BIZON U KACI

Ovu sam priču čuo u ranom detinjstvu. Ja neznam da li je ona tačna i molim da ako neko nešto zna o tom dogadjaju, ako ga je uopšte i bilo, da potvrdi, demantuje ili objavi njenu pravu verziju. Dakle, priču sam čuo od nekog starijeg čoveka iz Uševca, ako je on lagao mene, lažem i ja Vas. Kaca, kao što svi mi iz Poljanice znamo, jeste drveni sud za kupus raznih veličina, ili da preciznije kažem, zapremine. Ponekad kaca može da posluži i za vrenje ubranog voća pred pečenje rakije. U ovoj priči je poslužila za nešto drugo. Naime ovako; Tokom drugog svetskog rata, na prostor Poljanice je ušla jedna četnička formacija, u nameri da uhvarti tadašnjeg partizanskog aktivistu, a kasnije generala JNA, Svetislava (zaboravio sam prezime) zv. "Bizon". Ja se zaista izvinjavam članovima porodice i potomcima aktera ove priče, radi se o dobrim ljudima i našim zemljacima, ali priču prenosim onako kako sam je čuo. Nemogu tačno da se setim ko mi je tu priču ispričao, nego da nastavim. Četničku grupu je predvodio, ili bio u njenom sastavu, moj dalji pokojni rodjak Vasilije Đorđević, otac od Tome poštara iz Vlasa. Ovog dobrog čoveka sam viđao kad sam bio zaista mali. Kad su četnici locirali otprilike kuću gde se Svetislav nalazio, krenuli su u pretragu. Ispričano mi je da je u jednom podrumu, u praznoj kaci za kupus, Vasilije ugledao Svetislava. Međutim, umesto da otkrije njegov položaj, Vasilije je rekao da u podrumu nema nikoga i grupa četnika je otišla dalje, misleći da je traženio pobegao. Navodno, na suđenju Vasiliju Đorđeviću, koji je optužen i osuđen kao pripadnik četničkih jedinica, ovo je poslužilo kao olakšavajuća okolnost i umesto smrtne kazne, odredjena mu je zatvorska kazna od 15.godina robije. To je ta priča, a ukoliko i nije tačna, meni se sviđa i daje mi inspiraciju da prema tim motivima napišem kraće književno delo, koje može, zašto da ne, jednom biti i ekranizovano. Ako ništa drugo, to je bar još jedan dokaz da su i partizani i četnici bili ljudi od krvi i mesa, sa svojim vrlinama i manama.Takođe, još jedan stepenik više ka pomirenju partizana i četnika. Uostalom, država ih je izjednačila pred zakonom i rehabilitovala četnike. Dobro znamo da su i jedni i drugi činili i zlo i dobro, ali neću da politizujem ovu priču, nije mi to bila namera. U svakom slučaju, ako i budem pisao ovu priču, lica će biti izmišljena, kao i mesta i delovi dogadjaja, tačnije, priča će biti plod mašte autora i svaka podudarnost sa istinitim dogadjajima biće slučajna. Eto, to je ta priča...

Ова прича око "Бизона" је истинита, чуо сам је такође од више људи, па и од самога чика-Василија. Баш сам прекјуче (каква случајност) на ту тему разговарао са једним старијим рођаком овде, у Нишу. И он тврди све како је Аца изнео, једино ми се чини да се не слаже казна која је била за Василија предвиђена, каква му је изречена и колико је издржао. Али за ову прилику то није важно.
Надамо се да ће се јавити неки потомак Светислава Стојановић Бизона да ово мало боље расветлимо. О томе човеку, Бизону, нема сада ни речи на страницама интернета, а пре неку годину могло је да се нађе по нешто. Питање је шта се то десило? Нашао сам о њему штуре податке на словеначкој википедији, а на српској ни речи! Баш чудно и вредно истраживања.
Па Ацо, срећан ти рад на причи или роману са тематиком коју си најавио. Имаш моју подршку, ако ти нешто значи. Али и подршку моје супруге која је студирала књижевност, положила граматику и пала из писци (или беше обрнуто). Само ти предлажем да радњу ипак сместиш у нашу Пољаницу и тако мало боље представиш наш крај. И то је начин да се помогне Пољаници.
Велики поздрав и срећно.

Hvala čika Ljubi na podršci, rado ću prihvatiti pomoć njegove supruge i naravno da ću priču smestiti u Poljanici.Neka znaju da mi Poljaničani i Srbi uopšte, nismo tako krvožedni i osvetoljubivi kako nas neki nepravedno zamišljaju i predstavljaju. Ionako se malo filmova snima na temu drugog sv. rata sa trenutne tačke gledišta. Uostalom, to je deo naše istorije, a film kao film nikada ne mora biti u potpunosti istinit, takodje, hvala Bogu, više te teme ne podležu cenzuri. General S. Stojanović - Bizon je iz našeg kraja, pokušaću da ga bar na taj način otrgnem od zuaborava, kao i Vasilija Đorđevića zbog "čojstva", što bi rekao Marko Miljanov.