OD KOGA ZAVISI BUDUĆNOST POLJANICE

Vozikam se danas ulicama mesta u kome živim, daleko od rodnog kraja, ovde na padinama Avale i gledam. Kad izađem iz naselja, tamo negde prema Vrčinu i Zucu, vidim pored puta polja, sve ozelenilo, trave u izobilju, šume takođe, njive i livade napola uređene ali pored puta, koji je u nadležnosti JKP Boegradput, još nije pokošena trava i korov koji je nikao. Ipak ima više trave, naglo je izrasla, procvetao je i bagrem, milina. Seća me na moju Poljanicu, sličan asfaltni put, ali bez oštećenja, povezuje Beli Potok i Zuce preko njiva i livada, ponegde i šuma. Oko dva kilometra žive prirode, čuje se po neki fazan, protrči po koji zec ili srna, ptice cvrkuću, kao da tamo na horizontu nije deo Beograda, kao da iza Torlaka nije sam Begrad, od stakla, metala i betona...
Gledam taj jedini put, koji za razliku od našeg poljaničkog nije strm ni uzak, pa se pitam, zašto i u Poljanici nije takav, bar taj jedini put, koji prolazi teritorijom od oko osam sela, i onih 14, malo podalje od njega. Ipak, na livadama pored ovog puta, ne vidim ni jedno živinče, ni kozu ni kravu, ni ovcu ni svinju, nijednu domaću životinju. A toliko trave, visoka i zelena, toliko rastinja da brste koze, toliko sočne trave, niče i malo zapuštena detelina. A znam da u naselju nema skoro nijedne krave, a konja tek par, koji uglavnom služe za hobi i razonodu. Šta će biti sa ovolikom travom, pa i da se pokosi, a neće, šta sa njom. Sećam se da prošle zime u Poljanici nije bilo dovoljno hrane za stoku, nestalo je sena. Gledam u pravcu juga, polje desno, polje levo, autoput levo, Avala desno, sva u svojoj prolećnoj raskoši. Tamo na jugu je i moja Poljanica. U njoj narod sa kojim sam odrastao i živeo, većinu njih ne mogu da razumem, kao da ih nikada nisam poznavao. Ne mislim da sam mnogo pametan, ali pomislih da nešto znam,pa reko da malo svojim sugestijama pomognem, provedoh pisajući dane i noći, u raspravama, predlozima, svađama, izvinjenjima, diskusijama, uvredama...a sve u dobroj nameri. Izgleda da sam se prevario,taj moj narod, većina, uopšte ne želi moju pomoć, ni moj savet, ni predlog. Možda sam i dosadan, možda su i u pravu. Pa razmišljam sledeće:
Mi koji ne živimo u Poljanici, kod većine tamo nemamo pravo da se mešamo, da sugerišemo, da pomognemo na bilo koji način. Jedino što možemo, to je da šaljemo novac i namirnice, opremu i garderobu za neke siromašne porodice, koje niču svaki dan, a da pri tom nemamo pravo ništa da kažemo. Da šaljemo novac na tekuće račune tih siromašnih građana, ili direktno njima, ili preko nekih posrednika. Ništa se meni tu ne sviđa, pogotovo što se par ljudi našlo da mudruje o mojoj Poljanici, da je prikazuje u ružnom svetlu, u bedi i sirotinji. Nije ona, doduše, daleko od toga, ali ti siromašni, koje oni neznam sa kojim pravom nazivaju "uboga sirotinja" nisu od juče, znamo mi to dobro koji su i zašto su takvi. Znači, možemo samo da šaljemo i uplaćujemo novac a ne da pametujemo, jer oni, većina njih su pametni i oni sve bolje znaju. Ja i Ćosa smo nešto pokušali, obojica spremili novac za nekakav pešački most u Uševcu, preko koga Ćosa retko ili ksoro nikako ne prelazi,ja još manje. Bojkotovaše nas par puta, odbiše naš novac, odnosno materijal koji smo kupili i napraviše, kao u inat nekome, širok most od 2,6o metar potpuno nepotrebo da bude toliko širok, fosnama od 5 cm, bez ograde, bez nosača...hoće preko njega kolima i traktorima. Ćosa mi je vratio moju polovinu novca, neznam šta je sa svojom uradio. Mi smo hteli pešački most širine nešto više od 1. metra, sa ogradama sa obe strane, funkcionalan, jevtin ali ekonomičan. Bilo mi muka da gledam truke daske i zarđalu šasiju. Znači, nije bio novac u pitanju, već da bude po nečijoj volji, ne sme niko da se meša, ne oni koji tamo ne žive i ne gaze blato.
Čini mi se da pojedinci uopšte i ne žele našu pomoć, nas koji ne živimo tamo (čast izuzecima a ima ih dosta), da im naši saveti nisu potrebni, šta se nas tiče to i to selo, taj i taj most, taj i taj put. Gunđaju, neznaju kako da se izbore sa problemima, ali naše sugestije i predloge neće. Kao da nas mrze što ne živimo tamo, imam takav osećaj, naravno kod pojedinaca. Pa čemu onda toliko sekiracije? Eno, neka vide šta će, kao i do sada, neka se prepucavaju preko fb-a, neka se smeju nečemu i što nije smešno, neka predlažu da se kuće u kojima niko ne živi, daju sirotinji...(moju neće sigurno). Sve što napišem, objavim, predložim...naiđe na zid ćutanja ili na provokaciju. Pa oni i ne žele drugačiji život. Budućnost Poljanice zavisi od njih samih, oni su ti koji ne traže ništa od grada i republike, čekaju da im padne samo s neba, da im inžinjeri odu na noge, da im prave puteve i mostove, ali gde ono, meštani kažu, pa te ovaj ne da da se zakači njegovo, te ovaj hoće da mu poravnaju bilo, te ovaj da mu prokopaju kanal....E pa ne može tako, na žalost.
Ja više neću da kidam živce. Kanpanja pred izbore za mesne zajednice, protekla je skoro u tajnosti, što se javnosti tiče, niko da na društvene mreže napiše št će ako dobije na izborima učiniti u Poljanici i na koji način, ništa, izbori dođoše i prođoše. Ako iz Poljanice nema nijednog odbornika, kao onda misle da deluju kao saveti mesnih zajednica, bez prihoda, bez planova, bez inicijativa, bez ičega? Ajde da vidimo kako će to da izgleda, maj je mesec treći dan, da vidimo šta će biti za mesec dana, pa za godinu, pa da opet komentarišemo ko je odgovaran za Poljanicu i njeno stanje. I tako u nedogled, neka se u njoj ovajde oni koji su došli odnekud iz Poljanice i bez ikakvog ovlašćenja vode svoju politiku o mom rodnom kraju, i vašem. Ko razume - razumeo je.
Pozdrav svima...

Aco,
da ne bi kvario tvoj zaista od srca napisan tekst odgovoricu kratko...
Sav materijal ide kao pomoc za obnovu crkve u Gradnji.Sto se mosta u Usevcu tice lepo su uradili samo se bojim da bez projekta i bilo kakvog atesta,znaka nosivosti bude koriscen za prelaz traktorima i vozilima...Druze nemoj da se nerviras i da gubis nadu shavtice nasi dragi zemljaci da su nam namere bile najbolje za ostale me bas znas vec sta....jer njih i tako nista emotivno ne veze ni za tvoj most niti moju crkvu u Gradnji! Bilo je i uvek ce biti kocnicara ali bar mene niko ne moze da pokoleba u mojim namerama,vreme kojer dolazi ce pokazati ko je sta i koliko uradio...
Pozdrav tebi i nasim kolegama sa foruma a da pozdrav i svim vernim citaocima foruma....

Aco raumem zašto si ljut , ali mi koji neživimo u Poljanici, realno možemo samo da sugerišemo rešenja problema iz našeg ugla gledanja. nemislim da nas ne uvažavaju ako sugestije ne prihvate , jer priznaćeš da su mnogo više upućeniji u ralan život mesta jer jednostavno žive u njemu.
Do mene je došla informacija da je bilo para za renoviranje Crkve u Gradnji , ali onda odjednom više ih nije bilo zbog čega se I stalo .ALI , hvala Bogu bila je dezinformacija. Važna , životno bitna dešavanja nesmeju da imaju prazninu ispunjenu varjantom “ČULA-O “ . Zato …možda treba I u tom pravcu razmišljati … predpostavljam nije jednostavno napraviti efikasan I precizan protok informacija u selima poput sela u Poljanici iz velikog broja povezanih razloga , ali opet prava, dobra I vazna informacija nekako ipak se probije do onih kojima je značajna. ono što je vezano sa I oko Crkve je izuzetno bitno za život svakog verujućeg čoveka, a pogotovu ljudi koji su ostali da žive u mestima poput našeg.
Čoso hvala …eto I to je jedan od rezultata rada koji su ljudi prepoznali I zbog čega si dobio opet poverenje .
HRISTOS VOSKRESE veru,zdravlje, ljubav ,nadu donese svima nama

Tako je Ćoso, ne sumnjam i ne gubim nadu, i biće mi drago da u našem zavičaju bude bolje makar ja i ne išao tamo. Mnogi teško mogu da shvate da čovek želi da se zalaže i za nešto što mu nije neophodno, a ja tako radim celog života. VEć su se uplašili da most može da popusti pod teretom pa ne naleću kolima na njega, bar za sada, samo su se batrgali i potrošili više za nepotrebno i nimalo estetsko, neukusno i bez ograda. Ali uspelo se, isprovocirali smo ih da sebi naprave most i njihovoj deci, ne meni i tebi jer taj most nama najmanje ili uopšte ne treba. Možda ih treba češće provocirati.
Vesna, slažem se sa tobom. Pričaju oni stalno da su neke pare nestale a nigde dokaza da ih je bilo i da su ih skupljali,da su dali. Prihvataju ono prvo što čuju i vešto ga kite onako kako bi njima odgovaralo. Samo ih treba ignorisati, jer ko nije shvatio nušićevu priču o Svetu, taj je nadrljao. Svet kaže ovo, svet kaže ono, samo neka kaže, mi ćemo da sugerišemo i urgiramo gde možemo, oni neka rade u skladu sa zakonom, saveti mesnih zajednica, i sigurno će biti rezultata.