E, MOJA POLJANICE...

Najpre želim da naglasim da ovo što ću pisati nema nikakve veze sa politikom, posebno ne sa proteklim izborima za parlament, koji su stvorili ogromnu euforiju u Poljanici. Ali vezano je prilično za to i poražavajuće je koliko su naši ljudi u Poljanici otrovani politikom, koliko su ostrašćeni i vatreni, a da pri tome njihovi životi i svakodnevica uopšte ne zavise od toga. Predsednik mesne zajednice Vlase preko FB stranica Poljaničanima čestita pobedu a i sam tvrdi daje nekoga pobedio, potpuno brkajući sve pojmove. Onda mu se pridružuje nekoliko pristalica i dolazi do verbalnih i vrlo neprijatnih duela.
Poljanica je postala potpuno nebezbedan kraj za život, glavnu reč vode razni šverceri, pijanci, narkomani, nakupci i siledžije. Anarhija iz Vranja polako se preselila u Poljanicu, u moju nekada pitomu Poljanicu. Toj takvoj Poljanici na žalost više nema pomoći, narod tamo ne želi a i ne sme da želi bilo kakvu pomoć (ne računajući socijalno ugrožene slučajeve koji su postali štićenici nekakve grupacije ljudi). Nema više nikakvih pravila, nema ih čini me se od 1945, nezna se ko je ko, šta je čiji posao, šta se sme i nesme, šta se mora i ne mora, ko je za šta nadležan, nepoznat je lanac administrativne uprave. Ko se snašao, snašao se, ima državni posao ili državnu penziju, ako je zdrav i poreed glavnog puta, dobar je, taj je spašen. Ostali - teško njima. Nešto se radilo pred same izbore i to je sve za neredne četiri godine, a Poljanica je pobedila. Ne dragi moji, pobedilo je zlo i anarhija.
Svi moji predlozi do sada su prećutno odbijeni, nijedan nije prihvaćen kao u inat, nijedna akcija ili sugestija, ništa. A ništa se makar drugačije po tom pitanju nije uradilo, osim izuzev mosta u Uševcu, drugačije ali eto, nekako je urađeno. Ostali su loši putevi, smeće, kanalizacije, nerad i nemar, vršljanje, loš javni prevoz, bandere bez uličnih svetiljki. Lepo je od Ćose što je otvorio ovaj forum, bilo je i neke koristi ali pravi cilj na žalost, i pored njegove i naše volje nije ostvaren. I ja sam shvatio da je to nemoguće i da je sve u tom smislu i na taj način gubljenje vremena. Jedino neke zanimljivosti iz prošlosti mogu da održe ovaj forum, ali obzirom na broj članova i broj postova, i to je pod znakom pitanja.
Osećam se bedno i jadno, razočarano, rodni kraj me je izdao i ponizio, nije me ana baš nimalo poslušao. Jedinoi što je od mene traženo i sugerisano mi da uplatim dobrovoljni prilog za neku siromašnu porodicu, za đačku užinu, samo moj novac bi bio prihvatljiv i ništa više. Nisam dao ni dinara i lakše mi je, ono što sam nudio za most mi je vraćeno jer sam bio inicijator, znači ne smem ništa više ni da predložim. E pa i neću. Tu se priča završava, tu je kraj zanosu koji trraje skoro 4. godine, do sada bi od Somalije napravio Kaliforniju. Sa ledenom santom na srcu, drugačije ću od danas reagovati na pojam Poljanica, kao da to nije moj rodni kraj, kao da je tuđ jer ionako ga vode neki koji i nisu iz Poljanice, neki kojima više ništa nije bitno osim da su im džepovi iu stomaci puni. Skoro mi se javio nastavnik Vecko Jović, dalo mi je malo nade, ali ubrzo zatim su usledili događaji na fb koji su me totalno izbacili iz takta.
Samim tim, i poslednji trun mogućnosti da se vratim da živim u Poljanici, nestao je, i poslednji plamičak, kao zgarište na kiši. Čini mi se lakše bi bilo da sam proteran iz Knina, sa Kosova ili iz Bosne, nego da me ovako rodni kraj razočara. A hteo sam sve najbolje, za sve, ne samo za mene.
Ako nisam shvaćen, uzroka je mnogo, a povod, taj što me je Goran Simonović sinoć preporučio Mići Drndi (izvinjavam se zbog rečnika) i tom vremenu, tvrdeći da je pobedio (neznam koga i kako) i da prestanem više da smetam Poljanici i njenom razvoju jer se ona nalazi na berićetnom putu. Uz to mu se pridružilo još par njih, pošteno sam izvređan i ja više nemam šta da kažem. E, moja Poljanice, teško tebi sa pametnima koji tvrde da te vode, neznam kuda osim u totalnu propast. Ko razume - razumeo je.
Pozdravljam moje drage saborce kroz ove 4. godine, Ćosu, čika Ljubu i Dragana i zahvalan sam im na svemu. Molim da ovo ne shvate kao izdaju, jednostavno više nemam živaca, a složiće se i oni sa tim.

Redovno pratim forum i pratiću ga samo kako reče Aca sada sve to gledam drugačijim očima.Gledam prijatelje,rođake,komšije,star,mlađe kako euforično uzdignute glave koračaju napred u nove pobede.
Prijatelju Aco,sav naš višegodišnji trud nije uzaludan,u to sam ubeđen,vreme će pokazati da smo imali neke ostvariljive ideje uz malo vište truda mogli smo što šta i uraditi.Nažalost kočničari se uvek nađu da stopiraju sve što bi donelo boljitak i kakav takav početak "buđenja"Poljanice.
Aco ne bih te ponavljao ali slažem se sa tvojim konstatacijama i žalosno je što ljudi nisu shvatili ideje ekipe koja se ovde okupila,mada su puno shvatili ali su uvek ispred imali svoje interese pa tek onda potrebe Poljanice.
Izvrši analizu ljudi koji su kočili i sam ćeš shvatiti(mada verujem da si ih sve već pročitao) ko,kako i zašto to radi!
Zahvaljujući nama nešto smo ipak uradili,tvoje Uševce je dobilo bolju struju i sada se radi još jedan repetitor za mobilnu telefoniju kako bi bio pokriven i onaj deo od Uševca prema Vranju..
Ima puno toga da se piše ali sve je već poznato pa sad ko želi nek piše...Ja sam izneo svoje viđenje u kratkim crtama a ti prijatelju Aco nedaj se nemoj da dozvoliš da te gori od tebe nerviraju.Pozdrav svim forumašima a ništa manji pozdrav i onima koji čitaju ali nemaju srca da se oglase!

Tako je Ćoso, zato i hoću da odvojim vas nekoliko koji ste bili spremni na svaku akciju koju sam inicirao. Bitno je da me vi razumete jer ste svedoci jednog burnog vremena kad je ljudska sujeta izbila na površinu. I ne samo svedoci već i akteri, spremni da delujete u skladu sa svojim mogućnostima i okolnostima. Da, moje selo je dobilo nešto što nije imalo, most ne baš po planu ali služiće, i konačno bolju struju, pa ako Bog da, možda jednom zasija i ulična rasveta, što da ne. Ne moram j više ni da dolazim u Poljanicu, eto dokaza da nisam ništa želeo za sebe, ali mi je drag svaki napredak i boljitak.
Ipak, neki klinci su se malo uskomešali i pobrkali lončiće, a meni u skoro 50. godina ne priliči da pravim gluposti, znam i ko ih šuška na mene i ko ih pogrešno informiše, znam i razloge ali, neka, neka bude kako jeste. Vreme je još bolji svedok i pokazaće ko je bio u pravu. Mislim da će taj pojas koji sam često opsivao uspeti da opstane, računajući i moje Uševce, ostalo je još da se jednom postavi desetak uličnih svetla, oko 1 km asfalta i to bilo kakvog, i to bi za to selo bilo to. Nisam ni mislio da selo postane London, biće dobro i toliko. Ako jednog dana krene na bolje, krenuće i po selima, ako krene na loše, neće poštedeti ni nas u urbanim sredinama, tako da nema mesta za brigu. Šteta je što pojedinci slave greškom neku pobedu, jer u Vranju i Poljanici se još nije ništa promenilo i nije poametno slaviti unapred. Baš briga onog u Smiljeviću za stav naše Vlade prema Ukrajini...(mislim da si me razumeo i ti i ostali), jer Poljanica će pobediti kad bude uznapredovala. E ta pobeda je daleko...
Pozdrav svima i sve najbolje.