ОСКОРУША И БАНАНА.

Ову причицу сам чуо од Радула Ристовића, Црногорца, пољаначког шумара у педесетим и шездесетим годинама прошлог века. Радуле је код нас, у Пољаницу, дошао из околине Медвеђе, тамо има доста колонизованих Црногораца. Као скоро сваки Црногорац, знао је све о Светом Василију и о Његошевом Горском вијенцу. Био је паметан и речит човек, волео је да се дружи и да прича свакакве згоде. Ево приче:
Неки виђенији Црногорац отишао из својега села и обишао свет, па се вратио кући да приповеда шта је све видео. Његови су Црногорци углавном све схватили, али када је почео да се хвали како је тамо појео [/b]банану[b] ствар се закомпликовала, јер није могао да објасни шта је то банана. Покушао је да је опише по изгледу, али не вреди, људи не могу да схвате. Онда је говорио о укусу банане и произвео још већу конфузију код комшија. Нико ништа није разумео шта је то банана. Тада се дотични Црногорац присети па их упита: "А знате ли, јадни не били, каква је оскоруша?". Црногорци су потврдили, то су знали, јер је оскоруша њихово главно и најпознатије воће. "Е па лијепо, кад то знате, банана вам није ни мало налик на оскорушу", рекао им је белосвечанин. "Да ли вам је сада јасно?", питао је на крају. И свима је било јасно, нико више ништа није питао.