Питање - Истраживање - Здравковић

First topic message reminder :

Наши преци су из села Градња и покушавамо да откријемо, што је више могуће, породично стабло - али нажалост не живимо у том крају, нити смо близу, нити познајемо пуно људи из тог краја који би можда могли да нам помогну. Изненадили смо се када смо видели да на интернету има доста информација о селу Градња и, тражећи на Google-у, открили смо овај форум.

Навешћемо оно што ми знамо, па ако неко можда зна који би наставак могао да буде, или да нас упути некако... Такође, ако можда неко зна одакле су дошли, с ким би могли да имају везе, итд. Навешћемо претке (деда, прадеда, чукундеда... ).


ГРАДЊА:

Здравковићи:

• 
  
  Драгослав, Војислав
  
  Стојан (њихов отац, прадеда)
  
  Мирко (чукундеда)
  
  Здравко
  
  Стеван
  
  ?Станко (за ово нисмо сигурни)

Хвала унапред!

Интересовање постоји, наравно, и било би одлично да заједно радимо на формирању породичног стабла. Мој мејл је sonijer@gmail.com
Дајте ми ваш мејл како бих вам послао још неке информације. Знаш ли само надимак фамилије из које потичу наши чукундедови? Тај податак би нам био од значаја. Поздрав и од мене!

Ivan_Stevanovic ::Интересовање постоји, наравно, и било би одлично да заједно радимо на формирању породичног стабла. Мој мејл је sonijer@gmail.com
Дајте ми ваш мејл како бих вам послао још неке информације. Знаш ли само надимак фамилије из које потичу наши чукундедови? Тај податак би нам био од значаја. Поздрав и од мене!

Нажалост, не знамо надимак фамилије (ако га је уопште и било?). Мој мејл: mailfonrs@gmail.com

Него, сад сам гледао програме за прављење породичног стабла, немамо искуства с тим... нешто сам гуглао и нашао сам ово:

http://www.myheritage.com/family-tree-builder

http://gramps-project.org/features/

http://www.genopro.com/

и још неке програме, али још ништа нисмо испробали... Послаћу ти на мејл оно што смо ОДАВНО направили у Word-у, али то не изгледа баш најбоље и нема података које се ти споменуо (датум рођења, смрти,... )... и много тога фали (као нпр. информације које сте овде поставили о Стевановићима). Сад смо само додали Станка тамо, погледаћу ове програме који су намењени за прављење породичног стабла па у неком од њих да лепо и што детаљније направимо породично стабло

Заборавио сам да вас питам да ли знате у којој махали у Градњи је деда Мирко живео? Мислим да би нам то било од помоћи. Поздрав.

Ivane, kad podjes iz Vlasa prema Gradnji, tri puta prelazis preko reke, kad treci put predjes reku sa leve strane se nalazi kuca (opet levo preko potoka) u kojoj i sada imas Zdravkovica (Zoran) a iznad te kuce opet sa leve strane je kuca uz koju je napravljena vodenica (vodenica je u sklopu kuce i sada tamo niko ne zivi) iz koje potice Stevan. Sadasnja familija iz te porodice ima nadimak ,,Cucupanci,,- ,,C,, kako cipela. Zoran (imam br. mob. tel.). Inace ima i potomaka iz te porodice koji zive u Vranju (Zoranovi sinovi) a znam i potomke po zenskoj liniji iz te familije koji takodje zive u Vranju.

Procitajte ovu knjigu pazljivije, na mestima ,,Vina,, ,,Barje,, kolko se secam, pominju se i tamo Zdravkovici i da ne pominjem sva mesta sa leve strane Veternice. Zato sto su su se nakon 1878 iz tih sela masovno iselili arnauti-pobegli su, a ta sela su otisli da naseljavaju seljaci iz ovih sela sa desne strane Veternice, kako bi dosli do veceg imanja (neki su ostali a neki su se kasnije vratili). Primer mog pradede po majci: Stosa Stankovic, naselio se u Gradnju-Surumenci iz Studene bezeci od arnaita iz Lalnca, kasnije otisao da zivi u Vinu, pa se vratio u Gradnju, da bi opet otisao u Trstenu. kasnije u Bustranje (kod Preseva) i na kraju zavrsio opet u Gradnji.

Hvala puno Slobodane na ovim informacijama! Imam veliku želju da odem u Gradnju i razgovaram sa Zoranom, ali mi, na žalost, ponestaje vremena zbog privatnih i poslovnih obaveza. Voleo bih i da upoznam Zoranove sinove. Zanima me tvoje mišljenje u vezi knjige Riste Nikolića "Poljanica i klisura" iz 1904. godine. Detaljno sam iščitavao poglavlje o poreklu stanovništva u Gradnji, ali ni na jednom mestu nisam našao ama baš ništa o familiji Cucupanci. Da li postoji mogućnost da Rista nije obišao celo selo i evidentirao sve familije? To je misterija za mene, pa bih voleo da znam šta ti misliš o tome. Pozdrav od mene.

Ne da Rista nije obisao celo selo nego sigurno nije obisao celo selo (ma srpska posla mozda su ga ovi nasi navukli na ,,brlju,, i kiselu kokosinju corbu )). Mozda si primetio da o pojedinim porodicama (kao sto je moja u delu kad opisuje ,,Kaludjerci su poreklom....,, zatim Ramcinci ... i td.) ima mnogo podataka napisano, pa je moja pretpistavka da je on obavljao razgovore sa nekima iz ovih porodica, ustvari siguran sam posto sam autor napominje da je u to vreme (1904) starac Jovan imao 80 god. (to je moj predak koji je uz to bio i doseljenik pa pretpostavljam da je sa njim pricao) i on je dao podatke o svojima pa i o onima za koje se setio a da je na primer o porodici ,,sikoparci,, (pravilno je ,,skoparci,,) ciji je prvi predak pop Gmitra doneo biber u Gradnju iz Pristine (tad se nije znalo u Gradnji za taj zacin), napisao nekoliko redova (verovatno je podatke davao neko od ovih sa kojima je pricao a nisu iz te famije), iako ta porodica spada medju najstarije u Gradnji, sto navodi na to da ili nije nasao sagovornika iz te porodice ili pak ovi nisu hteli ni da se pojave a kamoli daju podatke, sto mi se cini da je slucaj i sa vasom porodicom. Postoje jos porodica koje se i kinjizi ne pominjinu, takodje se ne pominju tacno mesta i mahale u selu. Evo, mahala mog dede ,,Raljak,, se nigde ne pominje, a mesto gde se nalazi nasa kuca se zove ,,Djukina padina,, i to se takodje nigde ne pominje. Vasi ,,cucupanci,, se ne pominju pod ovim imenom (mada ih svi u selu znaju pod tim nadimkom) ali se pominje termin ,,rekari,, sto je svakako siroki termin jer u dolini Gradjanske reke ima mnogo porodica koje nisu u nikakvim rodbinskim vezama, pa pretpostavljam da je pod terminom ,,rekari,, obuhvatio sve porodice uz reku pa i Vasu. Mada kapu dole za one silne podatke u knjizi, trebalo je ono sakupiti uredno srediti i odstampati. Pa evo 120 godina posle toga nemamo nista bolje ni sredjenije od toga, pa makar dopunjeno, izmenjeno.. a narod iz Poljanice nestaje li nestaje. Nestacemo kao rimljani iz Gradnje . !!

Tačno je, primetio sam da o jednim porodicama ima sijaset podataka, a o drugim jedna ili dve rečenice. U pravu ste za "rekare", postoji velika verovatnoća da moja familija spada baš u tu "kategoriju" stanovnika. Knjiga jeste odlična, bez obzira na nedostatke koje ste naveli bolja ne postoji. Pitao bih Vas još nešto. Čitajući Ristinu knjigu primetio sam da on poprilično informacija navodi iz neke knjige Kraljevina Srbija, od nekog M. Đ. Milićevića. Konkretno, pišući o grobljima u Gradnji, Milićević navodi neke podatke dosta precizno (npr. da na jednom groblju nema natpisa starijih od 1837. godine). Mislim da bi u toj knjizi Kraljevina Srbija moglo da se nađe dosta podataka koje kod Riste nema, pa nešto i o stanovništvu. Moje pitanje je da li znate za ovu knjigu, i ako znate kako do nje doći, samo na prelistavanje? Tražio sam u gradskoj biblioteci, ali tamo imaju Kneževina Srbija od istog autora, na stručnom odeljenju. To nije ta knjiga, u njoj je Srbija samo do Niša. Radim na izradi porodičnog stabla, pa mi je svaka informacija do koje dođem veoma važna. Pozdrav od mene.

http://kucazasunce.com/detalji.php?p=6950&naziv=Kraljevina Srbija&autor=M.Đ. Milićević. (kosta 1500 din.)

Knjiga je postojala u biblioteci u Vlasu (nalazila se u staroj zgradi na mestu sadasnje zelene pijace). Nazalost neznam gde se sada nalazi ( mozda treba pitati u skoli) posto je iz gradse biblioteke u Vranju odnesena u biblioteku u Vlase (zato je nema u Vranju). Ja sam je procitao ali davno, nije mi mnogo pomogla. Sadrzi mnogo podataka koj nas ne interesuju toliko (tu je puno sela iz okoline Vranja, ne samo Poljanacka). Ali svakako je vredi imati, mozda se za tebe nesto tu nadje.

Sto se tice napisa na spomenicima koje pominjes, spomenici se nalaze na sadasnjem Gradjanskom groblju, a i ima ih po celom groblju. Mislim da su davno poceli da sahranjuju pokojnike preko tih grobova posto sam primetio da tik uz savremeni spomenik stoji i jedan ovakav bez natpisa.

I da te potsetim samo da su svi tvoji preci rodjeni oko 1870.g (vecina njih je sluzila vojsku po 6-8 god.) bili u ratovima iz kojih se veliki broj nije ni vratio pa ih nemozes naci u knjigama umrlih. Najveci broj ih je izginuo u Kumanovskoj bici 1912, a oni koji su tu preziveli verovatno su stradali u Julu 1913 u Bregalnickoj bici (poginulo 11,500 boraca, a oko 5000 je umrlo od kolere). Moj pradeda Novko (rodj. 1870.g.)je umro je od kolere u stipskom polju, na nepoznatom mestu.

Po broju angažovanih snaga, vremenu trajanja i prostranstvu na kojem se vodila, Bregalnička bitka je preteča velikih bitaka Prvog svetskog rata. Ona je rešila ishod Drugog balkanskog rata, ali bi operativni i strategijski rezultati bili znatno veći da su Srbi svoju pobedu energično iskoristili, zašto su postojali svi operativni uslovi. Gubici: srpski 16 200 (poginulih i ranjenih) od čega samo 11 350 u 3. armiji; bugarski oko 25 000. Sem tih gubitaka obe strane pretrpele su osetne gubitke od kolere, a u Srba naročito Drinska I, Moravska I i II, Timočka II i Crnogorska divizija. Koleru su Bugari preneli od Turaka.
Samo da napomenem: vrucine su bile, pretpostavljam, paklene. U tom delu Makedonije, julske vrucine znaju da budu i ... (jula 1985.g. zabelezeno je da je bilo 46,5 u hladu, ali to je stvarno bila nezgodna godina). Sva brda su gola, tek tu i tamo po neko, uglavnom bademovo drvo. Lozjanski rid i Jezevo brdo su uglavnom gola i vrlo strma brda. (UBR - uzgrd budi receno - Jezevo brdo je najvece nalaziste bazalta u Evropi, bar tako kazu). Probao sam, u julu 2007.godine da se uz njih popnem, uspeo sam uz veoma veliki trud. Jedva sam gore sebe izneo, a zamislite da nosite svu tadasnju opremu i da vas gore cekaju bajoneti. Inace, tragovi rovova se vide i dan danas, ima ih i na samom grebenu Lozjanskog rida, a na Jezevom brdu su unisteni kamenolom.

Nesto malo vegetacije ima u dolinama Bregalnice i Lakavice, oko same reke. U najbolje vreme, u julu je reka bila siroka do 50m, duboka do pola metra.

I pored najveceg truda, ne mogu da se setim ni jednog izvora, ali znam da selo Susevo (ispod Lozjanskog rida), ima nekoliko bunara. Snabdevanje vodom je ocigledno bilo iz reke, barem za Bugarsku stranu.

Kada smo radili neke osmatracnice za potrebe vezbi po tom delu Makedonije, ne retko smo nalazili na plitko sahranjene srpske i bugarske vojnike. Ovo je narocito bilo izrazeno na prostoru poligona Krivolak, gde su, bar kako su nam govorili lokalni seljaci, borbe bile posebno ostre. Ajde, da napomenem, da nikako nisam mogao da odredim za koga su navijali. ;D

Vecina ostataka poginulih je pokupljena iz privremenih grobnica i sahranjena na bregu koji se naziva Kalenica, iznad same kasarne. Tu je, prilozima vojnika podoficira i oficira iz tadasnjeg stipskog garnizona, kao i prilozima gradjana podignuta spomen kosturnica.
Kada su Bugari okupirali grad 1941.g. spomen kosturnica je srusena.
Posle rata, kosti iz kosturnice su pokupljene, pa u buradima sahranjene u blizini temelja grobljanske crkve na novom groblju kod banje Kezovice (Cepreganova crkva, kako je zovu u gradu.)
Danas se na mestu gde su burad zakopana nalazi sut od porusenih starih spomenika i razno drugo djubre. Ni najstariji radnici na stipskom groblju nisu znali da mi pokazu mesto.

Ovo sam napisao da se ne zaboravi, a podaci su proverljivi. Ja ih znam, posto sam stipski zet, a i ziveo sam nekih 13 godina u tom lepom gradu.

Izvor: vojna enciklopedija

Ivan_Stevanovic :: iz neke knjige Kraljevina Srbija, od nekog M. Đ. Milićevića. Konkretno, pišući o grobljima u Gradnji, Milićević navodi neke podatke dosta precizno (npr. da na jednom groblju nema natpisa starijih od 1837. godine). Mislim da bi u toj knjizi Kraljevina Srbija moglo da se nađe dosta podataka koje kod Riste nema

http://www.4shared.com/office/S9cHiAXo/57367542-1884-%D0%9A%D1%80%D0%B0%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D0%B0-%D0%9C.html

Нажалост, ваљда преко овог форума се купе рекламе, па када кликнете на овај линк - из урл-а уклоните "http://adf.ly/246619/" који се налази на почетку, па притисните "ентер".

А ево, нашао сам и на Scribd-у,
http://www.scribd.com/doc/63858201/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%9C-%D0%82-%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B-1884

Ваљда је то то. Региструјете се - и скинете.

Поздрав

Ali nije to to posto nema Vranjskog okruga

vrcoby ::
I da te potsetim samo da su svi tvoji preci rodjeni oko 1870.g (vecina njih je sluzila vojsku po 6-8 god.) bili u ratovima iz kojih se veliki broj nije ni vratio pa ih nemozes naci u knjigama umrlih. Najveci broj ih je izginuo u Kumanovskoj bici 1912, a oni koji su tu preziveli verovatno su stradali u Julu 1913 u Bregalnickoj bici (poginulo 11,500 boraca, a oko 5000 je umrlo od kolere). Moj pradeda Novko (rodj. 1870.g.)je umro je od kolere u stipskom polju, na nepoznatom mestu.

U pravu si za ovo. Moj čukundeda Jovan Stevanović (1883-1956) je zajedno sa svoja tri bratanca (rođena u periodu 1891-1895) bio učesnik Prvog svetskog rata. Sva tri bratanca su poginula na bojnom polju ne zna se gde, dok je Jovan, iako je bio ranjen u nogu, preživeo i vratio se svojoj porodici u Dupeljevo nakon proboja solunskog fronta.

Hvala ti za trud oko nalaženja linka za knjigu Pozdrav!

Knjiga postoji u biblioteci u Vranju, ali se mora tamo procitati. Ja imam tu knjigu

vrcoby ::Knjiga postoji u biblioteci u Vranju, ali se mora tamo procitati. Ja imam tu knjigu

Verujem, ali meni su u biblioteci rekli da nemaju tu knjigu. Tražio sam na stručnom odeljenju. Imaju samo Kneževina Srbija.

Ivan_Stevanovic ::

vrcoby ::Knjiga postoji u biblioteci u Vranju, ali se mora tamo procitati. Ja imam tu knjigu

Verujem, ali meni su u biblioteci rekli da nemaju tu knjigu. Tražio sam na stručnom odeljenju. Imaju samo Kneževina Srbija.

Ako te bas zanima dacu ti knjigu da pogledes, al ostajem pri stavu da ces naci malo toga sto te interesuje, sem ako te ne zanimaju neke posebne statistike i mozda koja interesentna stvar na koju naidjes. (Bratanac mi je rekao da postoji knjiga, on je novinar). Imam i knjigu Feliksa Kanica ,,Srbija,, u kojoj on pise o nasem kraju prilikom prolaska tu jos 1850.g.

vrcoby ::Ivane, kad podjes iz Vlasa prema Gradnji, tri puta prelazis preko reke, kad treci put predjes reku sa leve strane se nalazi kuca (opet levo preko potoka) u kojoj i sada imas Zdravkovica (Zoran) a iznad te kuce opet sa leve strane je kuca uz koju je napravljena vodenica (vodenica je u sklopu kuce i sada tamo niko ne zivi) iz koje potice Stevan. Sadasnja familija iz te porodice ima nadimak ,,Cucupanci,,- ,,C,, kako cipela. Zoran (imam br. mob. tel.). Inace ima i potomaka iz te porodice koji zive u Vranju (Zoranovi sinovi) a znam i potomke po zenskoj liniji iz te familije koji takodje zive u Vranju.

Slobodane napisao si da imaš broj mobilnog od Zorana Zdravkovića iz Gradnje. On je najstariji član iz moje familije, pa bih voleo da ga mnogo toga pitam. Da li bi mogao da mi proslediš Zoranov broj telefona? Obzirom da sam ja za njega apsolutni stranac, misliš li da bi želeo da priča sa mnom preko telefona o svojim precima? Meni je razgovor sa njim jako bitan. Pozdrav!

Ivan_Stevanovic ::

vrcoby ::Ivane, kad podjes iz Vlasa prema Gradnji, tri puta prelazis preko reke, kad treci put predjes reku sa leve strane se nalazi kuca (opet levo preko potoka) u kojoj i sada imas Zdravkovica (Zoran) a iznad te kuce opet sa leve strane je kuca uz koju je napravljena vodenica (vodenica je u sklopu kuce i sada tamo niko ne zivi) iz koje potice Stevan. Sadasnja familija iz te porodice ima nadimak ,,Cucupanci,,- ,,C,, kako cipela. Zoran (imam br. mob. tel.). Inace ima i potomaka iz te porodice koji zive u Vranju (Zoranovi sinovi) a znam i potomke po zenskoj liniji iz te familije koji takodje zive u Vranju.

Slobodane napisao si da imaš broj mobilnog od Zorana Zdravkovića iz Gradnje. On je najstariji član iz moje familije, pa bih voleo da ga mnogo toga pitam. Da li bi mogao da mi proslediš Zoranov broj telefona? Obzirom da sam ja za njega apsolutni stranac, misliš li da bi želeo da priča sa mnom preko telefona o svojim precima? Meni je razgovor sa njim jako bitan. Pozdrav!

On je komunikativan, pricace, nego poslacu ti u box broj malo je nezgodno staviti na forum.

Slobodane pitao bih te još nešto. Čuo sam se telefonom sa Zoranom Zdravkovićem Cucupanom. Veoma je pričljiv i zanimljiv čovek. Iz razgovora sa njim zaključio sam da zna više od ostalih starijih ljudi sa kojima sam razgovarao ( a nije ih bilo mnogo). Međutim, mnogo toga se ne može razjasniti preko telefona, i jedva čekam da odem u Gradnju i lično razgovaram sa njim. U razgovoru je Zoran naveo "ORAŠJE" - da tamo ima (ili je bila, nisam najbolje razumeo) stara kuća, odakle su se naši preci odselili da bi bili bliže svojim imanjima. Možeš li mi reći mešto više o tom mestu? DA li je to mahala? DA nije to mesto u sastavu prvobitnog sela, tj. odakle je selo počelo da se širi u svim pravcima, kao što to napominje Rista Nikolić u svojoj knjizi?

Evo šta Rista kaže:

"Тип. — И село Градња је у почетку било збијенога типа. Све
су куће биле међу собом у близу поред реке, где је школа и
црква; ту је селиште. Трле и колибе становници су имали на
местима, где оу им сада куће. Иа села поред реке почели су
помештати пре 90—100 год. Доле им било незгодно живети. а
горе им била земља, стока, дрва, а уз то се, веле, били одвикли
од села поред реке, а навикли да живе горе "по колибе". Насе-
љавао се сваки, где је хтео ("кој киде имаја вољу"). Село се на
тај начив обично ширило на све стране, звездасто: сваки се по-
мештао од своје старе куће у правцу ка најближој околини. Тако
се и прво село Градња готово у свима правцима звездаото ши-
рило, јер су се становници из првога села помештали ка Мртвoј
Страни, Лазини, Ланишту, Лајковици и низ реку."

Pozdrav!!!

Ivan_Stevanovic ::Slobodane pitao bih te još nešto. Čuo sam se telefonom sa Zoranom Zdravkovićem Cucupanom. Veoma je pričljiv i zanimljiv čovek. Iz razgovora sa njim zaključio sam da zna više od ostalih starijih ljudi sa kojima sam razgovarao ( a nije ih bilo mnogo). Međutim, mnogo toga se ne može razjasniti preko telefona, i jedva čekam da odem u Gradnju i lično razgovaram sa njim. U razgovoru je Zoran naveo "ORAŠJE" - da tamo ima (ili je bila, nisam najbolje razumeo) stara kuća, odakle su se naši preci odselili da bi bili bliže svojim imanjima. Možeš li mi reći mešto više o tom mestu? DA li je to mahala? DA nije to mesto u sastavu prvobitnog sela, tj. odakle je selo počelo da se širi u svim pravcima, kao što to napominje Rista Nikolić u svojoj knjizi?

Evo šta Rista kaže:

"Тип. — И село Градња је у почетку било збијенога типа. Све
су куће биле међу собом у близу поред реке, где је школа и
црква; ту је селиште. Трле и колибе становници су имали на
местима, где оу им сада куће. Иа села поред реке почели су
помештати пре 90—100 год. Доле им било незгодно живети. а
горе им била земља, стока, дрва, а уз то се, веле, били одвикли
од села поред реке, а навикли да живе горе "по колибе". Насе-
љавао се сваки, где је хтео ("кој киде имаја вољу"). Село се на
тај начив обично ширило на све стране, звездасто: сваки се по-
мештао од своје старе куће у правцу ка најближој околини. Тако
се и прво село Градња готово у свима правцима звездаото ши-
рило, јер су се становници из првога села помештали ка Мртвoј
Страни, Лазини, Ланишту, Лајковици и низ реку."

Pozdrav!!!

Rista kaze ,,Seliste,, a Zoran ,,Orasje,, to je jedno te isto mesto u Gradnji gde sada nepostoji nista. Znam tacno gde se nalazilo, kao i sva ostala pomenuta mesta, groblje, staro groblje, rimska naselja uz reku mrtvostranku (Mrtva Strana) staro tursko groblje, dzamija..... sve sto sam pomenuo sada su ili oranice ili livade ...sume (sem sadasnjeg groblja). Takodje znam skoro sve porodice koje su otisle iz tog prvog sela u nove mahale u okolini. Od kuca su tu ostale one koje su se nalazile tu jos pre nego su se doseljenici nastanjivali u Selistu (Skoparci....). Naravno crkva i skola su i sada na istom mestu a sa te strane gde je skola ima nekoliko kuca dok sa ove druge strane reke gde je crkva i gde je bilo staro naselje nema nijedne kuce.

vrcoby ::
Takodje znam skoro sve porodice koje su otisle iz tog prvog sela u nove mahale u okolini.

Ne bih da ti iznova dosađujem novim pitanjima, ali me veoma interesuje koje su te porodice? Spada li tu i moja familija (Cucupanci)?

[quote="Ivan_Stevanovic"]

vrcoby ::
Takodje znam skoro sve porodice koje su otisle iz tog prvog sela u nove mahale u okolini.

Ne bih da ti iznova dosađujem novim pitanjima, ali me veoma interesuje koje su te porodice? Spada li tu i moja familija (Cucupanci)

Spada

Po predanju moje porodice vodimo poreklo iz Vranjske Pcinje ali nismo sigurni iz kog sela. Ono sto znam sigurno je da mi je cukundeda Rista Dejanovic bio ozenjen sa Bonom (Bona) Dejanovic.Iz Pcinje su se preselili najpre u selo Buvce tadasnja opstina Klajic sa svojim kumovima Denicima kad su oslobodjene teritorije od Turaka a potom u zaselak sela Sumana sada selo Sarce u opstini Lebane gde su sahranjeni. Potomci Riste Dejanovica od kojih vodim poreklo je njegov sin Dimitrije rodjen oko 1890 i doveden iz Pcinje. Dimitrije je bio ozenjen Milevom Markovic iz sela Barbarusinca. O tome mi je pricao moj deda Ilija njihov sin da je isao u goste kod rodbine svoje majke u Barbarusince. Nisam siguran da je tacna informacija ali sam cuo da smo iz sela Visevce ili Dejance. Slavimo slavu svetog Arandjela i po zanimanju moji preci su bili mutavdzije sve do 1950 godine.
Molim Vas da me kontaktirate za bilo kakvu informaciju. Unapred zahvalan