МОЈ РОЂЕНДАН.

Драги земљаци, захваљујем се свима који су ми упутили честитке поводом рођендана. По свом обичају, тим поводом осећам потребу да напишем неколико реченица.
Рођендан је дан када се је неко родио. Свако се је родио само једном, а многи тај дан славе сваке године; не разумем зашто! Уз то, имам још једну дилему: који нам је први рођендан, да ли оне године када смо рођени или оне следеће године када пунимо прву годину живота. Јер ако је рођендан у ствари дан рођења, онда је то било пре годину дана!
Ја не могу сто посто да будем сигуран ни у годину рођења, а камоли у датум. Рођен сам у бурна ратна времена када је Пољаница била под бугарском окупацијом тако да ме је крстио бугарски поп. Тешко је претпоставити да су ме крстили и уписали у књиге убрзо по рођењу. Код нас се деца крштавају док имају непарни број година (једну, три, пет и тд.). Ја сигурно нисам крштен са пет, па ни са три године, јер Бугара (окупатора) тада није било код нас. Дакле, вероватно сам крштен негде у пролеће 1942. године. Мислим да су ме у цркву носили деда Стеван и баба Стана, јер отац је био на одслужењу војног рока у Бугарској а мајка се бавила кућним пословима, можда је спремала и ручак за кума Ћосу. И сада нешто мислим: да ли су деда и баба могли баш сигурно да се сете дана мојег рођења? Нисам сигуран да јесу. Али то сада није битно, јер ни за Друга Тита се није баш тачно знало па ипак је рођендан прослаљао итекако, заједно са нама.
Мени родитељи нису славили рођендан. Док сам био мали то није било у моди, а кад смо тај обичај преузели од других, тада нисам био мали и нисам био са родитељима. Да сам себи славим рођендан нисам могао и нисам осећао за потребно. А када сам се оженио и засновао породицу, почели смо да симболично славимо рођендане наше деце а деца су се сећала наших рођендана и пригодно нам честитала.
Данас, рођендан ми је прилика да се нешто боље поједе и нешто (више) попије али не волим много тај дан јер ме подсећа да сам старији још једну годину. Али за то је крива природа и крштеница а не тај дан.
Својим колегама на Форуму Пољаница, нарочито Ћоси и Драгану, поручујем: не купујте ми поклоне, јер поклоне примам само у новцу. Некако је практичније. А што сте поручили да вам спремим прагње (тј.прасе и јагње), питам вас: где то има да гости сами одређују шта ће домаћин да припрема? Можда би добро дошла и телетина (па да буду прагњете), а ма била би велика греота за толике младе животињице. Према томе, добро сте ми дошли и ви и сви са Форума, макар на чашицу разговора уз мало мезе.
Поздрав свима од Чика Љубе!

Dragi moj kume,
Povodom tvog rodjendana zelim ti puno zdravlja,radosti i srece!Kume ma datum i nije vazan ja se nesto secam pricali su da si rodjen u vreme kad se oralo za psenicu pa mu znaci tu negde dodje...
Druze komandante, u ime specijalne jedinice foruma SRECAN RODJENDAN!!
Cika Ljubo srecan rodjendan i sve najbolje,reko mi Dragan da ti kazem da patentiras ovo za "pragnjete",nije ti losa ideja a za pragnje necu da pricam cija je to ideja,pa zna se Acina i Draganova...

Poštovani čika Ljubo,
Što se tiče prozivke, prihvatamo ovu zadnju konstataciju, doći ćemo u goste. Nadam se da pošto neće biti pragnje, da će se naći neko pragnjence.

Zbog problema u koje sam zapao, ovde nisam stigao. Čika Ljubo, srećan ti rođendan i da nam dugo živiš u zdravlju. Da nije tebe, mnogo bi se manje znalo i čulo o Poljanici.

Драги земљаци, било је много честитки мени за рођендан, а исто тако много похвала на мој рачун. Већ сам се уобразио због тога па све идем уздигнутог носа а уши ми само бриде! Опет захваљујем свима на честиткама и на лепим речима. Све сам вас позвао на пићенце, али за сада нико од вас није навратио. Да нисте можда чули како моја супруга пита где ће да седну сви ти људи? Онда сте чули и мој одговор у виду новог питања: А шта мислиш да нас је хиљаду на Форуму; ово није ништа, нема нас ни педесет. Па се сада искрено надам да ће нас кроз годину дана бити ако не хиљаду онда барем стотинак. И да будемо активнији, јер ко ће кога да зове на било шта ако не пратимо овај Форум?!
Још једном хвала свима и велики поздрав.