VAMPIR DOLAZIJA

U jednom selu u Poljanici, nije bitno kom i u kojoj familiji, ovako se dogodilo. Bio neki, recimo, pozajmićemo ime, Jovan, koji je imao mnogo vernog i pametnog psa, kao strastveni lovac. I, pošto je već bio ostario, Jovan umre a pas mu ostane.
Verna životinja je teško podnela smrt svoga gazde sa kojim je toliko puta u lov odlazila i verno ga služila.
Bilo kako bilo, sahranili Jovana, izveli red. Prošlo nekoliko dana, došlo vreme kad se bacaju stvari pokojnika na neko mesto podalje od kuće. Verovatno se i spaljuju ali nije sve sagorelo. Pas, navikao da stvar koju gazda izgubi ili zaboravi negde, on uzme u zube i donese kući. Pokojni gazda je umeo i da se napije, pa zaboravi kapu, opanak, bilo šta.
I, jedne tamne noći u mračnoj Poljanici, kad je sve utihnulo, ukućani pokojnog Jovana začuli kako pas laje i ne prestaje. Ućutali se oni, niko nije ustajao i sačekali jutro. Kad su otvorili vrata i vratnice, ugledali opanke pokojnog Jovana pored vrata. I, konstantovali: - Lele, Jovan se uvampirija i dolazija noćas!
Nekim štapom, uzmu oni te opanke i ponovo ih odnesu na to mesto, okade ga, ali sve se ponovi. Zatim, treći put, uzmu i spale opanke.
Misle oni sve je završeno, vampir neće više da dolazi. Ali, već narednog jutra, pred vratima stoje Jovanove vunene čarape. Prepadnu se oni, zavlada strah na imanju. Ali, jednog jutra, tek što je svanulo, ugledali oni Jovanovog psa kako u zubima nosi Jovanove čarape. I konačno se sete šta se događalo.
Pas je bio veran, i po navici, a ko zna šta je shvatio u svojoj psećoj glavi, gazdine stvari donosio kući, ali gazde više nije bilo. Kad je donosio čarape, malo je okasnio i tako oslobodio straha ukućane pokojnog, tamo nekog Jovana iz Poljanice.