AJ DA MALO JAVNO RAZMIŠLJAM...

Dragi moji iz Poljanice, (koji živite u njoj i van nje)
Očekivao sam da ću biti sklonjen sa foruma, međutim, vidim da se to nije dogodilo. Ne bih sada o tome, jedino mi nije prijatno kada pogazim svoju reč, rekao sam da se neću pojavljivati na forumu. Šest dana niko ništa nije objavio, pa rekoh da bar malo javno razmišljam. Naravno, poštujući ukazana mi pravila da pišem na forumu bez vređanja i politike.
Ja, iskreno, često razmišljam o Poljanici, to je moj zavičaj, iz nje sam potekao. Gledajući sve što je do sada napisano na forumu, bojim se da su neke teme prilično iscrpljene, veliki broj članova ništa nije objavio, veći broj se sve manje pojavljuje. Jeste da Poljanica ima svoji lepu i ružnu prošlost, prilično tešku istoriju, lepe ali na žalost nestale običaje, pisali smo o njoj kao da "baksuziramo" njen opstanak. Ona još uvek postoji, u njoj žive i rade ljudi, relativno je procenjivati koliko ima stanovnika sa stalnim prebivalištem, nadam se da će to pokazati predstojeći popis stanovništva, baš me interesuje koliko stvarno u njoj žive građani sa stalnim boravkom. stalno me proganja ružna slika napuštenih kuća u mnogim selima, i to u zoni glavnog puta, kako je u zabačenijim selima, bolje i da ne vidim. Ipak, moji prijatelji mi stalno šalju fotografije iz tih zabačenih sela, sve lepo izgleda, šume, pašnjaci, livade i proplanci. Ali videti sliku imanja, gde su kuće skroz oronule ili pale, pomoćne zgrade takođe, ne ostavljaju me ravnodušnim. Znam, odlično znam da je takva slika i u drugim oblastima Srbije, zadnje dve godine sam obišao dobar deo Srbije, video na slikama, na tv...
Zamolio bih samo, zapravo čisto izjavio, da nemam nikakvih ličnih interesa kada objavljujem i kada sam objavljivao svoja pisanija na forumu, ja od Poljanice ne tražim ništa, sve što sam dobio dobio sam na drugom mestu (ne svojom voljom). Razmišljam o čemu bih mogao da pišem, istorija je prilično iscrpljena, živih svedoka ako i ima oni više ne pamte, ne žele da pamte ili su bolesni i stari pa i ne mogu da nešto kažu. Geografija nam je svima poznata, podatke možemo naći vrlo lako. Ima mladih koji bi da čuju poneku priču iz ne tako davne prošlosti, neki običaj, događaj, zanimljivost...ali se ne zadržavaju dugo na tome. Stalno sam asocirao temu razvoja i oporavka Poljanice, negde sam verovatno i preterao u željama i ambicijama, ali sve u najboljoj nameri. Nisam se ni libio da nekoga na neki način prozovem, neznajući ni sam koga da krivim za takvo stanje u kome se Poljanica nalazi; državu, istoriju, geografiju, pojedince od pre i sada, politiku, nemar samih meštana, nas koji smo iz nje otišli...neznam ni sam. Prebacivali su mi bliski prijatelji da se ostavim te teme, da se uzalud ne zamaram i ne zameram, porodica takođe, treba preživeti sva ta demoralisanja, a gde je lični život i problemi koje ima svaki čovek. Vremena su teška, ne žalim se puno, ali uvek nešto iskrsne.
Moji pristupi nečemu čemu se posvetim su takvi, nagli, radikalni, zahtevni...nema odmora, il se radi ili se ne radi. Ja ne mogu fizički da radim ali mogu da platim jednu dnevnicu (i više ako treba), ako će to biti od koristi. Neznam da li posustajem kada je moj zavičaj u pitanju, nemam neku podršku a ni saradnju, ne volim "iskakanja iz koloseka", oporavak Poljanice iskreno ne bi mnogo promenio moj život, još jednom ponavljam da nemam lični interes osim onog da gledam napredak onog urbanijeg dela Poljanice. Verovatno će mi mnogi od vas prebaciti (možda u sebi i za sebe) da mnogo pričam (pišem) a malo radim. Ali šta da radim?! Neka mi neko kaže šta i konkretno i ja, ako to mogu, prihvatiću se toga. Ja ne odlučujem, nemam ni biračko pravo u Poljanici, prdlažem ono što smatram realnim, neznam da li podbacujem ili prebacujem, neznam kako je u svim selima, ali mogu da vidim onaj deo u zoni glavnog puta i u priobalju Veternice i nekoliko njenih pritoka. Rečeno mi je bez politike, a kako da se nešto pokrene bez političkih faktora, pa političari su valjda ti koji treba da se bave ovim stvarima, da vode brigu o svojim resorima i zadacima koji su pred njima. Ne mogu da tražim od dimničara ili pekara da nešto urade, nego upravo od onih koji su na funkcijama, malim i velikim. Kako da tražim druge načine da bih se unapredili uslovi života, recimo u mom selu, a da preskočim nadležnost Mene zajednice Vlase i Opštine Vranje. Pa ne mogu to tražim od Kikinde ili Šapca, nije Poljanica u njihovoj nadležnosti. Moje selo nema mesnu zajednicu, pripada MZ Vlase i Opštini Vranje, i druga sela takođe. Na koji način da meštani tih sela traže poboljšanje uslova života u njima??? Valjda prvo od mesnih zajednica.
Ovo je bilo neko moje razmišljanje, nisam nikoga lično imenovao niti uvredio (nadam se) a politikom se nisam bavio u ovoj temi. Ona, ova tema, vidim ima urednike pa neka oni to procene.Ako kršim pravila foruma, pa moderator može da me ukloni kad zaželi, i ne pitajući druge. Ja se sam neću sklanjati, a iskreno i ne umem, tako da ako postoje uslovi za moje uklanjanje sa foruma, nema nikakvih problema. Pozdrav svima koji su ovo pročitali.

Здраво Ацо и добро нам се вратио. Надам се да ћемо наставити сарадњу. Твој се изостанак баш приметио, рекао бих да су се и Трстенчани мало пасивизирали због тога. Твоје размишљање о темама којима можемо да се бавимо допунио бих предлогом: да нам детаљно опишеш село Ушевце. Има много тога што није објашњено - и географски, и демографски и историјски. Па да са тим материјалом допунимо текст на Википедији. По мени, ми смо тек начели детаљни опис Пољанице. Рецимо, где су описане све притоке Ветернице и приточице тих притока? А путеви и путељци? А познати људи: попови, учитељи, наставници, милиционери, борци и руководиоци, службеници, занатлије, врачари(це), пољаци, кметови, мангупи, шерети, лопови, ајдуци ... ма има тога много, све и свашта се код нас дешавало. Нико нема право да ти оспорава жељу и тежњу за унапређење живота наших људи у томе крају. Само треба бити умерен у жељама и одмерен у наступима, јер нема фајде ако се срдимо и свађамо. Надам се да не замераш на овим речима, макар узми у обзир моју младост.
Још један велики поздрав Аци и нашим Форумашима!
Чика Љуба.

Pisaću ubuduće najviše o svom selu, jer o njemu i imam najviše podataka. Nema ni jednog ara kojim ja nisam prošao, ni staze ni puteljka, naslušao sam se priča, pamćenje me za čudo još dobro služi. Prihvatam savet da od srdnje (ili kako stariji kolega na forumu reče) nema fajde. Uostalom, vreme je svedok i ne bih da se vraćam na to. Navikao sam na sopstvene kontroverzije, bio sam presdsednik odeljenske zajednice u razredu a pri kraju godine umalo da dobijem (tada se to strašno kažnjavanje zvalo) ukor. Bio sam najbolji u odseku u kome sam radio a onda umalo da dobijem otkaz...i tako redom. Kažem, vreme je svedok, a sad da se posvetimo našim selima, najbolje svako svome, a ako o nekom selu nema ko da piše, pisaće oni koji znaju. Pozdrav, eto me na "Sela Poljanice".