О САЈТУ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ "20.ОКТОБАР" ВЛАСЕ

Добро сам се обрадовао када сам видео овај сајт, јер је он тренутно једини на простору Пољанице и, одмах да кажем, предлажем да га подржимо и помогнемо колико се може.
Негде сам прочитао да сајт уређује наставник информатике у овој школи, што је логично. Али ако он то ради сам, без помоћи осталих наставника и других сарадника, вероватно неће остварити жељене циљеве да сајт подигне на још виши, квалитетнији ниво.
Према мојем скромном знању, сајт је добро замишљен, али је то тек почетак његовог обликовања. Прво би требало прочистити објављено и допунити започето: рецимо, "управитељи" (ваљда директори) Школе наведени су закључно са Боривојем Станковићем. Па објавити слике досадашњих директора, најбољих ученика (што предлаже и Драган), слике из живота и рада Школе, итд.
У следећем кораку могле би да се отворе и нове странице на сајту. Рецимо: Новости из Школе; Пољаница - подручје које Школа покрива; Галерија слика; Форум (за питања у вези Школе и школовања).
Мислим да сама Школа и Пољаница заслужују један овако замишљен и уређен сајт и дубоко верујем да Школа и Пољаница имају довољно снаге и знања да то остваре.
Поздрав уреднику сајта и читаоцима.

Bez obzira na neka moja neslaganja i razočarenja vezana za Poljanicu, i dalje podržavam sve što je korisno, pa i što se tiče škole i tog sajta o kome neznam ništa. U toj školi sam završio peti, šesti, sedmi i prvo polugođe osmog razreda, i promenio mesto boravka i školu.
U to vreme, pred Dan tadašnje republike SFRJ, 29. novembra davne 1979. škola je bila pokrenula list-časopis koji se zvao "Vihor". Ne mogu tačno da se setim ko su sve bili urednici, ali sam za taj broj časopisa sastavio ukrštenicu, na kojoj, ako se pravilno sastavi, u uokvirenim poljima je trebalo da se dobije "živeo dan republike". Redakcija je objavila ukrštenicu ali je "ispustila" da stavi ime autora, to jest moje ime. Nastavnica Milunka anđelković je imala svoje pulene, i dobro sam prošao što kao ime autora nije stavila nekog drugog, svejedno, mog imena nije bilo. Ogorčen na pvu pljačku, opbratio sam se svom razrednom starešini Milivoju Dodiću - Brki, verujući u njegovu korektnost. On mi je umesto da nešto preduzme rekao da to nije mnogo važno, još se i naljutio. Na polugođu mi je još i zaključio trojku iz matematike, sa kojom nisam mogao da budem odličan u to vreme. Naljutio sam se, i pošto je deo moje porodice već živeo u Beogradu, rešio sam da se i ja odselim i tamo završim osmi razred, što sam i učinio.
Neću da vršim digresiju, imalo je u toj školi dosta dobroga, ali i mnogo toga što nije za pohvalu. Fudbal je, pored izuzetno talentovanih đaka, bio zapostvljen pa čak i na neki način bio bacan u sporedni plan, onašem zavičaju su mnoge stvari bile prećutkivane ili pogrešno prestavljane (mada se to radilo i u čitavoj zemlji), tako da sam odlaskom iz te škole osetio izvesno olakšanje. Sport i kultura su bile sporedne stvari, sam pojam zavilčaja nije mnogo bio bitan. Toliko, a to u vezi sajta, videćemo, možda i bude zanimljivo.
Pozdrav.

Dodatak: zaboravio sam da dodam, ne želim da išta dalje komnetarišem o školi dok se ne pokrene zvanična inicijativa da se školi promeni naziv, jer sadašnji nema veze ni sa školom ni sa Poljanicom, lokalitetom. Nama niko u školi nije ni spomenuo srpko-turske ratove 1876 i 1878, kao ni činjenicu da je tzv. Prednji odred pod komandom vojvode Stepe, tada po činu narednika ili potporučnika oslobodio Poljanicu. Greota je što se ta činjenica prikrivala pa bi na osnovu toga škola trebalo da nosi njegovo ime. Nikako ime izmišljenih narodnih heroja, pa ni zaaslužnih direktora ili nastavnika, ipak je to osmogodišnja škola, nekada poznata u regionu.

Значи, Ацо, још у то време је почела крађа туђих радова. Можда си због тога одустао од писања најављеног романа!? А можда и ниси одустао, видећемо. Што се тиче имена школе у Власу, то је тема о којој треба да се пише на странице школског сајта, али о томе нема ни речи. Не знам да ли ико зна на чији предлог и како је добила ово садашње име. Можда је добро да се то име промени, али не видим да би то донело неке конкретне користи у смислу опстанка Пољанице. Има тамо много других, горућих проблема. Поздрав!

Slažem se, čika Ljubo, da promena naziva škole neće doneti značajnu korist Poljanici, kao i da tamo ima većih problema, ali je volja za rešavanje tih problema mnogo manja nego što može da se podnese. Ipak, 20. oktobar kao jedini poznati datum, nalazim kao Dan oslobođenja Beograda u drugom sv. ratu. Ne samo da se nezna kako i na koji način je škola dobila to ime, već je danas to tamo i zabranjena tema. Reakcije su nezamislivo burne i primaju se sa ogorčenjem, u to pitanje se ubacuju i neki koji nisu rodom sa područja Poljanice. Potpuno sam siguran da datum - naziv škole i nije odabrao neko iz Poljanice, već neko od drugova tadašnjeg režima, kada je sve što je vezano za NOB bilo svetinja i protiv čega nije smelo ni da se pomisli. Mnoge lične želje i emocije tih ljudi su postajale realnost, svaki predlog, a da se o njemu i ne razmišlja a kamo li diskutuje, uz gromoglasni aplauz je prihvatan i realizovan. Desilo se to i kasnije kada Mesna zajednica Vlase dobija ime "Milorad Stošić" i tom čoveku se postavlja bista ispred sad već porušene zgrade nekadašnje opštine -Vlase.
Ima nešto što ja ne mogu da razumem i što me prilično nervira. Evo, nema ni pola meseca, proslavio se dan škole u Vlasu. Organizacija na nivou, jelo i piće, muzika, razne aktivnosti, naravno i da ima lepih stvari. Sad se ispostavilo da desetoro dece u toj školi nema para za topli obrok, pa se pokrenula inicijativa da isto toliko dobrovoljaca plaća užinu za tu decu svakog meseca do kraja školske godine. Doduše, nije to pokrenula škola, već grupa ljudi koja se na čudan način, mimo svih institucija i propisa bavi humanitarnim radom. Sve se to događa na fb grupi koja Poljanicu predstavlja kao područje gladi i nemaštine, dok se istovremno na toj istoj grupi pojavljuju slike sa ogromnim količinama hrane i njenog konzumiranja. Traje to poduže a da niko od nadležnih i ne pita šta se to događa.
Konačno, istog dana, 20. oktobra, navršilo se 98. godina od stravičnog zločina koji se desio u selu Uševcu 1915. kad je od strane bugarske okupacijone vojske u jednom danu i satu stradalo 130. meštana ovog malog sela. Niko se toga dana nije ni pojavio kod spomenika koji je u ime tog događaj postavljen, i to postvljan na sasvim drugoj lokaciji od one na kojoj se zločin dogodio. Spomenik je, da i to napomenem, podignut 91. godinu kasnije. Nije ispoštovana minimalna procedura, iako sam te iste humanitarce pa i mesnu zajednicu Vlase obavestio na vreme. Da ne govorim da je bio red da se postavi najobičniji venac, održi kraći govor, pozove sveštenik da bar jednom za tu 91. godinu održi opelo žrtvama, među kojima je najmlađa imala tek jedan mesec.
I da još ovo napomenem: Predsednik SUBNOR-a Vlase je čovek koji je rođen više od 20. godina nakon drugog sv. rata, što znači da nikako nije mogao biti učesnik tog rata pa ni član a kamo li predsednik te organizacije. Moglo je da se nazove bar Udruženje potomaka ratnika SUBNOR-a, ili bilo kako, ali nikako ovako. Dan oslobeođenja Poljanice od Bugara 1944. je obeležen, opet ne na mestu gde je u to ime podignut spomenik, već pred bistom Milorada Stošića o kome nema podataka da je bio borac. Apsurd do apsurda, neznanje, inat ili ko zna šta...Bog će znati. Poznata nam je činjenica da je Stepa Stepanović sa svojim odredom oslobodio Poljanicu od Turaka, i valjda drugačije zvuču naziv Vojvoda Stepa od datuma 20. oktobar. Šta ima Poljanica sa danom oslobođenja Beograda? Dobro da nisu uzeli Dan oslobođenja Zagreba, koji i nije bio naročito okupiran i gde nikakve bitke nisu vođene tokom drugog sv. rata. I po čemu su tekovine NOB-a (koje ni danas nisu načisto proverene) od istorijskih činjenica i oslobodilačkih ratova Srbije u pretprošlom veku važnije i bitnije??? Zašto se ranije dan stradanja civila u Uševcu nije spominjao, da li zato što te žrtve nisu imale petokrake na kapama? Ko se to dodvoravao Bugarima koji su u Poljanici počinili više zločina nego Nemci u čitavom regionu (Vranje i okolina)? Da ne spominjem podsmešljive komentare u vezi tog zločina, kojih je bilo na istoj onoj FB grupi, koji su ništa drugo nego vređanje žrtava, a što, kako god se kome činilo, ja ne mogu mirno da podnesem.
Rekao sam i suviše, čak i ono čemu ovde nije mesto, u ovoj rubrici.

Ацо, моје поштовање и признање због твојег упорног ангажовања по питањима у вези Пољанице. Нико добронамеран не може да теби оспори добронамерност. А о приступу и о методама може да се дискутује, наравно са онима који стварно имају шта да кажу. Нас двојица, ти и ја, више пута смо разменили ставове о свему овоме али (да поновим ко зна који пут), на жалост одзив осталих Пољанчана је био слаб или симболичан. Ипак, увек сам спреман за даљу разраду наших идеја, па зато и покушавам да изнесем још коју реч о започетим темама.
Ти си набројао и узео на нишан низ проблема Пољанице, од оних формалних (промена назива Школе), преко краткорочних (путеви, екологија, помоћ сиромашнима) до дугорочних (рад и однос органа власти у Граду и у месним заједницама) па све до стратегијских (реорганизација територијалне поделе, оживљавање и опстанак Пољанице). Стварно је много тога све када би се укључило макар половина Пољанчана, а камоли за тебе једнога уз подршку (или саплитање) још по некога. Зато сам предлагао, још од почетка наше преписке овде, да теме и проблеме сузимо, покушамо да нађемо макар симболичну подршку, па да се хватамо укоштац.
Рецимо, ја сам на овом месту покренуо само проблем сајта Школе који може да прерасте у сајт Пољанице. Чини ми се да је и то доста важно, јер на сајту треба да се види: ко смо, шта смо, где смо, какви смо, шта хоћемо ... Све то, за сада, не може да се сређено нађе нигде на интернету без обзира на разне написе и слике ту и тамо. Ни ти написи ни слике не одају праву слику о нама а уз то нису баш инспиративни и охрабрујући за опстанак Пољанице. И ти си то добро приметио. И то је још један аргумент у прилог сајту о коме говорим. Али не знам коме говорим, да будем искрен.
Да се осврнем на још три питања, иако им овде није место јер су то посебне целине које изискују много више речи. Што се тиче промене назива Школе, само да поновим да стварно немам ништа против, но мени није баш познато по каквој процедури се то ради, па ако ти знаш онда покрени иницијативу. Друго, у вези хуманитарних акција у нашем крају. Мислим да је свака таква акција добродошла али: ми сви знамо ко је најугроженији у нашој околини па не треба нико да нас организује да би смо помогли; те акције треба да добију неку званичну форму и подршку органа власти; многи од нас су чули о силним злоупотребама код таквих акција, па организатори треба да се потруде да објасне зашто верују да тако неће бити и у овом случају. На крају, о четницима и партизанима. Ја бих да то препустимо историчарима јер ни они нису дали коначну реч па не можемо (вероватно) ни ми. Мени је мало чудно и забрињавајуће овакво острашћено сврставање људи (нарочито младих) на једну или другу страну, а све на основу непотпуних података. Јер све ово није апсолутно у никаквом интересу Пољанице!
Поздрав теби Ацо и дугим (евентуалним) читаоцима!