МАЈКЕ, КУСКА!

Отишао наш човек у Врање да купи жени кошуљу. Увече, деца га чекају испред куће и са брега осматрају пут када ће татко да наиђе, да њима донесе симиче, брига их за мајкину кошуљу. Отац наиђе, деца виде шта носи у руке и потрче да обрадују мајку у кући: „Мајке, куска, тата носи куску“. Мајка разумела да то отац носи кусу (кратку) кошуљу, па им одговара: „Море, ако је куска, само нека је новка и целка“. Тек кад је отац ушао кућу, жена види да он носи гуску, а не кошуљу, уз образложење да прво душа нешто поједе, а за кошуљу има времена.