КАКО ЈЕ ПОЉАНИЦА УМЕЛА ДА ПЕВА!

Док је Пољаница била насељена у пуној мери, док је било много омладине, док се живело тешко али задовољно, жива песма се је чула свуда уоколо, а не као сада - музика на струју испод шатора и то само у изузетним приликама.
Чини ми се да Пољаница није изнедрила неку своју посебну песму. Једно време веровао сам да је то песма Чије оно дете коју нам је мајка Милева певушила док смо били мали. Али кад помислим на другу строфу Што га не зовете, видим да то није настало код нас, јер ми би рекли Што га не викате! Али без обзира на то, наш народ је умео да се весели и да запева.
Мој деда Стеван волео је песму Дуде, бело Дуде или да му Бранко шумар запева Синђелић Стеву са 300 друга. Дракча Стеванов обожавао је да запева Што ми је мерак пољак да биднем док му је комшија Станојко са суседног брега довикивао "Даће бог, даће бог". Сретен Дракчин је волео да запева и наручи песму Ко то каже Србија је мала, онда када је то било забрањено. Јовица Сретенов, колико знам, није волео и не воли да запева, али он не спада у "стару гарду". Син поменутог Станојка, Младен, певао је (поготово при повратку са задушница) песму Вино пију аге Сарајлије па су по томе његови потомци добили надимак, а ову песму нарочито обожава Младенов праунук Срђан Сарајлија. Зарја Курта певушио је Ангелина воду лила, Благоја Тривунов Чарне очи, Станоја Антин Белу Раду, Тома Чакрлија Марамицу свиленицу, Вера Борина Црвен фесић, Бранко Баталуле Из бању иде, избањало се, Миле Шутил Дуње ранке.
Шумар Радуле Црногорац је наручивао и певао, док га служи глас, песму Мој коњићу, други шумар, Буда Веселски, волео је песму Јаничар. Бора Деспод је обожавао да на сав глас, да га чује пола села, запева Чобан тера овчице. Да не заборавимо и млађе извођаче: Драган бивши кондуктер се просто растопи кад чује Стамена болна легнала, или Зајди, зајди а уме баш лепо и да их отпева.
Вероватно сам тек загребао у ову тему, али нека се сети још неко нечега!
Наздравље свима који ово прочитају!

Jedinstvena je pojava da su secanja dve osobe o istoj osobi tako razlicita. Moje secanje ne doseze do Stevana, ali znam da je njegov Drakca cesto pevao Kafu mi draga ispeci... Jednom smo bili na putu ka Trsteni pa se nadglasivali pevajuci Rado, Radojka, a moj deda Drakca se saplete o koren i ispruzi po duzini. Ustade, otrese prasinu sa odece i nastavi: Oj Rado Radmila zasto si me duso oborila..." Stojna Sretenova je u mladje godine cesto pevala Dimitrijo sine Mitre i onu Posla mi Rumena na vodu. A Jovica Sretenov me ponekad nervirao sa: Drma mi se trese mi se subara i cvece, ubicemo zaklacemo ko sa nama nece ili onom: Spremte se spremte cetnici...
Drakcino zensko potomstvo je vise volelo "pevati" sa gramofonske ploce. Pa tako uvece, kad stariji polegaju, umorni od svakodnevnog posla, mladez pootvara prozore i izgubi se u mraku, pa na stocnoj pijaci pod lipom montira gramofon, a struju "pozajmi" od komsije Branka. I tako zapevaju Saban Saulic, Toma Zdravkovic i ostali. Vazduh ispuni miris potajno pusenih cigareta i kikotanje. S vremena na vreme se otvori pokoji prozor i pljusne psovka starijih a kikotanje se pojaca. Leti kad je bilo vise omladine, znalo se pod rascvetalom lipom i kolo zaigrati.
Srdacno
Gordana

Сећам се и ја, Гоцо, како је Дракча волео да пева још много тога, док оно Што ми је мерак ... је из његовог детињства, а нагласак је на комшијско "Даће бог", што је типично понашање нашег народа, мислим то, да комшији цркне крава. А сећам се да је Дракча понекада запевао Хуанита банана, па често и песму О, Јелена, ћери моја једна, а неки језици (да ли су зли или само добро упућени) говорили су да је то због једне особе тога имена из нашег села. Певала је и Стојна лепо, заједно са Ружицом, знале су неке македонске песме, сећам се оне Тешка беше нашата разделба, а када јој је супруг био у ЈНА певала је Мој драгане, што ме заборављаш, ма да овај текст није био сагласан са стварним стањем ствари. Чуо сам и оне Јоцине песме, само нисам хтео да провоцирам Хашки трибунал!
Дакле, о овој теми може много тога да се напише, ја сам ставио само неколико нагласака и припремам мало дуже текстове. Коначно, ово о чему пишемо збивало се у Власу, а где су тек остала села!?
Много поздрава, Чика Љуба.

Pa bila bi šteta da se i ja ne osvrnem na ovu temu, obzirom da sam oko osam godina "jeo muzikantski hleb". Pevao sam u kafanama, na svadbama, ispraćajima, koncertima. Na žalost, sve se to događalo daleko od Poljanice. Pisao sam i komponovao pesme za manje poznate pevače, to je objavljeno ali se slabo čulo. Najdraži koncert mi je bio u kući Đure Jakšića a najvažniji u selu Rakovica kod Beograda. Održavao se festival "Zlatni glas Avale" (1992 i 1993.g.) Prvi put sam osvojio treće mesto a drugi put prvo i osvojio nagradu "zlatni glas Avale '93". Kako se festival više nije održavao, ja sam dakle još uvek prvi. I da prestanem da se hvalim, da konačno pređem na temu. Mnogi, da ne kažem baš svi krajevi Srbije imaju svoju pesmu ili svoje kolo, igru. (Vlasinka kolo, Kolubarski vez, Užičko, Čačak...pesme Teče reka Gruža, Smederevo grade od starina, Niška Banja, Mi smo deca Kuršumlije i t.d i t.d). Ima li Poljanica nešto zvanično svoje? Sećam se da je Novica Stoiljković - Bešir iz G. Sela nešto snimao sa svojim orkestrom. Njegov sin Goran mi je školski drug, video sam tu kasetu ali nije naročito prošla, možda neko kolo, neznam. Dakle, koliko je meni poznato, Poljanica nema svoju pesmu i svoje kolo zvanično, a ima dobre pevače i svirače. To je tužna činjenica. Ipak, baveći se tim poslom paralelno i činovnički, u proleće 2002.g.u svojoj kancelariji nisam imao posla, uzeo sam olovku i napisao pesmu sa pet strofa, bez refrena. Pesma se zove "OJ Uševce, selo moje malo". Sviđao mi se tekst, zvučao je melodički pa sam ga istog dana i komponovao. Ritam je devet osmina pa su mi prijatelji muzičari rekli da se tu ne uklapa frula, jer sam na njoj komponovao. Rekli su mi da pesma ima odličje Vranja i Niša, što sam i sam jasno primetio. Nekoliko dana su kroz Beli Potok prošli Cigani trubači, vraćali se sa neke svadbe. Presramio sam se i zamolio ih da pokušaju da odsviraju pesmu. Bili su zbunjeni ali kad su videli tekst prihvatili su. Sreća je bila da su bili zemljaci iz Pavlovca kod Vranja. Za manje od 5.minuta su "skinuli" pesmu, složili smo se da odlično zvuči i rekli mi da sa njom nešto napravim. E sada, pošto sam ja kompletan autor pesme, voleo bih da je otpeva neko mlađi iz Poljanice i naravno snimi kao singl na cd (sada može jedna numera, pre nije moglo). U pesmi se još pominje Poljanica, Veternica, Vlase, Drenovac, Oblik i Grot...verujem da će se svakom iz Poljanice dopasti jer bukvalno kao da je iz nje izašla. Znači, pesma postoji u radnoj verziji i još samo da se snimi. Negde u podsvesti imam i Poljaničko kolo na fruli, ali moram da se prisetim. Umemo more i mi to da radimo, i uradićemo. To mi je želja i obaveza, ako mi se niko ne priključi moraću to sam sve da realizujem. Ali nadam se da će se naći bar izvođač i orkestar, zašto da ne i Golemoseljanski. Nazdravlje svima i pozdrav!