Svi junaci nikom ponikoše,

Pitanja je mnogo, svako od nas ima svoj odgovor, očito ne želimo da ih delimo sa drugima.
Ko će nam o ovome pričati kada se ti proizvodi ne budu proizvodili u Poljanici?
Da li možemo nadležne da bombardujemo predlozima da se postojeći put nastavi prema Leskovcu?
pilistar

Mogu da se pohvalim da je Dragan Tomić meni predavao hemiju, pamtim ga kao odličnog nastavnika koji je umeo da vodi brigu o đacima. Najjače sećanje mi je kad nas je vodio u školsku baštu da gajimo krompir, luk, šargarepu...a za potrebe đačke kuhinje. Kao da je time hteo da nam stavi do znaja da možemo sami da se prehranimo ako radimo, ili da dobar deo namirnica proizvedemo sami. Izgleda da ga nismo bili rauzumeli. U epskim pesmama postoji još jedan stih, koji kaže: četa mala, ali odabrana. Evo, forum nam broji ukupno 40. članova, a koliko se njih oglašava, koliko se njih uopšte oglasilo, koliko se njih nikadanije oglasilo i koliko njih uopšt nije posetilo forum????? Kako neko može biti član foruma 3. godine a da ne objavi nijedan post ili bar jednom ne poseti forum? Tekstovi na forumu mogu da se čitaju i bez registracije i pristupanja, onda ne vidim, potrebu da uopšte budu na njemu. Drago mi je što nas čitaju u toliko zemalja širom sveta, to me raduje ali ujedno i čini odgovornim za sve ono što napišem. Dakle, četa mala ali odabrana znači da bolje da nas je malo aktivnih umesto toliko neaktivnih. Brojno stanje naše "jedinice" možda služi kao propaganda, ali se ne "bore" svi, a to mu dođe još gore. Ili ćemo se prestrojavati ili će ostati ovako, neka većina odluči, ili bar većina onih koji se oglase.

Pisali smo o preuredjenju foruma ali ništa konkrtno ne uradismo iako beše nekih predloga. Lično mislim da ga treba uprostiti, ali ne ide mi baš najbolje od ruke, niti imam prvo da to sam uradim. A nisam ni stručan, da budem iskren. Često mi u prošlosti odjekuju neke rečenice, uglavnom sam ih slušao od mojih tetaka i po ocu i po majci, a ima ih podosta, a to su u vezi Pilišaraca, Draganove familije, i to: "ona se udala u Pilištarci, ovaj oženio Pilištarku, ova se zabavlja sa onog iz Pilištarci, išli da vlače vunu u Pilištarci..." Imao sam neke školske drugove i drugarice iz Mijovca, ali danas ne mogu nijednog imena da se setim. Kroz selo Mijovce sam nekoliko puta prošao, već sam navodio, idući na svadbe, igranke, slave ili u ribolov, nizvodno od Mijovca.

Selo kroz koje protiče reka je kao blagosloveno, to je Božji dar. Verovatno je Dragan mahinalno preskočio, pre Golemog Sela je i most, ćuprija u Vlasu, nekad bila drvena a onda sagradiše betonsku, te gradnje se sećam. Preko tog mosta sam prešao 2007. godine, nije mi baš nasigurnije delovao, uradjen je pre 1980.godine, onaj u Go0lemom Selu je čini mi se nešto bolji, a sudeći po fotografiji, u Mijovcu najbolji. Sad neznam za to da se do njega auta moraju prenositi, kako kaže Dragan, jer sećam se i starog mosta koji je bio napukao i nije bio za saobraćaj. Ja ako počnem o mom Uševcu koje nema nikakav most za saobraaćaj, postaću dosadan, ali neka. I u Uševcu je leva strana sela kao odsečena i manje naseljena. Izgleda da je taj beton i armatura, kao i šljunak, preskup proizvod, kao da ga uvozimo, a vidim na sve strane se grade mostovi (i to kakvi), asfaltiraju se neki putevi i ulice širom Srbije po nekoliko puta. Možda me jednog dana i omrznu stanovnici Belog Potoka kod Avale, gde živim, ali ovde su asfaltirani i pojedini poljski putevi, gde nema kuća a ni traktori ni kombajni ne prolaze, ovde je ispativije prodati njivu za placeve nego se baviti poljoprivredom deset godina. Eto, tako Beograd raste i širi se, a jug Srbije, kao i naša Poljanice se prazni. Ne mogu da zalazim u politiku, mada se ona maltene zavukla i moj bračni krevet, kad umesto pametnijih stvari moram sa ženom da polemišem zašto je jug Srbije zapušten, ko je kriv za propast Poljanice, za njenu pasivnost.

Naše je da ovde pišemo onako kako je forum definisan, mada imamo i slobodu da izadjemo iz tog formulara. Ne možemo da ukazujemo na probleme naših sela jer mi nismo parlament Poljanice, ili kako da to nazovem. Osim toga, mnogi od nas ne žive tamo, nemamo pravo ni da se mnogo mešamo. Oni koji tamo žive, većina njih, neće ni da me sasluša o nekom napretku ili bar oporavku Poljanice, prva rečenica im je "nema od toga ništa"...i šta da ja dalje pričam ili pišem? Jasno mi je da je banalno očekivati da Poljanica bude ono što je bila,t ehnika je uznapredovala, ima struje (mada nije naročita), ne možemo oživljavati vodenice i vunovlačare, ali treba da gledamo da se u njoj život prilagodi savremonom dobu. Do desetak kuća u mahali mora da bude asfalta, makar metar ipo širine, reka mora imati most od betona, po koje ulično svetlo...sve to je uopšte uslov opsanka Poljanice, ili bar njenog dobrog dela, onog u priobalju Veternice i njenih pritoka pri ušću. Mora da se dobije novac, gradjevisnki materijal, alat i mehanizacija, nema radnih akcija (mada nisu bile loše svojevremeno). Živi narod Poljanice tako kako živi, nema most, put, ulčno svetlo...ali izlazi na izbore i glasa. Neznam zašto i za koga kad ništa od toga nema. Deda izlazi na biralište da glasa za nekog jer mu je unuk rekao da mu radno mesto zavisi od toga, negde u VRanju ili Beogradu!?! A gde je tu briga o Poljanici, o svom selu. Šta taj unuk radi osim što dedi govori za koga da glasa ili ode da mu uzme pare od prodatog teleta, krave ili čega već. Nije mi namera da se ovde bakćem politikom, ali kad se politika bavi mojim selom, nemogu da joj ostanem dužan. Ali ona se ne bavi u cilju napretka sela već rekoh radi čega. Eto ti Dragane odgovor na jedan deo pitanja, ne baš hronološki složeno ali prosto izlete iz mene.

Kako da pišem kako se mesi banica ili pravi prženica, skupljaju rukoveti i vezuju u snopove, vrše se vetrenjačom ručno...kad ne mogu da odem tamo, nema mosta, nema puta, slaba struja, loše veze, mračno svud okolo...?! Ne mogu da se preselim tamo kad svi beže od tuda. Sve moje ideje su samo ideje, nema realizacije, nema ni pomaka. Svašta se ovde pisalo, bilo je i svađa, kako da ih ne bude kad nema para, nema za Poljanicu, za drugo ima koliko voliš. Sirotinja u kući lako izazove svađu - jer se nema, ovi glavni ne daju a oguliše zadnjice od udobnih fotelja. Pogledajmo mapu Pčinsjog okruga, Poljanica nimalo ne liči na srce Vranja, već na neko slepo crevo. Više ima štete od Grada Vranja nego koristi. Slažem se o spajanju puteva Vranje - Leskovac preko Poljanice, ali voleo bih i obnovu puta Vladičin Han - Vlase preko Urmanicei kojih već beše sela. Na mapi piše put 123-a, gde je taj put????? Ako je Poljanjica izolovana krivudavim putem od Vranja i popravljenog asfalta do Dobrejanca, odsečenog negde na Kukavici, puta za V. Han uraslog u travu preko Urmanice, kako da se u njoj razvija život u svakiom pogledu? U pravu si Dragane što kritikuješ, nije sporno, ali ajde da vidimo ša ćemo. Šta pre da popravljamo, forum, ljude ili Poljanicu? Neka se jave ti iz sveta što nas čitaju, neka predlože i oni nešto, lepo je čitati o Poljanici, ali da bi u njoj jeli ponovo pravu banicu ili našu prženicu, moraju nešto da učine da dođu do nje, jer kako je počelo, pitanje je i da lie će imati gde i kod koga da dođu.A kamoli da probaju, još teže da se najedu.

Dva puta se povlačim, gubim volju i strpljenje, pa se opet vratim, ne mogu da se odreknem kraja odakle sam potekao i vodenice sa čijeg sam točka prvo brašno (pa onda hleb) okusio. Ne mogu da zaboravim njive po brdima na kojima sam skupljao rukovete i vezivao snoplje, tovario na kravlja kola, na kuke ili vučarke pa teraj u dvorište na guvno. Ne mogu da zaboravim majkine brižne oči kad se krava prejede sirove deteline, a mora da pređe reku a da ne pije vode jer će uginuti. Ne mogu da zaboravim kad pukne ruda (potegljica) daleko od kuće a kola puna sena, pa moj deda ručno pravi novu (očev stric, rođenog dedu i ne pamtim). Ne mogu da izbijem iz glave (iako sam rođen pola veka kasnije) 130. nevinih Uševčana, civila, među njima i bebe, koje su Bugaru u jednom danu pobili, a neko nije dao da se spomenik podigne baš na tom mestu gde su mučenici ispustili dušu, već na sasvmim drugom mestu. Ne mogu da shvatim da jedan čovek stane na sred puta za groblje i zaustavi buldožer da ravna put. Ne mogu mnogo toga da shvatim, jer mnogima je do zezanja, neznaju ni kako im se deda zove a raspituju se za pet-šest kolena unazad. I da spustim loptu, mnogo sam zabrazdio, ali ovo mi beše na duši kad pročitah tvoj post koji je potpuno na mestu. Eto prvi ne "gledam u crnu zemlju", a prihvatam dobar deo kritike u ime ostalih i u moje ime. A drugi neka vide šta im valja činiti.... Pozdav svima....

pilistar

Bar tri puta sam pročitao Draganov post i usput dobro razgledao položaj Poljanice na satelitskiim snimcima, pa i položaj samog Mijovca, tražeći i na slikama mostove koje on pominje. Ja sam Dragane, tebe u potpunosti razumeo, ali sam prvi odgovor izbacio onako iz rukava, na prvu loptu. Sve ono o čemu mi pišemo, zapavo dobar deo toga, o tome mi pišemo a drugi odlučuju, pa iza tih drugih neki treći i tako redom. Danas je Mali Spasovdan, dan kada moje selo Uševce slavi seosku slavu, koju mi zovemo "KRSTE" a ovo noviji počeli da ih nazivaju litije. Verovatno si i sam video da se mnoge stvari u našoj Poljanici menjaju, od slava, rođenja, krštenja, svadbi i tako redom sve do sahrana i zadušnica. Ali dobro, novo vreme nosi i nove običaje.

I mene često iritira kada na nekim starim kartama, mapama, pa i novim, vidim da je ucrtan put Vranje - Leskovac preko Vlasa i Miroševca, dolinom Veternice. I to da je taj put celom svojom dužinom istog kvaliteta, asfaltiran. Da nije tako, uverio sam se negde u kasno proleće 1985. godine, kada sam sa svojim drugarima krenuo na krste (litije) u selo Crcavac, iz Uševca. Kada smo stigli do zadnje autobuske stanice u Mijovcu, tu je bila neka prodavnica, prešli smo Veternicu preko nekog vrlo oštećenog mosta koji nije bio za saobraćaj. Pratili smo vodotok Veternice i sa leve strane nam je bilo selo Duga Luka (ili zaseok, šta li već). Tu je puta već nestalo, i na moje iznenadjenje, put je nestao i pretvorio se u kozju stazu, koj je zbo nekog odrona billa skoro neprohodna. Tada sam shvatio da put dalje nizvodno i ne postoji, ali smo se opet spustili na samu desnu obalu reke još neko vreme, a onda desno uzbrdo ka selu Crcavac, visoko uz brda...već ušli na teritoriju Leskovca. Znači na kiarti je bio ucrtan lažni put, a ni danas to nije promenjeno. Pet godina kasnije, iz Uševca sam pošao u hotel "Vlajna" na Kukavici, fićom sa mojim drugom, pitajući se kako ćemo tamo stići. Sad me je pa iznenadio asfaltni put uz Studensku reku, krivudav, koji je vodio kroz neku nedođiju. Zatim samo naleteli na jedaan deo neasfaltiranog puta pa opet asfalt, i toko stigli do raskršća gde se naglo desno odvaja put ka hotelu a pravo je vodio ka Vučju.

Danas je stanje isto osim što je sagradjen novi most u Mijovcu na mestu Abazovo, kod zadnje autobuske stanice (ograda ofarbano u plavo, vidim na slikama), i na Veternici je sagradjena brana "Barje", ja mislim u selu Barje, mada zahvata i deo atara sela Crcavac, koliko sam razumeo. Ali puta do jezera opet nema, do jezera se može samo motociklom, neznam da li može nekim terenskim vozilom. Ima, kažu i alternativni pravac, onaj uz Studensku reku preko Kukavice i Vučja. Verovatno ovo znaš i ti o mnogi na forumu, ali samo iznosim tu nelogičnost. Jedan mali deo terena je neprohodan, a izgradnjom puta bi bilo mnogo drugačije.

Što se tiče Vlajka Jovića, kog spominješ, svaka njemu čast, nikada ga nisam video, znam da je inicirao otvaranje pogona Yumko u Golemom Selu. Koliko znam, bio je i direktor celog preuzeća, te ne delim mišljenje sa tobom da je mnogo zaslužan da bi škola u Vlasu nosila njegovo ime. To je minimum onoga što je kao neko na takvom položaju mogao da inicira i sprovede. Mogao je da inicira neki izgradnju nekog potrebnijeg puta, recimo ka Golemom Selu, umesto što je ka svojoj mahali Baljkovac gradio asfaltni put. Alergičan sam ne takve stvari, gde neko koristi državni novac radi svog hira. Za pogon Yumka svaka čast. Kolega Arsa sa foruma negde piše "Beše nekad Vranje Švajcarska na jugu Srbije...". Pa gde je sad ta Švajcarska, ko izbuši taj Švajcarski sir???? Danas Simpo otkupljuje dunje, Koštane nema... Metalac i Alfa rade smanjenim kapacitetom. Pa nema tu "beše", u Vranju je ista garnitura vlasti kao i u vreme Vlajka Jovića, Vranje je veće nego onda, tehnika savremenija. ali tu se sad provlači politika i muka mi je da to objašnjavam kad i sam znaš. Kao oni su bili dobri ovi nevaljaju, a zapravo su svi isti, ili su bar isti bili gde su i sada. Ali, vratimo se mi u Poljanicu...

Kad god spominjem oporavak Poljanice, ja ne podrazumevam pod tim postavljenje semafora u selu Tumba ili Roždace, robne kuće u Sekirju ili tržnog centra u Lalincu... Da se ne zavaravamo, mi smo Srbija, mi gledamo kako da spasemo i koliko - toliko sačuvamo i eventualno unapredimo onaj kraj u priobalju Veternice, kao i njenih pritoka u zonama ušća. Dakle, od ulaska u Uševce, idući iz Vranja, do izlaska iz Mijovca, smatram da dalje ka severu nije teritorija Poljanice, i da o tome treba da vode brigu i Leskovčani. Tu podrazumevam i delove Gradnje i Stanca, one ravnije delove i blage zaravni. U drugim selima ne može biti nekog masovnijeg života, novo vreme donosi i nove navike. U Drenovcu imaš samo jednu napuštenu kuću uz sam put i zgradu mesne zajednice, u Dobrejancu nijednu, ali zato već u Uševcu ima oko 40. kuća sa obe strane puta koje su uz sam put, dakle kapije se graniče sa putem Vranje - Mijovce, u Vlasu mnogo više, u Golemom Selu takodje, u Mijovce mnogo manje. Gradnja ima takodje kuće uz sam asfaltni put koji kroz to selo prolazi, kao i nekoliko kuća prema Stancu... Taj kraj treba forsirati, na žalost, mnoga sela će nestati za koju deceniju ako ne i manje, dakle sva ostala.

Slažem se o odsečenosti leve obale Veternice od glavnog puta, u Uševcu nema mosta, ima u Vlasu ćuprija ka Tsteni, u Golemom selu kod Yumka i prema crkvi, i najzad u Mijovcu, skoro na izlasku iz sela. Pitanje je sada koliko je isplativo i neophodno graditi neki most ili put ka levoj obali Veternice, koliko kuća bi to koristilo i u kolikoj meri. O nekom ulaganju samjih gradjana nema ni govora, čak se ni na njihovu radnu angažovanost ne možemo osloniti (mislim da Ćosa ima solidno iskustvo po tom pitanju). Znači mora opština da ulaže a ona do sada ozbiljnu nameru u tom pravcu nema, država još manje, jer se iživljava po drugim krajevima i gradovima i troši nemilice, dok je naša Poljanica negde na margini. U samoj Poljanici danas mogu da žive samo penzioneri kao i zaposleni u državnim firmama i javnom sektoru (službenici organa uprave, javnih i komunalnih preduzeća, policija, zdravstvo...). Ostali, a pogotovo mladji, nemaju nikakvu perspektivu. Ne želim da kritikujem, samo iznosim činjenično stanje i godinama bijem glavu šta bi moglo da oživi Poljanicu, kao što rekoh, onaj njen urbani deo. Pa i da se uradi neka infrastruktura, putevi, ulična svetla, ...opet to ništa ne vredi jer nema zaposlenja, nema posla ni proizvodnje, nema uslova za mlade. Moralo bi nešto pod hitno da se otvori, pogon, fabrika, poljoprivredni kombinat, stočne farme...prerada drveta. Bez toga, ono što piše o džamijama, može se ne dao Bog i ostvariti jednog dana. Skoro su bili izbori, pljuštala su obećanja, aj da malo sačekamo da vidimo šta će od toga biti ostvareno, pa da vidimo šta ćemo činiti. A u medjuvremenu, da tražimo po koji kilometar puta, neko ulično svetlo, možda neki bolji most gde ga nema a treba da ga ima i tako to. Tema je dobra, mada pomalo zabrinjavajuća, ali pšta je tu je. Više me zabrinjava što se još niko sem nas dvojice ne oglašava. A ima nas već 41. član na forumu.

Veliki pozdrav svima, na Mali spasovdan, srećno krste svima koji danas slave i onima koje će slaviti u narednim danima. Pozdrav i onima u dalekom svetu, koji pamte šta je krste, pa neka prenose potomcima, da se ne zaboravimo...