RAZGRANIČENJE POJMOVA

Ja sam rodjen u Vranju, u porodilištu, ali nikada ne kažem da sam iz Vranja. Obično kažem iz jednog sela kod Vranja, dvadesetak kilometara severno, pored reke Veternice. Ako taj nije zadovoljan odgovorom ja mu više i ne objašnjavam. Živim u gradskom naselju Beli Potok, gradske opštine Voždovac grada Beograda ali nikada ne kažem da sam iz Beograda, već iz Belog Potoka kod Avale. Ako i taj nezna gde je to, opet dalje ne objašnjavam. Jeste da kroz Beli Potok prolazi desetak linija gradskog i isto toliko medjugradskog prevoza, železnička pruga Beograd - Mala Krsna - Vranje, Autoput Beograd - Niš i tako dalje. Moja kuća je od centra Beograda udaljena 20.km, isto kao i ona u Uševcu, nešto manje, 19.km. Nervira me ta centralizacija, kažu grad Beograd ovo, grad Beograd ono, teritorija mu obuhvata Mladenovac, Lazarevac, Sopot, Zemun i t.d. Pa to su posebnif gradovi, zašto ne kažu okruzi, što zapravo i jesu. Nego to rade da bude što više predsednika, zamenika, pomoćnika, odbornika...da se što više optereti i isprazni državna kasa. Pa zato nam i jeste ovako. Zato imamo funkcionere sa više plata a ne rade ništa. Tako je i slučaj sa Poljanicom. Nekada je postojao Poljanički srez sa sedištem u Vladičinom Hanu, danas su tri mesne zajednice koje pripadaju opštini Vranje, a taj grad nije ništa bliži od Vladičinog Hana. Poljanica je daleko i od jednog i od drugog grada. Zašto Poljanica, kao izdvojena oblast, a i prilično izolovana, nema svoj grad, gradić, zar je bitno koliko ima stanovnika. Grad Vranje pokriva i teritoriju Preševa, Bosiljgrada... Pa to su posebni gradovi. Treba Srbiju podeliti na gradove i sela, administrativno, i eventualno na okruge sa istim položajima i da se isto tretiraju ti okruzi. Da iz državne kase podjednako ulazi i izlazi , a ne za Beograd, Niš, Kragujevac jedan tretman a z Vranje,Leskovac, Zaječar drugi. Zašto da Vlase ne bude opština, ili kako bi se već to zvalo, da ima svoj centar, svoju skupštinu, svoj izvršni odbor i svog gradonačelnika?! Neka Vranje ima svoju skupštinu i sve što sam naveo, pa neka rešava svoje problema kako hoće i zna, a Vlase svoje. Kakve mesne zajednice, pa njih niko više ne pita za ništa, ni ranije, znam bi sam sekretar jedne i to 17. godina, a sada ta ista skoro i ne postoji, u stvari ne funkcioniše, zvanično i te kako postoji, ali uglavnom kao baza za predizborne kampanje. Jer u mesnim zajednicama se glasa i u mesnim zajednicama se lakše laže i obmanjuje narod. Dakle, kako zamišljam buduću Poljanicu, sve tri mesne zajednice ujedinjene u jednu opštinu, srez ili kako ga budu krstili zakonodavci koji su doneli nakaradni izborni zakon. Neka mu je sedište u Vlasu, gde je i bilo do 1965 (tada je uklinuta opština Vlase). Vlase neka se lepo uredi, što od pomoći države, što akcijama meštana, sponzorima...pa ima bogatih ljudi po svetu iz Poljanice. Imamo 22.sela, pa iz svakog po jedan, iz G. Sela,Gradnje i Uševca 2., iz Vlasa 3 i to mu dodje npr. 27 članova skupštine opštine Vlase, skupština neka bira izvršni odbor a gradjani direktno na izborima gradonačelnika Vlasa, odnosno Poljanice. U urbanijem delu neka napreduje kakva takva industrija, zanatstvo, trgovina i ugostiteljstvo, a u ruralnim delovima poljoprivreda sa svojim granama. Tako fPoljanica može da zaposli svoje Poljaničane koji nemaju posao, da obnovi zapuštena poljoprivredna domaćinstva, da jedan deo Vlasa bude pravi mali gradić, sa uredjenim trotoarima , uličnim osvetljenjima, radnjama... a sela neka budu sela, bar ona koja mogu, neka će se ionako već ugasiti. Stvarno je apsurdno ubediti nekoga da živi u Tumbi ili Roždacu kad do tamo nema ni običnog puta. Ali zato može da se preseli u Vlase, da u njemu živi, a da u Tumbu ili Roždace odlazi na posao (eksploatacija šume ili šta već tamo može da se radi, naravno, sve to uz postojanje poljoprivrednih zadruga, proizvodnju drvene gradje u Vlasu, otkupne stanice poljoprivrednih proizvoda, da ljudi žive od svog rada. Samo jedna ideja; Otvoriti na periferiji Vlasa ili nekog drugog urbanijeg dela, fabriku za obradu drveta i proizvodnju proizvoda od drveta, danas su ionako u modi kuće od drveta i drvnih preradjevina. Šume su ionako podivljale, uvesti kontrolu seče i obavezno posečeno pošumljavati. Za ogrev eksploatisati isključivo drveće koje je palo, nije za drugu vrstu eksploatacije, ane neko uzme kamion, natovari 20. kubika drva, časti malo šumara i teraj za Beograd i prodaj tri puta skuplje. Srbiju će ugušiti šume a kubik drva 45.eura. Zna se šta je za ogrev, što je i nekada bilo, a šta za obradu i preradu, pa i za izvoz, što da ne, ali ne za ogrev. greota je sagoreti ravno, tehničko drvo, pravo kao puška. Ja toliko, a oni koji treba o tome damisle neka razmišljaju. Pozdrav, dragi moji zemljaci!

Ацо, супер су ти идеје. Ваљда ће да дође неко боље време када све ово може да се оствари. Неко ће да каже како нам идеје никада не недостају, али ми се чини да тога није било довољно у прошлости, иначе не би пали овако ниско. Мислим да Пољаници није требало укидати општину. Бавио си се тиме, па знаш каквих све општина данас има по Србији, ту Пољаница не би била изузетак. Да је остала општина, сада би на потезу од Ушевца до Големог Села имали једно или више насеља ушореног типа, мале варошице. Села би имала становнике, производни погони би радили, развило би се сточарство, воћарство, прерада дрвета, ловни туризам и сеоски туризам уопште, гајење лековитог биља и још много тога. То би било, али га нема. Па какви су нам изгледи? За почетак, ту смо да се ангажујемо речима, да стварамо повољну климу, па када оваква схватања преовладају код нас самих почеће да продиру до свести и оних одговорних, без којих се, ипак, не може ништа. Нисам песимиста, али ни јаки оптимиста!
На крају, Ацо, да се нашалим: Немој мене да предлажеш за будућег градоначелника Пољанице, никако. Не волим да сам на власти!
Поздрав Аци и Пољанчанима.

Oblik je nekako simbol Poljanice iako je prilično udaljen od nje. Neznam kojoj opštini ili katastarskoj opštini pripada ali se vidi iz Leskovca po lepom vremenu. Bio sam u Poljanici u junu 2009. godine i umalo se nisam rasplakao. Pogledao sam vojničkim dvogledom Oblik i razočarao se. Do pola je "ošišan", naime posečen i ta slika me je užasno razbesnela. Neznam ko je bio tako pametan da poseče taj prelepi obli planinski vrh, kao i čemu je ta ogromna količina drveća namenjena. To mi je i dalo ideju da pišem o konroli eksploatacije drveta, ako su ta silna debela i visoka stabla otišla za ogrev, onda je to čist oblik kriminala ma ko da je to uradio ili naredio da se uradi. U selu Uševcu postoji seoska gornja utrina, tačnije južna. kako je ja nazivam. Do pre dvadeste godina su po njoj pasle ovce i druga stoka, bilo je dosta brisanog prostora. Sada, a i više godina unazad, utrina je urasla u žbunje i drveće pa liči na pravu džunglu u koju može da se spusti svakojaka zver opasna za čoveka ili domaće životinje. Umesto da meštani seku to drveće od koga je utrina podivljala i uklanjaju trnje i žbunje, oni kupuju drva od drvokradica koji seku tehničko drvo po obližnjim planinama. Zna se i ko to radi ali se ćuti, a mene najviše nervira što čestiti ljudi u Poljanici samo ćute i nikako da kažu DOSTA BRE! A da ne pričam o vrbam i topolama koje prete da zaguše Veternicu i naprave katastrofu. Visoke topole kraj Veternice, u slučaku jače oluje, a one su sve češće, ako ih vetar obori mogu da naprave lom na ionako dotrajaloj električnoj i telefonskoj mreži. Da ne govorim o kućama koje se u blizini nalaze. Ja stalno upozoravam ali vidim da me niko ne sluša. Nadam se da će me čika Ljuba razumeti, kao i Ćosa, koji je predsednik mesne zajednice. Znam koliko je nezahvalno biti predsednik mesne zajednice, da je to neplaćena, volonterska funkcija, ali mora da se zadje u atar i u skladu sa zakonskim propisima otklone nepravilnosti i potencijalne opasnosti. Eto, ukratko, toliko o tome. Pozdrav Polaničanima ma gde bili.