ŠTA JE POLJANICA, ŠTA SA NJOM I KAKO JOJ POMOĆI?

Ovde otvaram novu temu, pozivajući se ujedno i na čika Ljubinu temu "Kako pomoći Poljanici" sa svim postovima. Mislim da je ovoj mojoj temi ovde mesto, među našim željama i mogućnostima. Kome je stalo do Poljanice, i koga zaista zanima Poljanica, pročitaće i napisaće nešto u ovoj temi. Biće dovoljno i rečenica "primio k znanju", ako nekoga mrzi da piše, nema vremena ili ne ume da napiše.
Prvo da se zapitamo šta je Poljanica? Ja nisam pravnik iako sam završio pravno-birotehničku školu, dakle nisam studirao pravo, ali nije teško razumeti neke stvari. Poljanica, u administrativno- pravnom smilsu, kao jedinica lokalne samouprave nije pokrajina, nije region, nije okrug, grad, opština ili mesna zajednica. Dakle, definitivno nije ništa od ovoga. Ona je samo geografski pojam lokalnog karaktera, jedna izdvojena oblast Pčinjskog okruga, čak nije ni celim delom teritorija opštine Vranje, njeni delovi zadiru skoro u teritoriju opštine Leskovac, pa pomalo i Vladičinog Hana. Autobus koji ide za Urmanicu, dolazi iz drugog pravca, ne preko Markovog Kaleta i prevoja Goč. Znači, ne možemo ni mi ni bilo ko drugi da pomognemo Poljanici, jer ona pravno ne postoji. Nema status pravnog lica, nema žiro račun, pečat, PIB, nema ništa. Na njenoj teritoriji, da tako kažem, nalaze se teritorijice tri mesne zajednice, Drenovac, Vlase i Golemo Selo. To je, kao što svi znamo i kako u hartijama piše, faktičko stanje.

Te tri mesne zajenice bi trebale da imaju najmanje po jednog odbornika u skupštini opštine Vranje, kojoj teritorijalno i administrativno pripadaju. To, u praksi nije tako već dugo vremena. Jedno se moramo dogovoriti i kao građani sela Poljanice, i kao gradjani koji smo poreklom iz sela Poljanice doneti definitivnu Odluku koju opština Vranje mora da usvoji. Ili će Poljanica dobiti admistrativn-pravni status, ili će njene tri mesne zajednice biti spojene u jednu, eventulano dve, ili će svako selo imati svoju mesnu zajednicu. Ionako se pitam šta to radi mesna zajenica Drenovac, u kojoj se nijedna kuća, osim zgrade mesne zajednice ne nalazi pored puta. Kad održava sednice, ko njima prisustvuje, šta se na njima odlučuje, koji su poslovi službenika mesne zajednice (iako mi je bliski rođak, dalji rođak mi je i onaj u MZ Vlase, mada je jedno vreme bio matičar, otkud sad sekretar, nije mi poznato). Ajde da se više ne igramo žmurke. Kad jedan zakon postoji, ukoliko nije ukinut a potom nije donet novi, taj postojeći je i dalje na snazi. Ja taj Zakon o lokalnoj samoupravi nisam izmislio niti napisao, a zašto se on ne primenjuje i zašto se država preko svojih organa ne stara o njegovom sprovođenju, to je već ozbiljno pitanje. Ko je dao pravo državi, ili opštini Vranje da zapostavi sela u Poljanici, odnosno tri mesne zajednice??? Da li dosadašnji predsednik opštine Vranje koji je abanzovao i otišao na veći položaj???? Da li ja ovo možda izmišljam? Ali, kako u ovoj državi za nuspeh nema odgovornosti a kamoli sankcije, ne vredi se oko toga nervirati...

Da bi se razmišljalo o nekom boljem životu u selima Poljanice (namerno neću da napišem u Poljanici), i to u pojedinim selima, da će sva biti bolja no što jesu, sigurno je nemoguće, moraju se najpre ispuniti dva osnovna uslova.

PRVI: Mora se utvrditi šta će biti Poljanica u budućnosti, opština, mesna zajednica, ili neće biti Poljanice u pravnom smislu, kao što i nije, već toliko i toliko mesnih zajednica u njoj. Izbori su izvršeni, proporcija je siguirno poznata, pa da šaljemo odbornike (zašto se glasalo ako odbornika ne bude bilo, i to najmanje po jedan iz postojećih mesnih zajednica) da to oni prenesu opštini kao njeni članovi (budući ili sadašnji, neznam). A da se predhodno održe zborovi građana, referendum neki, sednice saveta mesnih zajednica Vlase, Golemo Selo i Drenovac i donese se odluka šta će biti Poljanica, kako će biti podeljena ili ujedinjena i kako će se pravno zvati. To je prvi, početni i obavezni uslov, u suprotnom, sela Poljanice su osudjena na propast i kad-tad na napuštenu oblast, ili ne daj Bože nešto treće.

DRUGI: Put Vranje - Mijovce mora biti uradjen u skladu sa propisima za regionalne puteve, pošto (meni nelogično) spada u kategoriju ragionalnog puta. Bio sam prošlog leta u avgustu i video da je put presvučen do sela Dobrejance, i da je dotle u solidnom stanju. Dalje je bio samo krpljen, što mi je opet nelogično, zašto je radjen samno deo puta a ne cela trasa. Kakvo je stanje sada, posle one opake zime i ovih nesnosnih vrućina, neznam i voleo bih da mi neko kaže, jer ja nisam u moguićnosti da vidim. Dakle, mora se presvući asfaltom cela dužina puta, od Vranja do Mijovačkog mosta na Veternici, da se okreše granje koje zadire u putni pojas, kao i da posednici u selima kroz koja prolazi ovaj put, pokose travu i uklone korov sa svojih parcela koje se graniče sa putem, i da uklone svako smeće koje se u tom putnom pojasu nalazi. Kako je to regionalni put, mnogi organi imaju nadležnost i ovlašćenja da isprave eventualne anomalije na ovom regionalnom putu.
Dakle, skupština opštine Vranje, koja je valjda već formirana, a kroz njenu teritoriju prolazi i završava se taj put, mora odmah da preduzme mere za sanaciju ovog puta, bez obzira na mesne zajenice u Poljanici, jer je svakoj od njih u interesu. Možda i zajednički dopis, neznam kako bi tamo najbolje to prošlo.

To su ta dva uslova koja moraju biti ODMAH ispunjena, odnosno što je pre moguće, to je u stvari moj predlog, ako neko ima bolji, neka izvoli. Ja pravno čak i nemam pravo da išta predlažem jer na mojoj ličnoj karti samo piše mesto rođenja vezano zua taj lokalitet, ne i stanoivanja - samim tim ni pravo glasa.
Kada t dva uslova budu ispunjena, znam i hoću, a imam i načina da sa svoje strane pomognem selima Poljanice, naravno pojedinim, i svakako uz saradnju Vas na forumu koji me pratite od početka i ja vas, jer bez vaše saradnje takođe nemam nikakve šanse. Ko neće, neka se povuče, nema ljutnje, a i reč podrške će biti od velike koristi. Reč podrške mi više znači nego bilo koje obećanje, koje ako se ne ispuni ne vredi ništa. Ja ništa ne obećavam, ali ako se ispune neki uslovi, koje sam već naveo, možda nešto mogu da uradim, opet uz vašu pomoć.

Veliki pozdrav, iskreno me zanima svačije mišljenje...

Vidim troje pročitalo, nije najbolje ali dobro je, tri po tri to je već devet, ako Bog da. Ja nastavljam dalje, a da li će se neko priključiti, o tome puno i ne razmišljam. Računam, odmori su, vrućine, oni na sselu rade ili pecaju, oni u gradu ili beže na bazene ili sede u klimatizovanim stanovima...ima vremena. A ja ionako nikuda žurim... Nastavljam tamo gde sam stao.

Naveo sam ona dva uslova koji se moraju ispuniti da bi se išlo dalje, naravno ne sve preko noći. Onda bi sledeli drugi poslovi i radnje. Da bi jedno mesto makar malo napredovalo, mora kroz njega da se cirkuliše, prolazi, a da bi se prolazilo, mora da ima i infrastruktura, ali ne kao slepa ulica, veće mora biti povezanosti. To je kao neki organ u organizmu, do njega dotiče krv, ali mora da ide dalje, ne da se tu zaustavlja. Dakle, mesto, lokacija mora biti prometna. Oću da kažem i smatram da je to sasvim opravdano, da put od Mijovca mora da ide dalje, nizvodno Veternicom, prema selima koja su takodje na Veternici, kao što su Miroševce, Donja Jajina, zanimljivo ima i tamo neko Vlase pa i Beli Potok i tako dalje, te se tim, pretpostavljam dobrim putem stiže do Leskovca. Doduše, taj put je i ucrtan na nekim auto kartama od ranije pa su ljudi dovođeni u zabludu, a nešto slično spominje i Dragan (pilištar) iz Mijovca. Tek tada bi to onda bio zaista regionalni put, kad bi spajao Vranje i Leskovac dolinom Veternice, a tako je valjda i zamišljeno, samo što je "dete prvo kršteno a nije se ni napravilo a kamo li rodilo".

Znam da bi izgradnja, t.j, dogradnja tog puta bila vrlo zahtevna, teren je neprilagodljiv, put bi morao da se useče u okomitu desnu obalu, bukvalno da se probija, ali probijano su i putevi gde za to nije ni bilo potrebe toliko. Tu bi morala da se uspostavi komunikacija sa Leskovcem i tamošnjom vlašću, jer bi put bio od zajedničkog interesa, i tek tada bi zaista stekaoa status regionalnog puta jer se za sada samo tako zove. A regionalni putevi su već u nadležnosti republike, ili možda nekih budućih regiona, ko zna kako će se to konstruisati i konstitusati, da kažem na srpskom, kako će se glavešine dogovoriti. I moram da skrenem pažnju da ne sme biti nikakve stranačke netrpeljivosti, to bi samo bilo štetno. Niti smemo jedne mnogo kuditi, možda će nam zatrebati, niti druge mnogo hvaliti, mogu se opustiti.

Što se tiče puta ka Vladičinom Hanu od Vlasa, to je već komplikovanije i zavisi od toka događaja. Ima neke podloge, autobus, kažu stiže do Urmanice iz tog pravca, pa valjda nekim putem. To onda znači da i taj put treba sastaviti, spojiti, i naravno dobro prepraviti. To je jug Srbije, tu je najmanje ulagano, mi nemamo veze sa koridorim 10 ili nekim drugim. Daleko smo od železnice, eto prilike da se spojimo drumskim saobraćajem sa njom. Ovde već zadirem u poljoprivredu, nemam živaca da budem tajanstven. Mislim na eventualni transport poljoprivrednih proizvoda koji bi se iz Poljanice terali dalje železnicom, a ima mnogo toga što se u Poljanici može proizvoditi i iz nje izvoziti na veća tržišta. Sa žitaricama i kukuruzom, zbog takvog terena, ne bi se mnogo ovajdili, ali zar u selima Poljanice ne uspeve dobar krompir, pasulj, luk...razno voće, zar nema uslova za gajenje krupne i sitne stoke, živine, meda...? Zar to nisu proizvodi od životne važnosti? Zar to nije ono što svako od nas koristi, ili bar većina?

Naravno, treba raditi planski is stručno. Vremena se promenila, stari načini više ne mogu biti primenjivani, mora se ići u korak sa vremenom. I u poljoprivredi se uznapredovalo i istraživalo kao i u drugim granama privrede, ne može se više danima orati jedna njiva koja bi se traktorom izorala za nekoliko sati, ne može se vršeti vršalicama i dizati tolika panika zbog 50. snopova. Krave, te preko korisne životinje treba da daju mleko i telad, a ne da vuku građevinski materijal i da vuku ralo pri oranju. Stočna vuča je prevaziđena, postoje stotine prevoznih sredstava na drugi pogon. Slaba je ušteda ako ćemo upregnuti steone krave u jaram i dovoziti naprimer šljunak sa glavnog puta, ako nešto radimo i gradimo, i to nekoliko puta, ako to može traktorom ili kamionom iz jednog puta i mnogo brže i sigurnije. Možda košta, ali bolje platiti par hiljada dinara nego da krava od napora zadobije komplikacije i da ne govorim šta se sve može desiti.

Smatram da treba forsirati prometne putne pravce, gde ima više naroda, više potreba, to su ta dva puta, i još da dodam puteve ka Gradnji, Trsteni i Stancu, Smiljeviću. Naravno ovo su već drugi putevi i druge kategorije, sela su razbacanog tipa, stnovništvo se doseljavaljo vekovima, kuća ovde onde pa na ridu, nema ni potrebe ni smisla graditi puteve gde ima par staraca koji, na žalost, za koju godinu više neće biti tamo. Treba se sabijati uz prometne puteve, da budemo blizu jedni drugima, lakše je i ekonomičnije, ako pojaačamo struju, odnosno normalizujemo njen napon, trebaće nam manje kabla, stubova i ostalog materijala. Ko voli svoju očevinu i dedovinu, u selima, odnosno mahalama gde nema nikog živog, ne može tražiti put do kuće jer Srbija nije Švajcarska. Ako je zbog seoskog turizma, moraće do tamo peške. Ko će finansirati puteve po Studeni, Roždacu, Kruševoj Glavi, Dobrejancu i Drenovačkim ridovima??? Pa nije ni realno. Treba se forsirati pristupačan deo uz glavni put, ne bi li se tamo život održao, jer tamo je lakše obezbediti životne uslove, one elementarne, struju, put, ulično svetlo, telefonsku liniju, autobus... Zato i kažem da ne možemo celu Poljanicu unaprediti, situcija nalaže samo za sela koja su uz glavni put, i to uz sam put. Na facebook se nas nekoliko šalimo oko mosta u Uševcu... kakav most tamo treba? Običan pešački most nije hiljadu dukata, treba samo 20. kvadrata fosni-dasaka. Ali oni se ni za takav ne interesuju puno, a to već govori o stvarnim potrebama, jer kad nekome nešto zaista treba on traži, juri, grabi, učestvuje, moli i preti. Kad se taj most spomene, kao i potreba da se ide po stabla, niko nije kući, nikome ne radi traktor, otišla osovina, baca na masu, problemi sa paljenjem... Ovaj se ukočio, ušinuo, bole ga leđa, ima išijas, spondilozu... Ali to mu ne smeta da leži pola dana i ispije 5-10 piva dnevno. Ili je u poslu, delja jedno držalje za motiku tri dana, zauzet. Sve su to "FORE I FAZONI" koje sam ja a i mnogi drugi davno provalili i shvatili.

Recimo, ovde još da napomenem jop dve stvari i neću Vas više zamarati. Kad se uvodila struja u Poljanici, konkretno u selo Uševce, potrošnja je bila minimalna, samo za sijalicu i radio ko je imao. Danas je (ne)srećom mnogo manje domaćinstava, pa i manja potrošnja, inače bi se desila katstrofa da ima života u nekadašnjih stotinak kuća, pa svi uključe zamrzivače, bojlere, mašine za veš... Stubovi drveni su doduše zamenjeni betonskim, ali žice su ostale iste, megde četiri a uglavnom dve, sa zastarelim čašicama. Mreža se mora zameniti jednim kablom, stručniji od mene znaju kojim, manja je mogućnost da se žice upletu i naprave spoj. Onda trena zameniti transformator koji verujem nije menjan od prvog postavljenja. Mora biti postavljen transformator za odgovarajuću potrošnu, za kvalitetan napon. Ne može sijalica svaki čas da žmirka, blinka, mora da ima odgovarajući napon. Elektrodistribucija mora da obezbedi kvalitetan proizvod da bi ga prodala, a to je električna energija. Ne može biti ista cena struje u Drezgovici i Beogradu, može, ali treba i isti kvalitet. Šta se to kupaca tiče, neka prave nadležni termoelektrane, neka iskoriste solarnu energiju, vetrove... Ako postoji potražna za proizvodom onda se taj proizvod mora proizvoditi.

A kad se sve to ispuni, može se i prestrojiti mreža, zameniti žice nosećim kablom (nadam se da znate na koji mislim), tako da stubovi budu uz glavni put, uz prometni put, ne mora da bude glavni, i ostaje da se nabave samo ulične svetiljke. Jednim udarcem dve muve. Znam da ćete reći da nije realno, da mnogo izmišljam...Pa što da to nije realnost???? Pa gde je Poljanica, nije u Somaliji ili u Ruandi??? Što da onaj na severu Banata ili kraj Drine ima bolje uslove od onog u Poljanici???? Nema više vađenja, gotovo je, Poljanica je dosta ćutala, može ona i dalje da ćuti, ali ti koji ćute i bolje da ćute, vreme je da drugi progovore, i da kažu: HOĆEMO PRISTOJAN ŽIVOT!!
Da dodam i ovo. U Uševcu ima oko 40. kuća sa obe strane glavnog puta, aj da ga nazovem regionalnog. U više od 30. se stalno živi a povremeno dolazi. Taj naseljeni deo uz glavni put mora biti naseljen, u tom delu ne sme biti smeća i otpada, stajskog đubriva na ili uz sam put. Nesme pa da mi je rođeni otac. Ima mnogo kuća koje vlasnici nazivaju vikendicama. E pa neećemo tako, ili su kuće ili vikendice. Gospoda koja živi u Vranju ima vikendicu pored glavnog puta, u redu, onda porez na luksuz. Naravno, jer neko nema ni kuću a kamoli vikendicu. Eto dela para za razne troškove infrastrukture. Narod se malo osilio, vadi se na krizu a ima vikendice, po dva tri vozila...Misli niko mu ništa ne može, e pa zato nam je i ovako. O kom patriotizmu govorimo, o tome da pucamo iz pušaka i pištolja na svadbama i pevamo borbene pesme??? Ne, nije to patriotizam, to je bahatost. Patriotizam je voleti svoju zemlju, svoj grad, svoje selo, svoju ulicu i mahalu, svoju kuću, komšiju...gledati da svima bude dobro. DA se ne deliimo i razdvajamo, već zbližavamo i sastajemo, pomažemo međusobno. Četiri ocila na naašem grbu jesu okrenula leđa jedan drugom, ali mi ne smemo to radimo, moramo se okretati jedan drugome. Kada to budemo shvatili, tada ćemo biti ljudi i tada će nam biti bolje, ali svima. Ne mogu ja da budem srećan i sit ako je moj komšija gladan, ako mu je teško. Jel nam treba most? Ajde da ga svi pravimo, ko ne može neka gleda. Jel nam treba bolja struja i ulično svetlo? Ajde da pomognemo radnicima EDB da prenesemo stubove uz ulicu, glavni put, da nam svima svetli. Onaj preko reke nema, on neće...nema da neće, ko zna, možda će i do njega stići jednog dana. Moramo voleti obe strane reke, bez obzira na kojoj živimo. Bolje da jedna bude osvetljena nego nijedna. Jednog dana će možda i ona druga biti osvetljena, ako pomognu oni kojima smo mi pomagali.

Ovde sam verovatno filozofirao, ali ja rekoh šta imam, i nastaviću još, i stalno i svakog dana ako treba, i ne samo na forumu. Ali bio bi red da se još neko obrati, i ne samo obrati, već da da konkretan predlog pa da krenemo u akciju ko kako ume, zna i može...

Pozdrav mojim zemljacima ma gde bili i hvala na strpljenju....