ПИСМО ПОЉАНЧАНА ГРАДУ ВРАЊУ.

У прилогу је писмо које је група грађана упутила надлежним органима Града Врања, са циљем разјашњења нашег тренутног положаја и убрзања решавања нагомиланих проблема овог краја. Своје коментаре и предлоге можете да допишете у наставку текста.

Mi, dole potpisani građani Poljanice, koji smo rođeni ili živimo u selima mesnih zajednica Vlase, Drenovac i Golemo Selo posredstvom Mesne zajednice Vlase, kao centralne mesne zajednice, koja je do 1965. godine bila opština Vlase, obraćamo Vam se sa molbom da nam dostavite sledeće informacije koje se odnose na budućnost Poljanice:

Znamo da je donet Prostorni plan i usvojena Strategija održivog razvoja, gde se govori o unapređenju uslova života na području Grada Vranja, samim tim i u selima navedenih mesnih zajednica u Poljanici, ali da su za mnoge obaveze davno probijeni rokovi, da se ništa nije ni započelo, kao i da su planovi na papiru nerealni i preambiciozni. Ovo iz razloga, da ako ne postoji bilo kakav plan za skorije vreme a ne za 20 godina, sami pokrenemo inicijativu kod nadležnih u Gradskoj upravi, te ako budemo bili ignorisani, i kod viših instanci Republike Srbije.

Ističemo da smo ovaj zahtev sačinili i dostavljamo Vam ga iz razloga što je ovaj kraj izuzetno zapušten, napušten i siromašan, neiskorišćen, zbog loše i skoro nepostojeće infrastrukture gotovo izdvojen i izolovan. Putna mreža nam je jedva funkcionalna, put Vranje - Mijovce, koji je kategorisan kao regionalni, u očajnom je stanju, mada nam nije jasno kako to da je regionalni kad prolazi i završava se na teritoriji opštine Vranje, u selu Mijovcu, iako je na pojednim mapama drugačije ucrtan (kao put za Leskovac), što je čista obmana. Nekada je ovaj kraj imao svoju opštinu, koja je brojala blizu 10 hiljada stanovnika (sada jedva da ima oko 2.500), postojao je pogon Yumko-Vranje, koji je sredinom osamdesetih zapošljavao oko 500 radnika, danas jedva da upošljava oko stotinu sa mizernom platom. Narod ovoga kraja, koji sačinjava oko 21% teritorije Grada Vranja, oseća se zanemarenim u odnosu na urbane sredine Grada, ne vidi ovde svoj dalji opstanak i očekuje ohrabrujuće vesti za neki skori naredni period.

Godine 1965, u kojoj sam ja rođen, ukinuta je Opština Vlase, i time započelo iseljavanje stanovništva Poljanice. Bilo je to vreme kada je tadašnja Jugoslavija počela da napreduje, da se meri sa razvijenim zemljama na zapadu Evrope. Kasno je sada da tražimo krivca koji je tome doprineo, od toga ionako nema koristi. I dan danas postoje opština Crna Trava, Vlasotince, Medveđa, Bojnik, Blace... ali Vlase ne. Nekada poznato selo po svojoj čuvenoj pijaci, na koju su dolazili sa sve četiri strane, od Kosova, Vladičinog Hana, Vranja i Leskovca, sada je zapušteno i jedva ide u korak sa vremenom, tačnije prilično zaostaje. Sećam se belog tucanika, drvenih bandera, konja vezanih ispred radnji, poslastičarnice gde sam pojeo prvu alvu crvene boje...kao da je juče bilo. Ali šta je bilo, bilo je. Šta sada?

Status koji Vlase danas ima, kao i još dve mesne zajednice u Poljanici, nikako neće doprineti revitalizaciji ni samog Vlasa a kamoli nekog drugog sela u blizini. Neznam da li teritorija sa tako malim brojem stanovništva može izdejstvovati status opštine, ali neki poseban status pri Gradu Vranju mora imati (mislim gradu Vranju kao jedinici lokalne samouprave). Na žalost, u našoj državi se mnogi Zakoni i propisi ne poštuju, a kamo li u Poljanici, koju svi zaobilaze kao kiša oko Kragujevca.

Čitajući knjigu Riste T. Nikolića, "Poljanica i Klisura", nalazim da Poljanica jedino može napredovati kao zasebna oblast, opština ili neka druga jedinica lokalne vlasti. To je bilo i njegovo mišljenje davne 1902-03 godine, kada je pisao o selima u Poljanici. Prošlo je 110. godina da se sa tim njegovim mišljenjem složimo. Sada kada Poljanica nema ni dve hiljade stanovnika (popis, nakaradno urađen, pokazuje da ih ima i više). Ne može Poljanica pripadati ni Vranju, ni Leskovcu, Ni Hanu, već sama sebi i državi Srbiji. Za takav status se građani Poljanice moraju zalagati, bez mnogo diskusije i pogađanja. Ukoliko se ni sama Srbija ne posveti selima i zapuštenim malim varošicama, stanje neće biti dobro, a pogotovo za Poljanicu. Grad Vranje MORA ozbiljno razmisliti o sudbini Poljanice i njenih sela, inače nema smisla da dolaze lideri raznih partija i stranaka u nju, niti da se u njoj održe izbori. Jesu ovo krupne reči, ali su problemi i mnogo krupniji, činjenice su gole, ne možemo više zatvarati oči. Ne mogu se u Poljanici ubirati glasovi za potrebe Vranja i njegovih funkcionera, nijedan glas više im ne sme pripasti ukoliko ne počnu da razmišljaju i konačno nešto urade za nas, za našu Poljanicu. Kasnije ćemo videti koja se sela mogu revitalizovati a kojima nema spasa, i nema mogućnosti da se u njia nešto uradi. Ako je tako, kao što mi neklo od forimaša reče, da selo Strešak na primer, dalo nešto novcca, prikupilo, onda treba i da im se uradi put do sela - naravno, asfaltni, zašto da ne?! Nema više "daj šta daš" ali nema ni preterivanja kao u nekim dokumentima Grada Vranja.

Činjenica je da Grad Vranje potpuno ignoriše Poljanicu i to više nema smisla. Ima i mnogo nejasnih i nelogičnih stvari (npr. regioanlni put koji u celosti ne postoji) i ko zna koliko još toga. Sve to je razlog više da Poljanica, ili deo Poljanice dobiju poseban status, ili jednostvno status opštine, i konačno novac za oporavak i revitalizaciju pojedinih delova Poljanice. Ili tako ili nikako. I da se konačno vidi i sačini javni dokument kome je zaista stalo do Poljanice a kome nije, od kuće do kuće, od čoveka do čoveka.Slažem se da se danas teško živi, ali pouzdano znam i da ima ljudi koji imaju da odvoje neki dinar, i da se to učešće predoči gradu Vranju. Tačno se zuna ko ima a ko zaista nema. Onaj ko nema novac, može i doprineti nekim satom dobrovoljnog rada, npr. na sređivanju vodotoka i obala Veternice u Vlasu, G. Selu, bilo gde. Nema više "šta me briga" ko neće da pomogne Poljanici a može, neka ništa ne traži ni od nje niti od Vranja, od države. Pouzdano znam koliko ima zdravih ljudi koji mogu da rade ali biraju posao. Evo im tema da razmišljaju, posla uvek ima, a ima i para. Ne možemo svi u fotelje i da držimo privatne radnje.

Dana 23. 10. 2012, grupa građana iz Poljanice, preko mesne zajednice Vlase, uputila Vam je
dopis o planovima Grada VRANJA u selima Poljanice (22 sela u 3 mesne zajednice). Na taj dopis,
pored prethodnih urgencija, nismo dobili odgovor.
Ovom urgencijom Vas upozoravamo, da ukoliko u što kraćem roku, jer svi su rokovi probijeni, ne
dobijemo odgovor na naš dopis sa peticijiom u prilogu, obratićemo se republičkom Povereništvu
za informacije od javnog značaja, sa kopijom primljenog dopisa i zavedenog od Vaše pisarnice, sa
naznakom da nas namerno ignorišete a doro znate kakvi su uslovi za život u Poljanici i njenim
selima od kojih se mnoga postepeno napuštaju. Da li je moguće da više od mesec dana niste u
stanju da napišete obično pismo?!
Verovatno vam je poznat i vrlo nepovoljan položaj Poljanice obzirom na trenutnu političko-bezbedo-
nosnu situaciju u okruženju, što je razlog više da stvar shvatite ozbiljno. Da ne govorimo o tome da
u skupštini grada Vranja, od njih 65, čak 62. su sa područja grada, gradske zone, dok nasuprot tome,
Grad Vranje ima samo 7. mesnih zajednica od 33, na tom istom gradskom području, dok su sve ostale
seoske i nemaju svoje predstavnike. Da li na taj način pospešujete razvoj sela u okolini, ili svojim
nedogovornim ponašanjem i nemarom utičete na njihovu propast???
Naravno, misli se na broj odbornika u skupštini Grada Vranja. Očekujemo da u što skorije vreme
dobijemo odgovor na naš dopis, ma kakav on bio.

Dana 23. 10. 2012. grupa građana iz Poljanice, preko mesne zajednice Vlase, uputila Vam je dopis sa pitanjima u vezi statusa ovoga kraja i perspektivama za budući opstanak. Dopis je zaveden u vašoj pisarnici pod brojem 05. Na taj dopis, pored prethodnih urgencija, nismo dobili odgovor. Tekst ovog dopisa kao i deo diskusije o tome možete videti na forumu, internet adresa [Only admins are allowed to see this link] u odeljku VAŽNA OBAVEŠTENJA ZA POLJANČANE.

Pretpostavljam da neznate situaciju u tom delu, iako ste nadležni da o tome vodite računa, pokušaću samo da u najkraćim crtama ovde iznesem samo nekoliko problema sa kojima se susreću ljudi koji tamo žive:
1. Poljanica danas sa 21% teritorije grada Vranja nema ni jednog odbornika u skupštini Vranje!
2. Iako je samo nekoliko kilometara udaljena od V. Hana, 20-tak od Vučja, 30-tak od Lebana, 40-tak od Leksovca, i veoma blizu poznatih turističkih destinacija: Vlasine, Sijarinske Banje, jezera Barje, ona je i dalje odsečena od sveta. Jedini put koji imaju je put prema Vranju, koji se tako dobro održava da gotovo nijedan predstavnik vlasti iz Vranja za svog mandata nijednom nije ni posetio taj kraj.
3. Ovo smatram samo glavnim problemima, o onim problemima koje vi u kancelarijama vidite kao sitne, a ljudima koji tamo žive su izuzetno bitni, ne bih ni da govorim. Pomenuću samo da u većem delu ne postoji signal mobilne telefonije, TV signal, veći deo leve obale Veternice je gotovo odsečen od sveta jer ne postoje mostovi na Veternici, starci od preko 80-tak godina moraju po nekoliko kilometara da putuju da bi došli do asvalta i lekara, itd, itd.
Smatram da jedan ovako lep kraj, sa za sada još relativno čistom prorodom: šumama, pašnjacima i čistim rekama ne zaslužuje takav tretman. Nadam se da će vas ovi argumenti ubediti da odgovorite na pitanja postavljenih od gradjana Poljanice i time ispunite svoju zakonsku obavezu i očekivanja gradjana na osnovu čijih ste glasova i izabrani na tu dužnost. Gradjani Poljance bar to zaslužuju, u protivnom ćemo biti prinudjeni da se legalnim sredstvima borimo za svoja elemntarna prava.