Halo Poljanice

Halo Poljanice
Od g.z.schmid Za g.z.schmid, Danas u 9:00 pm

Bas lepo da je i Poljanica na Internetu, tj celom svetu pristupna Citala cika Ljubin doprinos u vikipediji i shvatila da poznajem samo jednu trecinu mog rodnog kraja. Zalosna istina. Imam dosta secanja o adetima iz Poljanice. Kao dete sam strasno volela ljustenje kukuruza kad je pola komsiluka dolazilo da pomogne i obrnuto. Bila je to moba za kukuruz. Miris suseljki mi se urezao duboko u secanje, pa ga i dan danas nosim u srcu. Ili vrsenje zita, lupanje pasulja, pecenje rakije... E, ona je mnogim domacistvima dosla glave, a bogami i jos uvek to cini. Ona se nekako duboko urezala u kolektivno secanje, pa ju je nemoguce iskoreniti. Jedan od mojih striceva je govorio kako on svoje rane njome dezinfikuje iznutra, a drugi ubija njome bakterije
Menjam temu. Imamo mi u Poljanici i drugih veselih obicaja. Secam se letnjih sabora, saroliko obucenog naroda, rumenih devojaka i nestasnih momaka koji koriste guzvu da se potajno dodirnu, da ugovore vidjenje negde u zabiti, iscekivanja, bezazlenosti, coceka, sote... Ma mogla bih danima nabrajati. Ili seoska pijaca cetvrtkom, kad stoka uzvitla prasinu, kokoske kokodacu viseci prodavcu o ramenima vezane kanapom, prasci skvicu jer ih vlasnik uvek vuce na pogresnu stranu (ona bi naravno na slobodu), Arnauta sa ljuskom jajeta na glavi kako pljuju u dlan dok se cenjkaju, ciganki sa torbom za prosenje kako blagosiljaju onog ko im nesto popruzi. Mnogo je takvih slika.
Onda je i vreme bilo drugacije, jednostavnije, bezazlenije. Nemastina i skromnost zblizavaju ljude, pa posto nije bilo novaca, razmenjivale su se reci, razgovori i druzenje. Sa standardom je dosao televizor, telefon, komsija napravio vecu kucu, u dvoristu auto, zavist pocela klijati, rasti, siriti se. I Poljanica poce gubiti sinove i kceri koji odose trbuhom ne za kruhom vec za kolacem, dubljim novcanikom, udobnijim zivotom.
Ima i onih vernih, okorelih poljancana. Zlobna polovina moje licnosti kaze da su oni ostali verni jer nisu imali gde otici. A da li je to tako ne znam sa sigurnoscu. Mozda im je nedostajalo na hrabrosti, odlucnosti, mozda su samo propustili pravi trenutak. Jer da nije bilo tako, Poljanica bi ostala pusta, prepustena samoj sebi. Samo bi mi, ovako iz daljine mudrovali i zalili za lepim, proslim danima.
Gordana

Гордана, добро дишла на овај форум и свака ти част!
Како си нам лепо описала своја сећања на Пољаницу! Свакако да има још много тога о чему може и треба да се пише, искрено се надамо да ће се наставити твој допринос у том правцу. Овај форум отворио је Ћоса и до сада дао највећи допринос, али није забрањено да га превазиђемо. Вероватно неће да се љути. Имамо још два - три повремено активна члана, а надамо се омасовљењу из земље Србије па (зашто да не) и из иностранства. Ти си нам дала добар пример, нама овде и свима уоколо. Ако заиста волимо свој родни крај, не смемо да дозволимо да падне у заборав. А пошто људи, који би успомене преносили, има све мање - једини начин је да оставимо неки писани траг. За почетак да разменимо мишљења, да освежимо сећања, да прикупимо доста материјала, па једног дана да објавимо неку врсту монографије о Пољаници, ми или неко други, свеједно. (Овде завршавам јер примећујем да сам почео да звучим као неки учитељ у пензији!).
Велики поздрав Гордани и свим Пољанчанима!
Чика Љуба.

Pri opisivanju prirodnih lepota poljanackog kraja je spomenut i ribolov kao jedna turisticka (ili tako nekako) atrakcija. Ovde se setih u kom je jadnom stanju bila moja Veternica prosle godine na prolece (a danas sigurno ne izgleda bolje) Po vodi a i na obali su plivale/lezale plasticne flase, papiri, kartoni i sta ti ja znam koji jos ostaci ljudskog napretka i nemara. Zato se pitam da li je tu ribolov stvarno moguc i kakve to ribe plivaju u takvoj vodi?
Ne zelim kritikovati, to je samo primedba sa moje bezpartijske, nesvrstane strane.
Malo sam razmisljala sta bi to moglo Poljanici pomoci u njenom svetskom okretanju. Kako bi bilo sa svetim mestima? Secam se svetog izvora u Karaguzavici (zasto li je samo tako nazvase? )nedaleko od Ruzicine kuce. Ljudi njome umivaju lice i oci, jer pomaze kod oslabljenog vida, a navodno i inace. Uz to se tamo pale svece i stavljaju mali pokloni svecu koji zivi u tim stenama (ne znam vise kako se zvase, ali sigurno nije tesko saznati njegovo ili njeno ime). Nadjite nekoliko prica o isceljenjima nakon posete ovom mestu, snimite kratak film i objavite ga na Youtube.com. A ako neko dete jos potvrdi da je na tom mestu videlo svetlecu prikazu, eto vam ljudske histerije i naroda koji hrli u potrazi za ko zna cim. Setite se Medjugorske Majke Hristove. Sto i poljancani ne bi tako nesto mogli, kad vec imaju.
Tu su osim toga i ostaci rimske imperije, negde prema Studeni. Sto ne bi organizovali pesacenje rimskim drumovima? Tamo svuda leze ostaci od crepa, a ja sam kao dete nasla i nekakav novcic (na zalost nemam ga vise)
Covek je danas presit svakodnevnih "obicnih" dogadjaja i trazi nesto tajanstveno, proslo, nesto sto se i ne moze naci, jer niko i ne zna ni kako izgleda ni kako se naziva.
Srdacno
Gordana

Гоцо, таман си предложила да се напише па и предузме нешто у вези туристичких могућности наше Пољанице, а данас већ видимо један прилог од добродошлога Арсе. Ако ниси упозната, то што нам приказује Арса је леп базен у Дреновцу, о њему има још слика на нашим форумима (поставио Ћоса).
Што се тиче спортског риболова у нашем крају, ту је најпозванији Ћоса да нам боље објасни, он јесте риболовац, само не знам да ли пеца на Ветерници, њеним притокама или уопште не пеца на реци. Нисам мислио оно - на суво, него ми се чини да су најбољи услови за пецање на језеру Барје. Али то већ није Пољаница.
Лепа је замисао да се представе археолошка налазишта из нашег краја. Рекао бих да је тога било највише на потезу Студена - Мијовце. Е, ту би требало да се проуче експонати у Врањском музеју и понеки документ у Архиву, па да се стварно прикаже мало конкретније. Да организујемо неке туристичке туре па да људи све то виде - мислим да је за сада нереално, јер већина људи из Србије није видела Калемегдан, Сокобању, Ђавољу Варош ... А време, као земан, није нам ту наклоњено.
Слично би се могло рећи и за лековити извор и црквиште на западном ободу Власа, на месту званом Карагузавица. У време мојег детињства то место се стварно звало Црквиште, али није имало онакав значај какав су му касније дали Станимир и Диса хармоникаш. Не знам како је било у стара времена, мало ко може о томе да посведочи. На томе месту постоји усправна камена громада висине 2-3 метра и ширине око 5 метара. Говорим по сећању, нисам мерио. У камену постоји неколико удубљења у која жене (и људи) остављају новчиће, белеге и цвеће. Ту се пале и свеће. На неки начин људи су то повезали са празником Огњена Марија, па су на тај дан поменута двојица организовали сабор код тог места. Међутим, около су све приватне ливаде које у време Огњене Марије углавном нису покошене, па је сабор поремештен на Влашки рид, на месту где се Баљковски пут рачва од Влашког. Неко време, ваљда седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, ту је био баш пристојан сабор, долазио је народ из скоро свих околних села. А сада, када сабора скоро да нема ни у Власу, Градњи или Големом Селу, нема га ни овде.
Гоца је, сигурно, у праву барем у томе да има доста локација, феномена, обичаја који чекају да буду описани и приказани.
Поздрав од Чика Љубе.

Драго ми је да се Гордана прикључила овом нашем пионирском пројекту који полако ситним корацима и стидљиво излази у свет,баш као и запуштена Пољаница.Мораћу на почетку да се изјасним са надом да се Гордана неће наљутити око малих неслагања око њених ставова,на крају зато смо и ту да разменимо мишљења и колико год будемо могли заједнички дамо неки допринос око "спашавања" Пољанице.
Ima i onih vernih, okorelih poljancana. Zlobna polovina moje licnosti kaze da su oni ostali verni jer nisu imali gde otici. A da li je to tako ne znam sa sigurnoscu. Mozda im je nedostajalo na hrabrosti, odlucnosti, mozda su samo propustili pravi trenutak....Са овом констатацијом се никако не могу сложити...но нека остане то твоје мишљење Гордана и још нешто ...]Ne zelim kritikovati, to je samo primedba sa moje bezpartijske, nesvrstane strane. ,желим само да ти напоменем пошто сам основао овај форум са намером да у њему учествују сви људи без обзира на партијску припадност,верско определење или расну припадност да прихватамо све критике али без политике...
Уххх,надам се да те нисам наљутио..
Сада мало да се надовежем на историјска места која си поменула.Тачно је да има налазишта код Студене (Градиште),Мијовца,али имамо и ближе,ако се сећаш моје куће одмах иза а то је атар Градње налази се њива у којој сам нашао доста римских новчића,печене цигле,делове ћупова и дан данас се то налази,кажу да је некада био град па се зато ваљда и зове Градња,па имаш доле поред фабрике Јумка "царинске" луке,по предању ту је цар одмарао пар дана у проласку и још многа места...Да оставим мало места и за друге да пишу..
Посебан поздрав за Гордану,чика(кума)Љубу и све остале!!

Raduje me kad diskusija "zivi" uz respektovanje svakog misljenja, kao sto je to slucaj ovog foruma. Uz to se zainteresovanima (ja sebe racunam u to) daje mogucnost saznati nove podatke i nauciti ponesto iz svoje "rodjene" proslosti. Kad razmisljam o mojoj mladosti u danasnjim godinama i sa novosteknutom svescu imam utisak da sam iz Poljanice otisla "u pelenama" a sa sobom ponela samo neka decja secanja i iskustva. Zato sam jako zahvalna sto od vas, clanova foruma, dobijam toliko novih, starih informacija
Ja sam vec sve komentare procitala i sa nestrpljenjem ocekujem nove. Tako dobijam osecaj pripadanja domovini, a istovremeno se oslobadjam zastarelih, neodgovarajucih slika o mom rodnom kraju i njegovim stanovnicima.
Jasno mi je da je nemoguce 1:1 prihvatati moje misljenje, a moram priznati i da uzivam u provociranju. Sreten mi je bio otac, zar ne? A kao sto je poznato iver ne pada daleko od klade.
Moj zakljucak: Poljanica forum treba i sme i dalje postojati, da se proslost ne bi zaboravila. Za buduca pokoljenja.
Srdacan pozdrav
Gordana

Гоцо, па ти си баш постала активна. То нам улива додатну снагу и наду. Сви ми видимо колико смо мало знали о свом родном карају, а тек колико треба да откријемо!? То је заиста велики посао. Стално се питам где су остали наши писмени људи, који су рођени или службовали у Пољаници, а који могу много да помогну. Ваљда носталгија још увек није прорадила у свима.
Сада бих те, Гоцо, упознао са неким од ранијих записа о Пољаници, извињавам се ако си то већ знала. Пољаницу је детаљно описао Риста Т. Николић далеке 1904.године у књизи Пољаница и клисура. Књигу има Ћоса, имам је и ја и још неки људи у Пољаници. Али та кљига је у целини, на око 150 страна, дата на интернет на адреси http://www.scribd.com/doc/17372577/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD-%D0%A6%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B8%D1%9B-%D0%9D%D0%B0%D1%81%D0%B5%D1%99%D0%B0-%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85-%D0%97%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%99%D0%B0-%D0%9A%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0-%D0%A2%D1%80%D0%B5%D1%9B%D0%B0. Па ако је ниси читала, биће ти сигурно задовољство, јер видим колико те све одавде интересује. Ту има много од онога о чему причамо. Данас сам детаљно погледао да ли има нешто о Црквишту из Карагузавице. Наведена су друга црквишта и манастиришта, али о овоме нема помена. То, само по себи, не мора да значи ништа, јер су многе тврдње дотичног Р.Т.Н. превазиђене, а неке ми се чине спорним. Тако да не треба одустати од истраживања колико је то могуће. Али не могу а да се не осврнем на судбину једног од светилишта које си поменула, Међугорје. Оно јесте постало светски познато и његова се околина обогатила на тој основи, а сада видимо да га се Ватикан одрекао, у најмању руку ставио под сумњу. Јер, на жалост, свака људска делатност је подложна махинацијама, да то не заборавимо!
Писао је о Пољаници и Врањски професор Момчило Златановић, у књизи са баш таквим насловомновога, где је актуелизирао и допунио Ристине текстове.
Осим поменутог, повремено имамо по неки напис у Новинама Врањским (http://www.vranjske.co.rs) или у другим новинама, штампаним и електронским, па и на телевизији РТС, као пре два дана о једном детету из Градње које гладује а банане није ни видело!
Знамо, Гоцо, да си заузета послом, али ценећи твоју вредноћу и заинтересованост верујемо да ћеш наћи времена да пручиш оно што до сада ниси па да нам и даље помажеш у овом послу. Или ми теби - све једно!
Ударнички поздрав од Чика Љубе.

Hvala najlepse na preporuku knjige. Vec sam je malo "pogledala" ali je trenutno ne mogu citati. Kad imam malo vise vremena pozabavicu se njome, a posle se "razbacivati" novostecenim znanjem.
O Medjugorju: Nije vazno sta papa tvrdi, on ionako sa svojim katolicima zivi u ko zna kojem veku. Najverovatnije kratko posle prestanka inkvizicije, kad se jos nisu oslobodili proganjanja i spaljivanja svega sto se ne da kontrolisati. Iako se katolicka crkva trudi koracati s vremenom, nedostaje joj flexibilitet i umetnost razumevanja da bi to stvarno i mogla. (Ne volim kad se nerviram zbog tudjih problema, koje sam ionako nemocna promeniti.)
Ja vec niz godina zivim u zemlji u kojoj deo stanovnika katolicki razmislja. Njihove crkvene predike su krute, namrgodjene, sa grehom i zadnjim sudom kao pokretna osovina. Jos uvek nisu shvatili da je narod promenio stepen razvoja i vise koristi sopstvenu glavu (ko je jos ima) Zato me papino misljenje ne dodiruje previse, ponekad me i nasmeje u svojoj nepopustljivosti (da ovde spomenem kondom i anty-baby pile) A sami bozji radnici (popovi i njima potcinjeni) napastvuju decake bez imalo grize savesti. Hm, ja opet kritikujem...
Vraticu se Poljanici:
Kako bi bilo kad bi neko od vas prisutnih na ovom forumu sredinom jula organizovao/li akciju ciscenja Veternice i njene obale? Ja sam spremna pridruziti se, a sigurna sam da ce biti dovoljno drugih koji ce u tome pomoci. Sigurno ima nacina da se toliko smece negde "snema" i ja cu se i u tome pridruziti. Pa da zapocnemo sa razvijanjem turizma! Mozda ce to Poljancanima biti podsticaj da malo vise vode racuna o blizoj a i daljoj okolini. Pre no sto bude kasno (da ne spominjem Japan)
Srdacan pozdrav
Gordana

Дакле, Гоцо, почела си и папу да критикујеш, а шта је остало тек за наше маленкости! Шалим се, наравно, изузетно ценим када неко има свој став који уме да образложи и воли да га брани. Али пустимо папу, имамо нашу Пољаницу.
У два наврата помињеш како су неуредна наша села, нарочито реке и потоци. Потпуно си у праву. То виде сви који дођу мало са стране, виде и стални становници који су својим немаром допринели таквом стању, али није их брига. Често, кад год имам прилику, упозоравао сам људе поред наше реке да не бацају свакакав отпад у реку, а они - "Па куде ћу га, сви бацав". Пре свега, нема се осећај за екологију, како би се сада рекло. Али то није проблем само Пољанице, то је проблем Србије у целини, па и градова. Није ово Швајцарска, бре!
Међутим, то не значи да не треба нешто да се предузима. Најбоље би било да се промене навике, али и најтеже. А била је у селу акција чишћења, сећам се барем једне од пре неку годину уз помоћ неке стране донације. Плаћало се, па да видиш како је био масовни одзив. Сређен је центар села, очишћене реке, све супер. Па се за непуну годину све вратило на старо, јер се поступало на исти начин.
Дакле, треба акција а треба и полиција. У селу нема комуналне полиције, али има редовне. Они тачно знају ко највише загађује реку и околину, али сам убеђен да ни њих није брига, сигурно нису никога опоменули.
Наш Ћоса је председник Месне заједнице Власе па је боље упознат са проблемом и надлежнији за његово решење. Ако се акција организује, а ја будем тамо, спреман сам да се прикључим. Иначе се трудим да на "свом" брегу не дозволим никакву пластику уоколо, сакупљам и оно што није моје.
Поздрављам, Гоцо, твоју иницијативу и дивим се твојој енергији!
Чика Љуба.