НЕКОЛИКО УТИСАКА ИЗ ВЛАСА.

До пре неки дан боравио сам око 40 дана у родном Власу. Имао сам доста посла у кући и око ње, тако да нисам могао да видим много тога ни у Власу а поготово не у Пољаници. Изнећу, ипак, неколико запажања о тренутној ситуацији, онако како сам их видео и схватио.
Сва Пољаница је у раскошном зеленилу када погледате у било којем правцу, у низини и у планини. Још увек није почело да сазрева жито, кога уосталом и нема много. Сећам се времена када су Пољаницом преовладавале њиве, а сада су ливаде и шикаре прекриле видике. Зато је све зелено. Траве има све више, али је стоке све мање, па многе ливаде, рецимо у воћњацима, нико неће да покоси ни да му платиш а камо ли да од тога имаш користи.
Чини ми се да у ово време птице у Пољаници певају најлепше и најупорније. Тешко ми је да побројим све птице певачице, а да споменем само славуја, коса, грлицу, кукавицу, ћука, пупавца ... У свако доба дана чује се нека песма, по лепом и по ружном времену. Рај за душу, посластица за уши, нарочито ако сте мало даље од јавних путева.
Баве се људи по мало и пољопривредом, али све више добија на значају онај рад где нема мотике и сличних алатки. То је рад са дрвима и брање гљива. Дрва се беру и метрена продају за огрев али је прави бум израда ћумура, што се (изгледа) више исплати. Шуме за сада одолевају, а не зна се још колико дуго могу. Гљиве су добро кренуле после мајских и јунских киша, бере се вргањ и лисичара. Вргањ се продаје (ако сам добро разумео) осушени око 2.500 динара за кило а сирови око 300 динара. Узму људи и ту по неку парицу.
Најважнији дан у Пољаници је четвртак. Тада је пијаца у Власу па је прилика да се људи виде међусобно, поједу пљескавицу, попију пиво испред радње и буду виђени. Осталих дана нема пљескавица у Пољаници, а пиво се (у недостатку кафане) конзумира у свим продавницама, којих има превише за постојећи број становника. Нигде не може да се купи свеже месо, прерађевине се нађу доста лако, у неким продавницама има јаја, свежег воћа и поврћа. За хлеб није проблем.
Раскопани сокаци по селу се полако затрпавају, каблови се спајају, а када ће телефони и интернет да заживе - то не верујем да ико зна тачно. Код цркве у Власу започета је изградња капеле (мађарнице) од донације главног донатора из Зајске махале и прилога осталих грађана. До сада је као мађарница коришћена дотрајала зграда старе основне школе код цркве.
Прошле су све сеоске славе (литија, крстиња) и Пољаница полако улази у летњи период, који ми неће бити тако драг као ово пролеће, поготово што је воће слабо понело. Остаје да сачекамо наредни дивни период, а то је касна јесен када околина опет почиње да мења боју.
Толико за сада уз извињење за много речи око мало нових чињница.
Поздрав Пољанчанима.

Dobro nam došao čika Ljubo,

Od dobrog se ne beži, što potvrđuje tvoj boravak 40-ak dana u zavičaju. Mogu samo da ti zavidim u pozitivnom smislu. I da spomnem da si nam nedostajao, a iskreno smo malo bili i zabrinuti, nas nekoliko. Ipak, nešto nam je govorilo da si u zavičaju, da nešto radiš, ali i da uživaš u lepotama zavičaja.

Još jednom, dobro nam došao. 

Čika Ljibo hvala na prenošenju utisaka . Jedva čekam da i ja sa svojom porodicom odem u Gradnju , da odem do Dragobužda i Golemog sela, ALI moram priznati ono što čujem nije fino pa se malčice plašim da se ne razočaram jer sam očekivala da ovog leta vidim bar, početak sanacionih radova na Crkvi u Gradnji i bar kvalitetno zakrpljen put od Vranja , a evo malo pre čuh da je put u rupama, da su kanali iskopani , da se ništa ne priča o sanaciji Crkve ... da sve ono što su pričali pred izbore sada ne spominju a kamoli da se započelo sa radovima. Kazu da je od svih sela u Poljanici favorizovano Vlase...jeste Vlase centralno selo poljanice ali ako je tako onda nije dobro jer i malo sredstava MORA da se podeli ili da se priritetne stvari rade , A PRIORITET ZNAJU SVI POLJANČANI KOJI ŽIVE U NJOJ , mi mozemo da predpostavimo, pa tako predpostavljam da je pripritet svih pririteta put Vranja-Mijovce ...jer džabe kablovi ako ljudi nemaju zemaljsku vezu medju sobom, džabe sredjivanje sportskog terena u školskom dvorištu ako nema puta kojim bi ljudi došli u svoja sela ...

Pozdrav