УБИТИ, УТЕПАТИ

Опет неколико речи на тему нашег говора.

Код нас у Пољаници, глагол "убити" користи се у облику "утепати". То је инфинитив, кажу просветари. Само наш народ никада не користи инфинитив. Нико ниј чуо нити ће да се чује израз "Идемо ручати", па се и наведени глагол "утепати" користи у све друге облике осим у инфинитиву. Занимљиво је да се по некада користи и глагол "убити", па овај мали текст има намеру да се тиме позабави.

Глагол "утепати" и његови облици "утепан, утепано, утепување" користио се вишезначно. Може да значи да је неки живи створ заиста убијен на мртво, како се код нас каже. Утепан је човек, утепано пиле, утепана мачка. За човека настрадалог у рату каже се да је "погинуја", али се додаје "утепали га Немци (Бугари, Шиптари)". Није исто "тепање" и "утепување": оно прво може да значи "бијење", тучу, батине, а оно друго има опет двоструко значење. Ако је мачка утепана или пиле утепано, онда они нису живи, али кад се за неког човека каже да је утепан то често може да значи да је дотични замлата или мало приглуп, али ипак жив! На селу се често може да чује како нека жена каже "утепа ме крава", а жена жива и без видних повреда, а деца када се играју знају да кажу "немој да ми поквариш играчку, све ће те утепам" а не мисле на убиство.

Мало необично за наш крај, али од малена сам чуо употребу и глагола "убити". Када се неко заклиње, он каже "ако лажем бог да ме убије". Жене врло често изричу клетве типа "убија га бог" или "марен га убија (или поразија)", а деци која газе или бацају хлеб да запрете "деца, ће ве убије тај лебац". Па кад постоји "утепување", постоји и "убивање" али оно не значи убиство у правом или пренесеном смислу. Човека убивају опанци, жену нове зубне протезе, вола убива јарам, а коња самар, док се не налегну и не прилагоде.

Мислим да је глагол "утепати" домаћег порекла, а глагол "убити" је од негде позајмљен, не знам када и од кога. Па ако неко од читалаца има своје мишљење, волео бих да га саслушам тј. прочитам.

Поздрав свима!

Sve je tako, čija Ljubo, samo si preskočio voće i povrće.:-) Kad zrela jabuka ili kruška sa grane padne na tvrdu podlogu, zemlja, kamen ili beton, mi kažemo "ubijena" ili "ubivena". Zapravo se malo razbila ali opere se, očisti nožem i može da se pojede. Neznam da li grešim ali mislim da u našem kraju neku sortu jabuke ili kruške zovemo baš "ubivka". Eto, samo da malo dopunim. I da dodam, utepa ne kiša ili grad, svejedno nadrljasmo.;-). Pozdrav!

Свака част, Ацо, ти увек нађеш начина да прошириш започету тему. "Убити" и "утепати" нису једине, јер има доста других речи о којима можемо да поразговарамо. Добар ти је пример: убијене јабуке, крушке или други пољопривредни плодови. Ту реч "убијено" може да значи "повређено, оштећено" што се дешава при паду плода на земљу, а може да значи и нешто нагњечено. Када се јабуке беру, не сме џак да се препуни да се јабуке не "убивав", јер после је исто као да су пале са дрвета. Мислим да не постоји сорта јабука "убивке" или слично, али постоји таква класа јабука и другог воћа. Наши стари знали су за више сорти јабука, крушака и осталог воћа, али су све њих сврставали у две класе: рукомке и убивке. Рукомке су чуване за зиму, а убивке су трошене одмах или су ишле у прераду, рецимо за ракију.
Кад прочитам оно "уби (утепа) ме киша" морам да коригујем своје мишљење да је реч "убити" мање наша од речи "утепати", јер свако је некда чуо изразе као што су: уби ме самоћа, уби ме сиротиња, уби ме чекање, уби ме жалос". (А један песник је рекао: Уби ме прејака реч). Само што ово убијање није буквално, није тренутно него душу вади сас памук!
Жељно чекам још неки допринос на ову тему.
Поздрав свима!