археолошка налазишта

Шта се десило ...

Пре извесног времена разговарала сам са Добрицом која је живела у кући учитеља Жике , учитеља из Градње (предпостављам да га се људи из Власа, Градње сећају) . Она је живела у Градњи до средине осамдесетих прошлог века и била сведок неких дешавања која су затурена било случајно или намерно .
Наиме , у периоду када је започета градња амбуланте у Власу у њиховој кући био је неки арехолошки сручњак из Београда који је на том терену ископао неке новчиће, чинијице, фигурице и још понешто и однео на испитивање у Београд. Амбуланту су хвала Богу изградили, али о резултатима испитивања ископаних предмета нико ништа незна.
Да ли неко нешто зна о томе и ако зна било би добро информисати јавност и тако заитересовати историчаре, археологе што би био малецни почетак буђења села око Власа и моје Градње, а самим тим Пољанице.
ПОЗДРАВ СВИМА КОЛИКО ВАС ИМА

Чини ми се да је Весна покренула једну тему јако занимљиву за прошлост Пољанице. О предметима који су пронађени приликом изградње амбуланте не могу да кажем ништа конкретно, мислим да су (као и многи други из нашег краја) смештени у врањски музеј. Ћоса, као први комшија, могао би да зна нешто више. Познато је да су у нашем крају, у захвату Ветернице па и шире, пронађени многи предмети из античког доба и доба раног хришћанства. О томе може да се прочита по нешто код Ристе Т. Николића, Момчила Златановића и Историји Врања ... А колико ми је познато, не постоје сређени и објављени подаци о свим археолошким налазиштима у Пољаници, што је права штета. Једно од тих налазишта је ушће Градњанске реке у Ветерницу, где је некада био некакав град по коме је и село добило име. Надам се да ће још неко да допуни ове податке. Поздрав Весни и свим Пољанчанима.

U leto 1982, u školi u Vlasu, boravili su Mladi istraživači. Danima su tumarali Poljanicom i nešto istraživali, ali mi nije poznat rezultat njihvog rada, odnosno da li su i šta su pronašli i istražili. Bilo ih je iz svih krajeva ondašnje SFRJ, i neznam gde i kako se ti podaci mogu pronaći. Sigurno je da je Poljanica vrlo malo, skoro nimalo istražena, a neki instikt mi govori da se ispoe njene površine kriju mnoge tajne, gde su bile te gospodareve kule, šta se desilo a tim gradom na ušću Gradnjanske reke u Veternicu, kao i ušću Smiljevačke reke u Veternicu,gde se nekad nalazilo selo - naseobina zbijeng tipa.

I konačno, koji su putevi kuda vodili i kuda prolazili, koja su stara imanja od "pamtiveka", gde su se nalazile razne stare građevine...i mnogo toga.

Покушавала сам да изгуглам нешто о ископаним предметима и истраживањима на теренима Пољанице , али ненађох баш ништа .Претраажила сам сајт врањског архива неби ли нашла неки већи запис ...ништа .Добро ,бар има малчице у историји Врања , али мислим да би требало званично покренути питање тих ископаних предмета,као и заитересованост младих истраживача који су тражили нешто о чему се званично није придавала ама баш никаква пажња , чиме је по мом скромном мишљењу селима Пољанице, Власу и Градњи нанета огромна штета .
Села по србији постају интересантна по којекавим манифестацијама попут сланинијаде, дани лудаје итд, просперирају захваљујућим тим вишедневним окупљањима...,а села наше Пољанице имају неискоришћени потенцијал у историјским, археолошким, антрополошким истраживањима што би,сигурна сам помогло буђењу заспалих потомака где год били .
Незнам , али сигурна сам да би било грешно , да људи који 28.04. буду изабрани негде на вишој инстанци ,у општини ,не покрену то питање...ту је и тв врање... ок радио ... зашто не покушати

П О З Д Р А В

Да, слажем се да би било добро , да имамо човека који би могао да потражи докунента, записе о шетњама , тумарањима људи који су ископавали НЕШТО зашта и о чему већина незна . Посебно је питање зашто се о тој теми није БАР дуже причало ... , јер верујем да би се неко појавио и задржао бар из знатижеље и тако уозбиљио све те шетње и макар минимум минимума уозбилјио вредност ископина .
Убеђена сам, да ако обновимо усмена сећања , обновимо писана сећања и чешће се буде о томе причало у медијима да ће се чути имена села из наше Пољанице што сам сигурна да може да буде малецни корак ка све већим корацима до оживљавања села .
Знате за оно правило важно је да се чује , а ако је то што се чује и оригинално онда је то оно право за почетак коришћења макар једног потенцијала .Таквим су се назови правилом ,послужила многа села .
Тако , да су сва сећања у вези ове теме по мом скромном мишљењу изузетно,изузетно значајна .
Да би потомци пољанчана долазилили бар у посету , потребно их подстаћи да прво причају о њој. Кад својим пријатељима буду причали о њој да неочекују реакције слушалаца типа ,,јој што јужније то тужније,, или ,, добро си се спасио,,или ,,природа , каква природа па све је загађено,, а чега има тамо , осим природе, ,, итд.
поздрав свима

U Drenovcu postoji mesto koje se zove Gradište ili Gradina, tu se nalazio neki grad, zatim tamo gde su Carinske Luke u ataru sela Gradnje, onda kod ušća Studenske reke u veternicu, kod skretanja ka Kukavici, takođe neki gradić, kula, šta li već...zatim mnoga sela imaju selišta... Teško da ima nešto što ima matgerijalnu vrednost, ali sve to nikada u skorije vreme i sa savremenom tehnikom nije iskopavano, istraživano. Ubeđen sam da se na području Poljanice nalazi mnogo toga što je zagonetno a o tome se malo zna. Već je dokazano da se na tom prostoru živelo i pre Srba, da su ti vodili karavanski putevi, da su njima prolazike rimske legije, zatim vojska naših Nemanjića...

Ali, kako reče Vesna, moramo sve to nekako animirati.

pozdrav

Поздрављам наше редовне сараднике Ацу и Драгана, а посебан поздрав ангажованој Весни. Као што се слажемо, ова тема је јако занимљива и недовољно обрађена што се тиче Пољанице. Из ваших (наших) текстова на овој страници може већ доста да се сазна и посебно може и треба да заинтересује све праве Пољанчане.
О остацима старих села, селишта, светих и култних места у Пољаници доста нам је написао Риста Т. Николић у књизи Пољаница и клисура. Ту књигу, за сада не превазиђену, често цитирамо и имамо срећу да је објављена на интернету па свако може да је прочита и проучи. Проблем је у томе што су многи називи из оних времена променили име, а многи трагови су нестали. Рецимо, говори се о неком селишту где је некада зачето село Власе, тај део села ми је добро познат, али тамо ни као дете нисам запазио никакве трагове о којима пише Р.Т.Н. А нису их запамтили ни старији људи.
О археолошким истраживањима и налазиштима у нашем крају пронашао сам текст на овим страницама: http://www.academia.edu/1305607/Vranje_cultural_stratigraphy_of_prehistoric_sites_in_Vranje_region Ова обимна монографија из 2007. године односи се на читав врањски регион, али има нешто (четири локалитета) из наше Пољанице. Наводе се три локације у Големом Селу: Окућница Часлава Станковића, Имање Стојиљковића и Градиште. Морам да признам да за прва два нисам ни чуо, можда је ту настала она прича о којој нам је писао Драган Пилиштар. Трећи локалитет (Градиште) некада је припадао Големом Селу као и цели засеок Мучинско у Мијовцу, али сада је то део села Мијовце. Четврта споменута локација је Градња, локалитет Семенско дрво. Први пут чујем да се тај део, ушће Градњанске реке у Ветерницу, зове Семенско дрво. Али на том месту је некада сигурно било неко значајно насеље. Весна је добро запазила да су истраживања на тој локацији незавршена а остављена необјашњена, о чему говори и ова студија коју сам навео.
Толико од мене за ову прилику уз очекивање да нам се придужи још неко заинтересован и објасни по нешто од наведених и других налазишта.
Још једном поздрав свима!

Kao prvo , cika Ljubi i svima, hvala na podrsci ovoj temi .Prepiske , svima pokazuju koliko je nasa poljanica neistrazeno podrucje i steta sto se o tome nezna, tako da sam sada sto posto sigurna da sela poljanice imaju perspektivu ,jer imaju originalni brend .
Iz prica znam da postoji mesto koje se zove ,,Carinske luke,, kod fabrike Jumko u Golemom selu ,gde se po predanju odmarao car , da su ljudi tragali i iskopavali koje kakve zlatne novčiće iz Rimskog doba...
Verujem da postoje poljančani entuzijasti koji bi mogli da osmisle koncept prezentovanja sela u javnosti i to u emisijama RTSa poput emisije Žikina šarenica ...
ljudi pišite sve što ste čulu , pročitali ,mada čini mi se da su brojnija usmena sećanja pa i zbog toga da i ta usmena s kolena na kolena budu zapisana i promovisana .
poydrav

Vesna otvorila si temu o kojoj bi mogli pisati danima....
Kako nisam imao puno vremena da pisem a pratim sve vase postove odgovoricu kratko i zadrzati sebi pravo i obavezu da malo opsirnije napisem o ovoj temi..
Poljanica je prepuna mestima koja nisu ispitivana zvanicno,dolaze "divlji" lovci na blago i to idu na raznim lokacijama koje pronalaze na nekim starim kartama.
Za pocetak cu reci da je i nasa Gradnja i dobila ime po tome sto je nekad bilo naselje a dokaza ima puno..Moja kuca je ispod skole, ja sam pronasao preko 200 rimskih novcica ne tako vrednih,nesto sam dao muzeju nesto prijateljima a i jedan deo zadrzao za sebe.Nalazio sam i ostatke posudja,dva zenska prstena (nisu zlatni)...i neke male olovne tegove ,tako su mi rekli ovi iz muzeja...Pokusacu ovih dana da dodjem do nekog pisanog materijala i da vam ovde prenesem.
Znam da ima mesta cak i kod kuce tvog dede jer su i tamo bili da traze ali kada prikupim materijal detaljnije ce o tome..
Pozdrav svima!

Negde pri kraju zime, u Uševcu je "nešto" otkopano i odnešeno, moj rođak ima sliku gde se jasno vidi trag nečeg okruglog na dnu jame, koja je bila prekrivena kamenom pločom. I ja ću, kad dobro ispitam taj slučaj, ovde da objavim šta budem saznao, jer i mene zanima, opet kažem da je Poljanica potpuno neispitana, ne zanima me matrijalna vrednost koliko arheološko - istorijska. Pozrav!

Ćoso, hvala za informaciju da su tumarali i po mojoj dedovini, ali veruj i verujte svi da sam imala neko saznanje o tome ne bi dozvolilia da tumaranje prodje bez objašnjenja , jer to je privatna imovina i ne bi smeo niko da radi bilo šta u njoj bez saglasnosti vlasnika , a kamoli ako je rad povezan sa istorijskom vrednošću . Moj pokojni tata jeste pričao da su ljudi viđali takozvane šetače po Gradnji , ali niko od tih koji su ih viđali nije pitao ko su i adakle su , što mislim da je ooooogromna greška.
Temu sam započela, jer mi se činila, prvo ,orginalnim brendom za tako manje poznatim krajem divne nam Srbije i drugo,vođena utiskom da ljudi koji žive u Poljanici i ljudi koji poticu iz Poljanice često u najobičnijem razgovoru, meni nepodnošljivo , nishodljivo pričaju o svom zavičaju.
Ove prepiske me sada čine jos ubeđenijom da Poljanica ima veliki potencijal i da Poljančani nisu ni svesni tog potencijala .mogu da doprinesu da se osveste i da shvate vrednost svog podnevlja , bez preuveličavanja jer kada se probudi svest o tome treba je samo održavati budnom a sve ostalo dolazi postepeno. Aco , bilo bi fantastično da objaviš te fotografije .
Verujem da će Ćosa učiniti sve da tamo uživo sa svojim komšijama ,rođacima stalno potencira razgovore na ovu temu i tako malo pomalo zainteresovati skoro sve, a da će nas već zainteresovane ,još više zainteresovati ispunjavanjem datog obećanja.
pozdrav svima

Evo, neodustajem . Neodustajem ,jer sam stvarno verujem da Poljanica ima šanse , samo treba pokrenuti ljude da gledaju , opažaju I vrednuju okolo sebe . Recimo gradnja ima četvororazednu osnovnu školu koja je radiala još u tursko vreme . Ta škola je I škola mog pokojnog tate… Onda, Dragobužde rodno mesto moje mame, ima logor gde se mogu primetiti rovovi iz vremena kada se oslobađalo od turaka . I opet Gradnja… postojao je izvor za koji se pričalo da ima lekovitu vodu koja leči bolesne oči . Postoji li još uvek?Sve ovo može da se osmisli za prezentovanje Poljanice , samo da se ljudi motivišu da razgovaraju . Polako dizati na viši nivo.

Poydrav

I dalje neodustajem. čitala sam teksotove iz arhive I nadjoh tekst koji je aca napisao 18.05.2011. ,,

Kada se iz Vranja naiđe na Uševce, malo ispod trafostanice je raskršće gde se jedan put desno odvaja pa se račva prema Drezgovici, vrlo loš i strm i prema nekim njivama polulevo. a drugi levo, prema Kocaninoj Dolini, ili neznam već kako se to predivno mesto zove. Tu, preko reke pa levo, na samoj ivici šume Glavičice, koja pola pripada Dobrejancu a pola Uševcu, ugledao sam ostatke neke građevine. Nije ličilo da je to neka porušena uševačka kuća, ili uopšte kuća takvog tipa. To su bili ostaci neke neobične zidane gradjevine, tada meni nepoznatog stila. U selu sam čuo da su to ostaci neke crkve ili neke gradjevine iz Antičkog doba. Razumljivo je da ni jedna hipoteza nije proverena, a u to vreme, dakle samo pre tridesetak godina, sujeveran narod izbegava to mesto i o njemu nerado govori. Voleo bih da neko stručan pogleda ovo mesto jer ja nisam u mogućnosti, negde sam već objavio zbog čega. Tamo, kod Goleme livade i ove čudne građevine su tragovi koji mogu dosta da kažu ako se bolje pogledaju. Jfa sam ispričao ono što sam svojim očima video, ta mesta se nisu pomerila, pa umesto što neki pohlepni ljudi traže zlato po Poljanici, bole neka pozovu neke arheologe da ova mesta istraže. Toliko ostarom selu.,,

Баш неодустајем. .Упорно сам тражила и ево нађох књигу у којој су забележени постојећи архелошки локалитети у нашој Пољаници. Књига Aleksandra Bulatovića ,,Vranje arheološka gradja Srbije III Културна стратиграфија праисторијских локалитета у Врањској регији,,је резултат научноистраживачког пројекта Метално доба у Поморављу,, ,,Књига је посвећена археологу Милану Јовановићу, пиониру врањске археоло-
гије, који нам је својим несебичним теренским радом подарио богату археолошку
грађу, која чини значајни део ове књиге.,,
Аутор
,,Публикована археолошка грађа веома је зна-
чајна зато што потиче са територије на којој се укрштају путеви који
повезују Косово и Метохију са Бугарском и Македонију са Поморављем и
Подунављем.”
,, Големо Село, Врање
У атару тог села евидентирана су
три локалитета из праисторијског пери-
ода: Градиште, Њива Стојиљковића и
Окућница Станковића.
Големо Село Iа
Гвоздено доба I, Ha А1/
А2 (Градиште, Њива
Стојиљковића, Окућница
Станковића)
Големо Село Ib Гвоздено доба II, Ha C
(Градиште)
Локалитет Градиште (5)
координата x – 47 32 650
координата y – 75 69 250
надморска висина – око 580 m
Локалитет Градиште налази се у атару Големог Села на доминант-
ном узвишењу, недалеко од ушћа Лалинске реке у Ветерницу. Локалитет
је евидентиран као налазиште из рановизантијског периода.117 Са под-
ножја тог узвишења потичу бронзани мач, који је случајно нађен прили-
ком земљаних радова и бронзана гривна.118
Аналогије:
Големо Село Iа: Павловац код Врања, Доња Брњица код Приштине.119
Големо Село Ib: Сува Река, Гласинац, Јањево.120
1. Двосекли мач са језичком, који је ливен од бронзе и покривен племе-
нитом лазурном патином. На врху дршке налазе се два наставка у виду
рогова, а по оси дршке три отвора за закивке. Између дршке и сечива
налази се лепезасто проширење са по два отвора за закивке са страна.
Средина сечива је ребрасто ојачана. Димензије: дужина 0,62 m; ширина
0,03 м. Гвоздено доба I, Ha А1/А2 (Т. VIII/1).
117 Материјал потиче са систематског рекогносцирања овог краја, које је обавила екипа Народног
музеја из Врања 1997. године, а састоји се из неколико бронзаних предмета из VI века. Предмете
је поклонио Добривоје Цветковић из Врања. Материјал није публикован, а налази се у Народном
музеју у Врању.
118 Јовановић 1966, 247 - 248, sl. 1; Harding 1995, 35, Taf. 12/78.
119 Srejović 1959/60, 95, сл. 8.
120 Вукмановић, Радојчић 1995, кат. бр. 52, 53; Господари сребра 1990, кат. бр. 43/2 - 4, 91/2, 4, 5;
Slavković - Đurić 1964, T. I/1 - 4; М. Гарашанин 1954/55, 29 и даље; Срејовић 1975, T. LXXXIV/2, 4.
Александар Булатовић
88
T. VIII
Локалитет Њива Видосава Стојиљковића (6)
координата x – 47 31 700
координата y – 75 69 600
надморска висина – око 480 m
На њиви Видосава Стојиљковића, која се налази на речној тераси
десне обале Ветернице, поред асфалтног пута Големо Село – Мијовце, око
700 m југозападно од локалитета Градиште, нађени су фрагменти праис-
торијске керамике. Са тог локалитета потичу два индикативна фрагмента
керамике.
Према аналогијама керамике, локалитет се може датовати у гвоз-
дено доба I, односно период Ha А1-А2 према средњоевропској хроноло-
гији.
Аналогије: Маџари код Скопља, Поморавље, Подунавље.121
2. Бронзана гривна преклопљених крајева, који су стањени и имају мала
задебљања на врху. Димензије: пречник гривне 0,065 m; дебљина 0,008
m. Гвоздено доба II, Ha C (Т. VIII/2).
121 Georgiev 1989, T. XXIV/1; Mitrevski 1992/93, 118; Ciugudean 1994, Fig. 4/5; Stojić 1986, T. 10/1, T.
3/1.
ВРАЊЕ
89
3. Фрагмент веће посуде заобљеног трбуха са вертикално перфорираном
дршком кружног пресека. На доњем делу трбуха, испод дршке, налазе се
плитке, широке, косе канелуре. Тамномрке је боје, углачане површине.
Димензије: 0,015 x 0,01 m. Гвоздено доба I, Ha А1/А2 (Т. VIII/3).
4. Фрагмент пехара S профилације, са вертикално канелованим трбухом
на коме се налазе пластична вертикална ребра. Тамномрке је боје, угла-
чане површине. Димензије: 0,06 x 0,045 m. Гвоздено доба I, Ha А1/А2 (Т.
VIII/4).
Локалитет Окућница Станковића (7)
координата x – 47 30 360
координата y – 75 70 660
надморска висина – око 490 м
Кућа Часлава Станковића налази се на десној обали Беривош-
тице, око 150 m источно од ушћа те реке у Ветерницу. Реч је о тераси
веће површине на источној страни пута Власе - Мијовце, непосредно иза
сеоског моста преко Беривоштице. Приликом копања бунара у дворишту
испред куће, на дубини око 5,5 m, нађена је бронзана игла.122
Аналогије: Стари Глог код Врања. 123
5. Бронзана украсна игла са перфорираном шупљом куглом. Испод и из-
над кугле налази се по један диск__ “
,, Градња, локалитет Семенско дрво,
Врање (
надморска висина – око 520 m
Локалитет Семенско дрво налази
се у долинском делу Пољанице, на мес-
ту где се Градњанка улива у Ветерницу.
Смештен је на десној обали Ветернице и
обе обале Градњанке, у непосредној близини сеоске амбуланте. Са овог
платоа, који је са североисточне и југоисточне стране омеђен брдима, а
на западној страни отворен према ветерничкој долини, потиче неколико
налаза из неолита. На локалитету су извршена археолошка ископавања
заштитног карактера.124
Приликом краткотрајног ископавања отворене су две сонде укуп-
не површине 20 m2, идентичне вертикалне стратиграфије. Испод слоја
хумуса, дебљине око 0,3 m, налазила се тврда компактна црна земља де-
бљине око 0,65 m (културни слој), испод чега се налазила жута стерилна
земља. Само у североисточном делу сонде културни слој се спуштао до
релативне дубине од 1,2 m. Културни слој је садржао бројне налазе, уг-
лавном атипичне, грубе керамике, ломљени камен и комаде кућног лепа.
Из тог слоја, који је свакако припадао неолитском равничарском насељу,
потичу фрагменти грубе керамике, дебелих зидова црвеномрке, или мрке
боје украшени неорганизованим барботином или барботином организо-
ваним у вертикалне или косе редове. Неке од тих посуда печене су у тзв.
black topped техници.
Већи део керамичког материјала припада старчевачкој групи. То
су, пре свега, фрагменти украшени барботином и дубљим широким уре-
зима, затим минијатурни суд са изливником, као и посудица са четири
дршке сликана црвеном бојом која се отире. У недостатку индикативних
елемената који су хронолошки осетљиви, налази се не могу ближе хро-
нолошки одредити.
Остатак керамичког материјала представљају финије посуде угла-
чане спољашности, понекад украшене канелурама. Индикативне су посу-
де са једном или две тракасте дршке испод обода, које крајем винчанске
културе указују на појаву енеолитске керамике фазе Iа културне групе
Бубањ - Хум. Те посуде се јављају у Супској, у слоју 2, који хронолош-
ки одговара Винча - Плочник I фази, затим у Винчи, где припадају фази
124 Ископавање су обавили од 15. до 21.октобра 1970. године Милан Јовановић из Народног музеја у
Врању и Душан Максимовић из Завода за заштиту споменика културе из Ниша. Резултати ископа-
вања до сада нису објављени.
ВРАЊЕ
91
Винча-Плочник IIb, у Црнокалачкој бари где се датују у млађи винчански
хоризонт, у Дивостину, у слоју фазе IIb, која одговара фази Винча D3 и
многим осталим локалитетима. Плитка посуда (тањир?) са стопом под-
сећа на сличне посуде Бубањ - Хум Iа фазе.
Извесно је да је локалитет Семенско дрво био насељен у неолиту
у два наврата. Први пут, у периоду позне старчевачке културе, а затим на
измаку винчанске културе, са неким облицима који већ најављују Бубањ
- Хум Iа културу пуног енеолита у овом региону Балканског полуострва.
О архитектури насеља не може се много рећи, као ни о вертикалној стра-
тиграфији. Извесно је да су надземни делови објеката били начињени од
лепа, али није сасвим сигурно да ли је реч о крововима земуница или је
реч о зидовима надземних објеката.
Аналогије:
Градња Iа: локалитети Буњиште код Прешева, Гумниште у Павловцу,
Грамаде код Владичиног Хана, затим Старчево и Црнокалач-
ка бара.125
Градња Ib: Бубањ, Валач, Супска, Градац, Дивостин, манастир Свети
Прохор Пчињски.126
Градња Iа Млађе камено доба, средњи неолит, старчевачка култура
Градња Ib Млађе камено доба, млађи неолит, тзв. градачка фаза - Бубањ - Хум Iа
1. Крушколики суд уског отвора, наглашеног заобљеног трбуха, на коме
се налазе четири тунеласте, вертикално перфориране дршке. Премазан
је светлоцрвеном бојом, која се отире. Димензије: висина 0,085 m; преч-
ник отвора 0,03 m; пречник дна 0,02 m. Средњи неолит, старчевачка
култура (Т. IX/1).
2. Минијатурни суд грубе фактуре са перфорацијом на средини трбуха.
Судећи према контурама спољњег зида посуде, на месту перфорације на-
лазио се изливник. Димензије: висина 0,055 m; пречник отвора 0,02 m.
Средњи неолит, старчевачка култура (Т. IX/2).
3. Шупља нога већих димензија, украшена паралелним урезаним линија-
ма. Мркоцрвене је боје, приглачане површине. Висина ноге је 0,015 m.
Млађи неолит, винчанска култура (Т. X/14).
4. Тег од печене земље пирамидалног облика, хоризонтално перфориран
при врху. Мрке је боје, приглачане површине. Димензије: висина 0,068
m; ширина базе 0,04 m (Т. X/15).
5. Тег од печене земље купастог облика, хоризонтално перфориран при
врху. Врх недостаје. Мркоцрвене је боје, приглачане површине. Димен-
зије: висина 0,05 m; пречник 0,04 m (Т. IX/9).
125 M. Garašanin 1979, T. XVII/3 - 5, T. XVIII/4; N. Tasić, Tomić 1969, sl. 32 - 33, T. VI/10, T. XIII/3;
126 М. Гарашанин, Ђурић 1983, кат. бр. 9, 20, 48, 49; N. Tasić 1959/60, T. XIV; Сталио 1972, кат.
бр. 204; Сталио 1972, кат. бр. 204; Д. Гарашанин, М. Гарашанин 1979, 40 и даље, T. III/4, 6; M.
Garašanin 1979, 170, sl. 13/35; M. Bogdanović 1990, Abb. 4.
Александар Булатовић
92
6. Биконични пројектил за праћку, од печене земље. Мркоцрвене је боје.
Димензије: висина 0,04 м; пречник на најширем делу 0,03 m (Т. IX/.
7. Фрагмент благо заобљеног трбуха посуде украшене неорганизованим
барботином. Црвеномрке је боје, грубе површине. Димензије: 0,04 x 0,055
m. Средњи неолит, старчевачка култура (Т. IX/3).
8. Фрагмент благо заобљеног трбуха посуде украшене барботином орга-
низованим у косе редове. На трбуху се налази тунеласта, хоризонтално
бушена дршка. Црвеномрке је боје, грубе површине. Димензије: 0,04 x
0,055 m. Средњи неолит, старчевачка култура (Т. IX/4).
9. Фрагмент равног дна и доњег дела трбуха посуде. Трбух је украшен
барботином организованим у вертикалне редове. Мрке је боје, грубе пов-
ршине. Димензије: 0,07 x 0,04 m. Средњи неолит, старчевачка култура
(Т. IX/5).
10. Фрагмент равног дна посуде са доњим делом трбуха, који је укра-
шена укрштеним, грубим, косим, паралелним урезима. Сивомрке је боје
ВРАЊЕ

грубе површине. Димензије: 0,08 x 0,05 m. Средњи неолит, старчевачка
култура (Т. IX/6).
11. Фрагмент равног дна посуде са доњим делом трбуха који је украшен
барботином организованим у вертикалне паралелне редове. Мрке је боје,
грубе површине. Димензије: 0,06 x 0,04 m. Средњи неолит, старчевачка
култура (Т. IX/5).
12. Фрагмент полулоптасте зделе, црвеномрке боје, приглачане површи-
не. Димензије: пречник отвора 0,26 m; висина 0,065 m. Млађи неолит,
винчанска култура (Т. X/10).
13. Фрагмент амфоре коничног врата, заобљеног трбуха, са тракастом др-
шком овалног пресека испод обода. Црвене је боје, приглачане површине.
Димензије: 0,05 x 0,06 m. Млађи неолит, винчанска култура (Т. X/11).
14. Фрагмент коничне посуде веома плитког реципијента наглашеног дна
(конична стопа?). Украшен је плитким хоризонталним, паралелним ка-
нелурама. Мркоцрвене је боје, приглачане површине. Димензије: 0,10 x
0,06 m. Млађи неолит, винчанска култура (Т. X/12).
15. Фрагмент равног трбуха посуде, украшен лучним паралелним уре-
зима (спирала ?). Мрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,05 x
0,04 m. Млађи неолит, винчанска култура (Т. X/13).
16. Алатка од окресаног камена, светлобраон боје. Димензије: висина
0,04 m; ширина 0,015 m (Т. X/16).”

,, Врање археолошка граћа Србије III Културна стратиграфија праисторијских локалитета у Врањској регији,, Александар Булатовић

Археолошки институт, Београд
Народни музеј, Врање 2007
поздрав свима