П О Љ А Н И Ц А
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

Наш земљак: Свети Јустин Ћелијски

2 posters

Ići dole

Наш земљак: Свети Јустин Ћелијски Empty Наш земљак: Свети Јустин Ћелијски

Počalji  Filip Pejkovic Sub Jun 15 2013, 22:31

Наш земљак: Свети Јустин Ћелијски Photo+icones+2+091
 
Свети Јустин Ћелијски је новоканонизовани светитељ Српске православне цркве, односно народски речено последњи српски светац. Бог је хтео да се роди под именом Благоје, и то баш у Врању, 1894. године. Наш земљак је рођен у свештеничкој породици, у којој само отац Спиридон није био свештеник него црквењак. Током студија на Богословском факултету у Београду, Благоје није испуштао из руку Свето писмо, предања Светих отаца, али ни дела апостола православног реализма Фјодора Михајловича Достојевског (који је током прогонства у Сибир само Божјим чудом успео да дође до примерка Светог писма и постане религиозан у свој тој муци, али о томе други пут). Пошто су изгубили једног сина, Благојеви родитељи су били против тога да он постане монах и напусти их одлазивши у манастир, већ су желели да само заврши теолошке студије.
 
На почетку Великог рата 1914. године, Благоје Поповић мобилисан је и упућен у војну болницу у Нишу. После толико јуначких одолевања на војводе Степе на Церу и војводе Мишића на Колубари, када је српски положај постао неодржим, а сваки даљи отпор узалудан, Благоје се са својим друговима повукао у Скадар, као и сва српска војска. Тамо је успео да пронађе патријарха српског господина Димитрија, и затражи благослов за замонашење. Патријарх је био дирнут гестом овог младића, па га је увео у чин монаха, дарујући му име Јустин. Под притиском руског цара Николаја II, западни ''савезници'' су послали бродове у Драч по српске рањенике. Поред рањених Срба, на броду су се нашли и свештеници-монаси, међу којима је био и Јустин Поповић. У Лондону је српске монахе прихватио нико други до свети владика Николај Велимировић, који се већ налазио у Лондону, где је свим снагама покушавао да запад заинтересује за српско питање. О томе говори и његова чувена беседа о Видовдану 1916. године:
 
 
Монах Јустин се брзо нашао на Духовној академији у руској царској престоници Петрограду, из које се брзо вратио због тамошњих сукоба царске војске са бољшевицима. Студије теологије наставио је на Оксфорду, али је његова теза о критици западног морала и религије ''Религија и филозофија Достојевског'' била одбачена. Након рата, вратио се у Краљевину Србију, а затим као стипендиста Светог архијерејског синода Српске православне цркве одлази на студије у Грчку. Тамо је коначно завршио богословске студије и стекао докторско звање. Предавао је Свето писмо Новог завета и Догматику на више места. Био је предложен за чин епископа, који је одбио уз образложење да га није достојан. 
Везивао се често за руске емигранте, који су дошли у Србију након црвене Октобарске револуције. Узео је учешћа у Конкордатској кризи, ставши уз званичан став Цркве и оштро се протививши потписивању конкордата са Ватиканом, који је учинила Влада Милана Стојадиновића 1936. године. 
Јустин је 1934. године постао редовни професор Богословског факултета Универзитета у Београду. Био је професор и блаженопочившем патријарху српском господину Павлу. Његов научни рад је изузетно обиман: 33 тома књига, од којих 12 представљају Житије светих, односно синтеза празника за сваки месец у години. 
У периоду Другог светског рата, налазио се у више манастира, и бавио превођењем духовне литературе са грчког, руског, немачког и енглеског језика. Нова комунистичка власт га је ухапсила након рата, а затим пустила након дужег притвора. Од тада је боравио у Манастиру Ћелије у Лелићима, крај Ваљева. Током боравка у овом манастиру, готово да је свакодневно био изложен спољним притисцима, те га није смео напуштати. Ипак, то га није могло спречити да помогне образовање данашњих највиђенијих српских владика: црногорско-приморског Амфилохија, захумско-херцеговачког Атанасија, умировљеног рашко-призренског Артемија...
Заспао је у Господу готово истог дана када је рођен - на Благовести 7. априла 1979. године. 
Архијерејски сабор Српске православне цркве је оца Јустина канонизовао 2. маја 2010. године, у Храму Светог Саве на Врачару.
 
 
Филм о Светом Јустину Ћелијском
 
Беседа на Васкрс, 1966. године
 
Беседа на Благовести, 1974. године
 
Беседа о стању српског народа
 
Песма Светом Јустину Ћелијском
 
 

Како вам се допада ова прича о нашем славном земљаку из Врања?  Smile
Filip Pejkovic
Filip Pejkovic

Broj poruka : 5
Godina : 27
Локација : Beograd
Datum upisa : 08.06.2013

Nazad na vrh Ići dole

Наш земљак: Свети Јустин Ћелијски Empty Re: Наш земљак: Свети Јустин Ћелијски

Počalji  vesna Ned Jun 16 2013, 21:41

Veliki pozdrav Filipu,
Pročitala sam biografiju srbskog sveca Jusitina Ćelijskog. Priča je životna i divno je znati da je Vranje rodni kraj jednog sveca. Pažljivo sam slušala i gledala video zapise beseda i ...mislim da nisam dostojna bilo kakvog komentara .
Još jednom veliki pozdrav filipu i svima koloko vas ima:D

vesna

Broj poruka : 48
Godina : 56
Локација : beograd
Datum upisa : 04.04.2013

Nazad na vrh Ići dole

Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu