SECANJA NA TRSTENU

Verovatno sada imam slobodnog vremena na pretek,cesto se setim svog detinjstva.
     Neznam odakle da pocnem samo znam da sam ponosna sto sam rodjena bas tu.Deca iz takvih krajeva su vaspitana u patrijarhalnom duhu.Znalo se sta se moze a sta ne.Postovali se obicaji posta,slava i drugih svetaca.
     I dan danas pamtim da mi je mama za Cvetnice spremala novo ruho.Na DJurdjevdan me kupalau vodi gde je stavila zdravac da budem zdrava,crveno jaje od Usksa,da budem rumena,opasala me vrbom da budem zilava.Ta se vrba nosila ceo dan.
     Ima jos mnogo toga. Ostavicu za drugu priliku.
     Posle rata uspela sam da odvedem u Trstenu mog najstarijeg unuka Milana.Usput sam mu pokazala moju skolu.Trudila sam se da prodjemo prekim putem preko groblja.Za moju nesrecu jedva smo se probili kroz siprazje.Dete po prirodi bojazljivo gledalo me unezvereno.U meni se pomesale emocije:Radost na detinjstvo a tuga na sadasnjost.
     Bilo,kako bilo stigosmo do nase nekadasnje dvoriste.U dvoristu stoji bunar obavijen kupinom,onako gordo i ponosno.kao da nas je jedva docekao.Unuk je sve to nemo posmatrao ali zauvek ostavio secanje na bakinu Trstenu.
     Mozda sam opsirna,ali mi je cast da kazem nesto o mojoj bratanici Jasmini.Svaki njen odlazak u Trstenu bude obelezen nekom pesmom.Tako je i ova pesma nastala.

                                     PLANINSKI STARI BUNAR

                            Kroz borovu sumicu,
                            hajducke trave i paprata,
                            do starog dedinog bunara
                            doputovasmo ja i tata.    
                            "Pogledaj kceri izvor srece
                            gde cemerno stoji
                            u mrezama paukova
                            retke putnike broji."
                            Tesko mu je kao nekad prici,
                            jos teze ga zaobici.
                            Cekrkom pitku vodu vadili
                            iz kanacei lejke umor blazili.
                            Napusten i sam
                            krov od starih ceremida,
                            ogradica od drveta
                            cuva od zaborava izvor tuzni
                            u mirisu ruzinog cveta.
                            Leska ga granam hladi
                            i klanja se dama fina
                            u senci hrasta i borova
                            uvija se brsljan i kupina.
                            Napili se hladne vode s bunara
                            malog planinskog sela,
                           tad zaiskri biser suza vrela.
                           Morasmo stugom poci
                           Boze zdravlja opet cemo doci.
                           

                   
                   
                                 TOMIC JASMINA
                    KNIZEVNI KLUB "GLUBOCICA" LESKOVAC
                         

             Nadam se da cemo uspeti preko nasih potomaka bar koliko toliko ostaviti Trstenu u secanje........

Стварно лепо, још једном све честитке. И објавите неку фотографију о свему овоме. Поздрав!

Drago mi je da se sav ovaj moj trud dopao gospodinu LJubi.Slike nemogu da posaljem jer nemam iskustva.Jednu penzionerku usreci i ovakav vid komunikacije.Kroz tu komunikaciju proradi mi inspiracija da napisem jednu pesmu o mojo skoli u Trsteni.Prave strucnjake molim da mi ne zamere ako postoje greske u pravopisu.Jedino sto znam da sam je napisala iz dubine duse.



                                               MOJA  SKOLA

                                   Prisetih se moje skole,
                                   pa i djaka sto je vole.
                                   DJacici mali,svi u red stali,                                  
                                   da udju u ucionicu
                                   i pozdrave svoju uciteljicu.
                                   Prisetih se ucitelja Duska i Milanke.                                  
                                   Ucise nas crte prave,kose tanke.
                                   Ucionica osta prazna,
                                   kao da je Bozja kazna.
                                   Nema graje i veselja,
                                   nema pravih prijatelja.                                    


                                                                         Radojka Prokopovic

radojka prokopovic ::Bilo,kako bilo stigosmo do nase nekadasnje dvoriste.U dvoristu stoji bunar obavijen kupinom,onako gordo i ponosno.kao da nas je jedva docekao.Unuk je sve to nemo posmatrao ali zauvek ostavio secanje na bakinu Trstenu.
     Mozda sam opsirna,ali mi je cast da kazem nesto o mojoj bratanici Jasmini.Svaki njen odlazak u Trstenu bude obelezen nekom pesmom.Tako je i ova pesma nastala.

                                     PLANINSKI STARI BUNAR

                            Kroz borovu sumicu,
                            hajducke trave i paprata,
                            do starog dedinog bunara
                            doputovasmo ja i tata.    
                            "Pogledaj kceri izvor srece
                            gde cemerno stoji
                            u mrezama paukova
                            retke putnike broji."
                            Tesko mu je kao nekad prici,
                            jos teze ga zaobici.
                            Cekrkom pitku vodu vadili
                            iz kanacei lejke umor blazili.
                            Napusten i sam
                            krov od starih ceremida,
                            ogradica od drveta
                            cuva od zaborava izvor tuzni
                            u mirisu ruzinog cveta.
                            Leska ga granam hladi
                            i klanja se dama fina
                            u senci hrasta i borova
                            uvija se brsljan i kupina.
                            Napili se hladne vode s bunara
                            malog planinskog sela,
                           tad zaiskri biser suza vrela.
                           Morasmo stugom poci
                           Boze zdravlja opet cemo doci.
                           

                   
                   
                                 TOMIC JASMINA
                    KNIZEVNI KLUB "GLUBOCICA" LESKOVAC
                         

             Nadam se da cemo uspeti preko nasih potomaka bar koliko toliko ostaviti Trstenu u secanje........

DA , to je to...D I V N O ... ,,Morasmo stugom poći Bože zdravlja opet ćemo doći,,.Ovi stihovi kazuju sve. Verujem da da se svi vraćamo svojim korenima i zato sam ubedjena da Trstena i sva ostala sela Poljanice neće ostati samo u sećanju potomaka Poljančana .
pozdrav