ШТА ДА СЕ НЕ РАДИ?

Šalim se naravno, čika Ljuba mi neće zameriti. Potpuno sam, zanet svojim mislima, zaboravio da odgovorim gde se nalazi danas Uševačko groblje. U selima Poljanice, tačnije u mnogim selima, groblja su na ivici sela a negde i u samom selu. Uglavnom su groblja tamo gde i crkva, pod uslovom da selo ima crkvu, a kao što znamo, mnoga sela u Poljanici nemaju crkvu. Pre nego što opišem mesto gde se nalazi groblje u Uševcu, moram nešto da primetim. Ne sećam se gde sam tačno našao podatak o crkvama u Poljanici, ali sam primetio da je izostavljena crkva u selu Dobrejance. Ova crkva je nekako posebna, kako zbog velike nadmorske visine na kojoj se nalazi, zbog slabe naseljenosti okoline, tako i po svojoj jednostavnoj građevini. Ipak, deluje nekako zanimljivo, izdvojeno, građena od zemlje, kamena i drveta, sa krovom od ćeramide. Kao da su je sami hajduci pravili, ti slavni gorski vukovi o kojima sam kao dete sve pesme pročitao. Kod nas su se hajduci zvali komite, ali o tome u drugoj temi, ima vremena, jesen je tek počela asledi i verovatno duga i hladna zima. Kako taj podatak nisam našao u tom članku, tako i ja lično neznam gde se nalazi crkva u Ostroj Glavi, ne pamtim da se tamo održavao neki sabor kao u drugim crkvama. Takođe sam do skoro mislio da je Ostra Glava mahala Golemog Sela, sad vidim da je drugačije, a mislio sam i Dupiljevo pripada opštini Lebane ili Leskovac. Hvala onima koji su tačno napisali, a ako se neko seti, neka napiše šta je Devotin, jer se kao selo ne spominje.
Na Wikipwdia piše da je prvobitno selo Uševce nastalo na mestu Bresje, u blizini današnjeg seoskog groblja. Osim tog groblja, ja zaista neznam da li je postojalo neko drugo seosko groblje u Uševcu, pre ovog postojećeg. Uvek sam se čudio zašto je groblje u Uševcu toliko daleko od sela, zaista daleko od recimo Donje mahale ili ridova na zapadnoj strani sela. Još u detinjstvu sam saznao da se staro selo nalazilo tamo gde je i groblje, selo se preselilo ali groblje ostalo na istom mestu. Tamo oko groblja su i njive mnogih Uševčana iz donje mahale pa i sa ridova (bregova) na zapadnoj strani sela. Uševačko groblje se nalazi na strani sela istok-severoistok, zavisi odakle se gleda. Od prodavnice u Uševcu kad se gleda ono je na istoku, a već od škole na severoistoku. Iz sela, do groblja vode tri puta. Jedan, na oko pola puta od škole do zadruge (prodavnice) u Uševcu, odvaja se sa glavnog puta Vranje - Mijovce (u daljem tekstu "glavni put"), desno i uzbrdo, pored kuće Branka Stankovića-Komite, zatim polulevo izlazi na Kamberski ili kako se u Wikipedia navodi, Uševački rid. Kada se prođe ova strma deonica, ide se uz sam vrh rida, i izlazi na manju visoravan, što zapravo i jeste vrh ovog brega. Odatle pravo na istok vodi put ka samom groblju, nekih 800 - 1000- metara. Groblje se skoro iznenada pojavljuje iza poslednje krivine, put vodi do groblja tačno između jednog starog bresta, ako je još uvek tamo i kapele. Zapravo to nije kapela u pravom smislu, u njoj se ne ostavljaju mrtvaci do sahrane, to se kod nas kaže "mađarnica", zgrada u kojoj se ljudi sklanjaju od kiše i nevremena, i gde se obično pokojnicima jede i pije za dušu. Ali, pošto se dođe do samog ulaza u groblje (a ima više ulaza zapravo, groblje nije ograđeno), taj put dalje vodi ka Uševačkim njivama i drugim posedima (livade i šume, kuća tamo nema), i dalje vodi za Smiljević. Ovaj put meštani nerado koriste, možda iz nekog sujeverja a možda i iz drugih razloga, za svakodnevni saobraćaj, već uglavnom njime idu pogrebne povorke. Samo Uševce je čitav lavirint raznih puteva i putića, tako da ima i drugih pravaca ka imanjima. Ovaj put, koji vodi do groblja, presec jedna jača vodena žila koja vodi sa izvora Malemnovo Trnje, tu stvar kaljugu i povorka jedva prođe. To je ujedno i put koji je ovog leta, 2011. godine, počeo da se popravlja buldožerom, a radovi su obustavljeni, da sada ne zalazim u razloge i detalje. Samo da napomenem da samo prosecanje ovog puta ne bi puno značilo bez čvrste podloge od kamena, upravo zbog ove žile koja ga preseca, tako da pravog puta tu i ne može biti, iako vekovima postoji.
Drugi put se odvaja iz mahale Mijaljini, kod kuća Disića, desno i uz vrlo strmo brdo, izlazi na breg koji se, dakle zove Uševački rid. Dalje se ide predhodno navedenim, istim putem. Ovaj put je dovoljno prosečen i na čvrstoj je podlozi, ali je zato veliki uspon, te je takođe vrlo teško proći njime. Naravno, kao i predhodni i ovaj se put odvaja sa glavnog puta.
Treći put vodi iz Gornje mahale, skreće se dakle sa glavnog puta prema selu Smiljević, vodi uz Smikljevačku reku, i kod kuće pok. Stnoja Sedlara se desno, preko Smiljevalke reke odvaja ukoso, pa polulevo ka samom groblju. Groblje je mnogo bliže Gornjoj nego Donjoj mahali. Ovaj treći i poslednji put je u vrlo lošem stanju iako je teren vrlo povoljan, jer delimično vodi uz Smiljevačku reku. Moj predlog da ovaj put bude glavni i jedini put ka groblju, nezvanično je prihvaćen i isto tako odbijen, tačnije promenjen. Kao što znamo, pokojnici se po gotovo svim selima Poljanice, prevoze stokom, tako što se upregnu dve krave (volova odavno nema), i to na dvokolice, čuvena Poljanička kola (nisu "četvorke"). KOvčeg se dobro veže konopcima i lancem i tako se vozi, uz dobro pridrćavnje nekoliko ljudi iz povorke. Tako je u Uševcu, bar to sigurno znam, ali ne bih te neprijatne slike postavljao ni na forumu niti bilo gde, bar ne za sada. Kad smo već kod toga, poznato je, bar nama staarijima, da se ranije u Poljanici nisu kupovali gortovi mrtvački sanduci, nego su pravljeni kod kuće pokojnika. Svako domaćinstvo je na tavanu kuće, plevnje ili drugog objekta imalo rezervne daske "za nedaj Bože", odnosno za izradu kovčega. Ti kovčezi nisu ni ličili na ove današnje, bili su uglavnom četvrtasti, znamo da se pokojnik vozi sa nogam napred, lakši kraj je stavljen napred, ispred osovine, a onaj teži nazad, pa da ne bi preteglo i kovčeg padne, on se ne samo vezivao konopcima i lancem, nego je i nekoliko njih moralo da ga pridržava. Kovčeg je, po našem običaju, i pre i sada prekriven vezenim ćilimom. Eto, muke žive da se pokojik u Uševcu, sa bilo kog dela sela, preveze do groblja. Žao mi je što ova priča ispada duga, ali kad me ponese, ja pišem sve što mi padne na pamet u vezi toga, mada sam zaista dosta preskočio, detalje i sitnice. Kako stočni fond opada u Uševcu (sada pišem o Uševcu) tako postoji realna mogućnost da će se u dogledno vreme pokojnici nositi na rukama. Jedino izrada puta od tucanika ovom poslednjom, trećom trasom, preko Gornje mahale, može omogućiti prevoz pokojnika do Uševačkog groblja, pogrebnim kolima.
Uševačko groblje je nakada bilo okruženo šumom i drvećem, a sada i drvećem i raznim rastinjem, žbunjem i korovom, jezivo je proći kroz njega, ne zbog pokojnika, već zbog gmizavaca i raznih insekata. U vrlo je lošem stanju, grobovi su bez pravilnog redosleda, u leto sve zaraslo u travu, korov i žbunje. Inače je na (ako smem da kažem) lepom mestu, na sunčanoj strani. Ako se neko pita otkud to znam, jer mnodi članovi foruma znaju da ja ne mogu da priđem groblju, to vidim na slikama koje su napravili moj brat i otac kada su letos posetili grobove naših predaka u Uševcu. Jedan deo groblja je podvodan, kad je vlažno vreme, događa se da se pokojnik mora sahraniti u raki do pola punoj vode. Dakle, kako najlakše odrediti lokaciju groblja u Uševcu? Sa glavnog puta, ovog asfaltiranog (loše ali asfaltiranog), skreće se prema gornjoj mahali i selu Smiljević uz smiljevačku reku. Uzvodno jedno kilometar, skrene se desno i pređe reka, zatim polulevo i izlazi se do groblja. Ili, popeti se na Uševački (Kamberski) rid, odakle je kome i kako zgodno, pa tim putem u pravcu istoka, ne može da se promaši.
Iskreno ne volim baš da pišem o grobljima, jer ću nekada u jednom od njih provesti mnogo duže nego što bih voleo (šalim se), ali i to je sastavni deo svakodnevnog života. Mislim da nadležni i stručni, ne sami meštani, moraju povesti brigu o mnogim grobljima u Poljanici, kako o njihovom izgledu tako i o transportu pokojnika do njih, građevinskog materijala i spomenika, dakle o putevima ka groblju. Zamislite ljutu i vrlo snežnu zimu, ili kišno i kaljavo bilo koje godišnje doba, a niko ne određuje sam kad će umreti. Treba obaviti ono što se mora, na žalost, moji apeli nemaju odjeka, već izazivaju nezadovljstvo nadležnih pa čak i (sačuvaj me Bože) mržnju i prezir. Ostaće negde zabeleženo da sam apelovao na mnoge stvari u Poljanici, mada ja ne živim tamo niti će me tamo sahraniti. Ja smo volim i mislim na svoj kraj, ne očekujem od njega veliki preporod, ali da se bar obezbede elementarni uslovi, u realnim granicama mogućnosti. Ipak, ni te ralne granice nisu tako blizu, koliko mi se čini. Eto, čika Ljubi sam se odužio, i on meni dosta toga kaže što nisam znao, šalu na stranu, nije to nikakvo dugovanje, već nadam se, jedna humana i korisna razmena podataka, što mi nije teško i uvek ću činiti sa zadovljstvom.Žao mi je ako se neki post ili deo njega nekome ne dopadne, ja pišem samo istinu i ono što pouzdano znam. Veliki pozdrav svim forumašima.
P. S. Primećujem da posećuju forum neki forumaši koji to dugo, prilično dugo nisu činili, ali ništa ne objavljuju, kao i da su neki prestali da se oglašavaju ili da zvanično posećuju forum. Ja sam neumoran, i pored svega.