ОНАЈ ОДОЗГОР.

У нека давна времена, неки наш човек закасаја код швалерке у комшилуку. Убрзо је наишао муж те комшинице, па се швалер брже-боље сакрије на таван куће. Таман се домаћин мало одморио од пута, кад у кућу грану два опасна разбојника и почну да га малтретирају да им преда све паре што има. Сиротан дао оно што се нашло, али разбојници не верују него траже још. Домаћин не зна како да им докаже, па се позове на Бога: „Аман, људи, немам више, онај одозгор ми је сведок“. Кад то чује, швалерчина помисли да се односи на њега, па се јави одозгор: „Нема, нема ни он а немам ни ја!“ Домаћин је разбојнике некако испратио, а шта је било са швалером – о томе се у Пољаници ћути јер се подразумева.