KOLIKO IMA VREMENA ZA RAZVOJ POLJANICE

Na ovom forumu sam već napisao "nikada nije kasno za Poljanicu". Ispašće da demantujem samog sebe, ali mislio sam da nije kasno ako se ubrzo započne njen oporavak. Nažalost, ovim tempom preduzimanja koraka za njen oporavak može biti prekasno. Činjenica je da je ovaj predeo decenijama bio ne samo zapostavljan već i uništavan i zanemarivan. Imajmo u vidu, prema zvaničnoj statistici, da su uz samu jugozapadnu granicu Poljanice, mnoga šiptarska sela mnogo naseljenija od srpskih u Poljanici. Dok je u nekim selima Poljanice, prosečan broj stanovnika po domaćinstvu od dva do tri člana, u šiptarskim selima taj broj je trostruko veći. Uslovi života su gotovo isti pa mene ova činjenica iskreno zabrinjava. Ja nisam nacionalista ali pred nekim stvarima ne želim da zatvaram oči. A to zapravo čini i državni vrh ove zemlje, i vlast i opozicija podjednako. Ne želim poslušne partijske vojnike u Poljanici koji podržavaju svoje lidere, koji, videsmo šta uradiše sa Kosovom. Granicu između Srbije i Kosova čuva policija umesto vojnika-graničara, ne zamlaćujmo se više da je to samo administrativna granica. Rezolucija 1244 je odavno mrtvo slovo na papiru, ne lažimo sebe a drugi nam ionako ne veruju. Pustimo neka oni koji treba da misle o tome "biju svoju političku bitku za status Kosova" a mi iz Poljanice počnimo da mislimo kako da unapredimo naš zavičaj, ma gde da smo. Vremena je ostalo vrlo malo, zainteresovanih za to je sve manje. Apelujem na starije političare, koji još žive u iluzijama od pre 30.godina, da se sklone sa vlasti u Poljanici, da to prepuste mlađima. Samo u mom selu, Uševcu, (osim što je zalaganjem Udruženja potomaka ratnika 1912-20 na jedvite jade podignuta spomen česma stradalim civilima 1915), bukvalno ništa nije urađeno. Slažem se da je to delom iz razloga što Uševce decenijama zastupaju nesposobni i iskompromitovani ljudi u savetu mz Vlase. Ali i sam savet mz mora da vodi brigu o tome i da se ne pravda izgovorom da Uševčani ništa ne traže. Tačno je i to da ne traže, da se svađaju međusobno i "koče uz brdo", ali to mora da prestane. Ne može svaki Uševčanin da nešto brani, spori i ometa. Izabraće se savet mz i donosiće odluke u skladu sa svojim statutom i zakonskim ovlašćenjima. Ja lično znam koliko je javnog poseda zauzeto i znam način kako da se jednom zauvek raskrsti sa tim. Ja dajem primer Uševca a druga sela neka ga primenjuju na sebi. Mislim da se narod Poljanice suviše opustio i da iz svog hira ometa rad lokalne samouprave i njenih organa. Ima napretek posla za geometre, komunalne inspektore i druge službe, a sredstva će se obezbediti upravo iz prekršajnih (možda i krivičnih) sankcija. Naravno, nisam za diktaturu i represiju, ali niko ne može samostalno prisvajati javne površine. Treba najpre obići prostorni lokalitet, napraviti popis svih nepravilnosti i konačno upozoriti sve eventualne počinioce, da ukoliko ne "izađu" sa javnog poseda, nadležne službe će zvanično utvrditi nepravilnosti i podneti prekršajne prijave. Neznam kako da završim temu, ja rekoh svoje a vi činite kako vam je volja. Pozdrav svima.

У свему си у праву Ацо, али немој да се разочараш због слабог одзива до сада. Не смемо да одустанемо. Ако ништа друго нека се, барем, чује наш глас. Временом ће још некоме да допре до свести да је Пољаница наша и да смо ми њен део, без обзира где се налазили. Када би сви волели свој родни крај као, рецимо, ти што волиш Ушевце и Пољаницу, онда не би била оваква мукла тишина. Нас на овом форуму има 25 по списку, па када би се сви заложили и када би активирали барем још по двојицу свако од нас, то би био неки добар почетак да се крене напред. За сада нам остаје да се сећамо Пољанице и позивамо остале да нам се придруже. Ваљда је најлакше да се нађемо на овом форуму, за почетак, па да уз размене мишљења кренемо у конкретне акције.
Да поновим: будимо стрпљиви и не очекујмо много одмах. Пољаница није од јуче, није напуштена од јуче и не може да се опорави већ данас-сутра.
Поздрав Аци и Пољанчанима!

Пошто сам ја оперативац на терену ево да бар вас двојицу и још по неког обавестим (видим читају се кометнари),јуче је у Власу одржан састанак са пољопривредницима да се чује мишљење мешатана ШТА И КАКО ДАЉЕ..?
Град Врање је конкурисао код министарства за пољопривреду са више пројеката и усвојено је нажалост само пет.Уз мало лобирања успели смо да од тих 5 пројеката један припадне нама Пољанчанима.Сврха састанка је била да се чује мишљење и да се види заинтересованост мештана у шта уложити те паре које су обезбеђене.Након више предлога сачиниће се листа свих предлога и направити пројекат за оно што ће бар мало побољшати стање у нашем крају.Као одборник и председник Савета МЗ бићу у току дешавања и бићете обавештени на време.Ацо,што се тиче путева који су болна тачка свих села и засеока очекује се у току јуна и јула да крене акција сређивања путних праваца,ја не очекујем да то буде неки "БУМ" али радиће се доста то је сигурно.За пут Власе-Трстена је готово сигурно да ће се комплетно реновирати а остали путни правци ће ићи неком динамиком да урадимо што више јер ће учешће у реновирању узети и Војска Србије.За сада толико.
Срдачан поздрав за Вас активне а наравно и остале мање активне са молбом да узму мало више учешћа у раду!

Slažem se i sa čika Ljubom i Ćosom. Ono što je decenijama zapušteno i uništavano ne može se preko noći oporaviti. Ne razumem se mnogo u poljoprivredu, pogotovo ovu savremenu, sa 14.godina sam otišao iz sela i sećam se samo one "zastarele tehnologije", ali otprilike znam šta bi trebalo forsirati. Ne bih da trenutno zalazim u tu oblast, mada umem i to. Što se mahalskih puteva tiče, nikada nisam ni gajio nadu da će država uložiti jedan dinar, i to u one urbanije delove Poljanice a nego li u zabačena sela. Sumnjam i da će vojska raditi nešto konkretno, osim za sopstvene potrebe. Znači, ne uzdam se u to, zato sam i predložio alternativna rešenja, samo treba to malo uprostiti. Uostalom, verovatno će nas Ćosa obaveštavati na forumu (mada ja tamo, u Uševcu (VLASU) nemam pravo glasa. Videćemo šta će Poljanica konkretno dobiti, ja sam pesimista. Grad Vranje seljaci zanimaju samo kad se plaća porez i kad se glasa. Tako je bilo, jeste i biće. Ako se ne uzdamo u sebe, badava i grad Vranje i država. Izvini Ćoso, tebi svaka čast, ali te fazone koje hoće da prodaju, davno sam kupovao i još bolje ih znam. To je samo deo predizborna kampanja, neka prvo odreše kesu pa ćemo onda razgovarati i okupljati seljake. Zna se gde treba uložiti novac, zna svaki prosečan agronom. Pozdrav!

Камен по камен - палата, каже народна пословица. А то је исто што и Ацино "мало по мало". Добро је ако ће ускоро да почну неки конкретни радови у Пољаници, а онда на тој основи да се мало покрену и неки други пројекти код Општине, али да се заинтересују и наши Пољанчани, било где да се налазе. Људи се лакше нечему приклоне, када се започне, него да сами започињу нешто неизвесно. Дакле, само нека крене, верујмо у Ћосу да ће предузети све што се може. Не знам да ли постоји могућност месног самодоприноса, како се некада звао, а сећам се и некадашњег "приреза" као начина прикупљања средстава за локалне потребе. То знају Аца и Ћоса, па ће нам објаснити како је по закону и нешто о реалним могућностима да се то оствари. Поред тога, чини ми се да за неку конкретну акцију, рецимо за набавку опреме за телефонске и интернет везе, може да се отвори неки рачун на који би се уплаћивали добровољни прилози. Можда би било неке користи!
Ето, мало сам размишљао, није тек да нешто и ја предложим него искрена жеља да се нешто покрене у нашој Пољаници.
Поздрав свима!

Citam sva ova misljenja, pa po onome: cula zaba gde se konji kuju
Kao srednjoskolka a i studentkinja bila sam borilackog duha, pisala neke provokativne stihove i verovala u uzvisene idole. Iz uverenja sam postala clan komunisticke Patije, verovala u Tita i ostale. Po zavrsetku skole sam osim diplome i pecata sa biroa za nezaposlene imala i jednog pokojnika: naime mog velikog idola.
Sa decenijama koje su prohujale mojim zivotom se moja grobnica idola prosiravala na sve cetiri strane. Kako moj stric kaze: ima ve losi a ima ne i dobri. Ranije me to umiranje rastuzivalo, ocajavalo, ponekad vodilo i u drepesije. Vremenom sam oguglala i postala ravnodusna. Ja to zovem zivotnim iskustvom. Istocna kultura (citaj Budizam i ostali mudraci) uce svoje potomke prihvatanju zivota sa svim njegovim hirovima. Kazu: moze se veslati i uz reku, samo to produzava vreme i zahteva veci trud. Uz to se ne smeju zaboraviti svi vodopadi koji veslaca ocekuju. (Tako nesto bih sa zadovoljstvom posmatrala )
Pouka mojim Poljancanima: mrav moze poneti teret pet puta tezi od sebe, a svaki je trun na tom putu jedna ogromna prepreka, jer je on jadan toliko propterecen. Covek nije mrav da bi, vodjen samo instiktom, vukao dozivotno. Ucinjeno delo bi trebalo biti primeceno, a idealno bi bilo kad bi bilo i cenjeno (o ovome necu detaljnije, razumljivo je samo po sebi) Druga covekova osobina je da, ukoliko se dugo vremena bori uzaludno, preti opasnost da postane nezadovoljan, okoreo, pesimista. Zar to neko od vas smatra dobrom buducnoscu?
Nije mi zelja kvariti neciji elan, ja stojim iza vas. Stojim i cekam da pocnete i koracati.
Puno pozdrava iz daljine,
Gordana

Uz dužno poštovanje, ne bih da polemišem na ovom forumu a još manje bih voleo da se kroz ovaj forum provlači politika, vera, religija i filozofija. Oporavak Poljanice, mog zavičaja, nije moj životni cilj po svaku cenu, a na prepreke sam računao kada sam se pridružio ovom forumu. Ni u Tita niti bilo kog političara nikada nisam verovao, kao ni da će bilo koje ljudsko biće promeniti svet i učiniti ga lepšim i boljim. Verujem da će to učiniti neka viša sila koja je ovaj svet i stvorila ali ne bih, kao što rekoh da o tome raspravljam na ovom forumu. Radi se o vrlo prostoj stvari koja je za sada u ljudskoj moći, o oporavku jednog malog dela zemlje Srbije. Mučno je tražiti uzroke koji su doveli da se Poljanica, kao i mnogi drugi delovi u unutrašnjosti Srbije, zapuste i polako napuštaju. Naravno da znam koji su to uzroci, ja ne želim nikome da sudim jer je to samo gubljenje vremena. Ja i ne živim u Poljanici već više od tri decenije, sasvim mi je dobro i ovde gde jesam, ali postoji nešto što me čini dužnim da se odužim svome kraju iz koga sam potekao, da ga sačuvam od aborava i dapokušam, koristeći svoje znanje i iskustvo da se on oporavi. Ja sam i odveden, kao dete od 14. godina iz rodnog mesta upravo zbog toga što su mnogi vrovali u tog njihovog idola i njegove sledbenike da od jedne poljoprivredne zemlje stvori industrijsku, da otvaraju razne fabrike na raznim mestima, kako bi sa njiva i livada odveli toliki narod, obećavši mu blagostanje koje nije dugo trajalo. Sad njihova deca tumaraju po raznim gradovima Srbije i sveta, ta ista ideologija (možda) nije predvidela krvavi verski rat koji se odigrao na ovim prostorima. Toliko je novca i materijalnih dobara, i vremena otišlo na maratonske mirovne misije koje su umesto mira redovno širile krvoproliće i razaranja. Pokušavam da ubedim što više ljudi koji potiču iz Poljanice (svestan da ogroman broj njih to neće zanimati) da se malo posvete svome kraju kako bi pomogli onima koji tamo žive da imaju malo bolje uslove za život. Predaleko će to biti od blagostanja i ugodnog života, ali bolje od totalnog napuštanja jednog prelepog kraja, punog prirodnih lepota i kapaciteta koga mnogi, ne da nisu svesni, nego ne žele da vide. Briga me koja će politička stranka biti na vlasti, trudiću se da je ubedim da je na tom mestu da bi narodu bilo bolje, da poštuju Zakone i propise, ljudska prava i drugo što uz to ide, jer to su poreski obaveznici koji plaćaju porez od koga viši političari i te kako ugodno žive. Da li ću u tome uspeti sa svojim saradnicima, nemogu da predvidim, ali ću makar ostaviti trag da sam pokušao. Na kraju, ako i promašim, biće negde zabeleženi razlozi zbog kojih ne budem bio uspeo. Nije mi potrebna mudrost budističkih mudraca sa istoka da bi se rešila ovako prosta situacija. Žao mi je ako samnekoga ovim povredio ili uvredio, iskreno me iritirala poslovica "čula žaba...", jer joj ne vidim mesto u ovoj priči i ovoj nameri pa sam tako i odgovorio. Pozdrav svima na forumu.

Uz dužno poštovanje, ne bih da polemišem na ovom forumu a još manje bih voleo da se kroz ovaj forum provlači politika, vera, religija i filozofija. Oporavak Poljanice, mog zavičaja, nije moj životni cilj po svaku cenu, a na prepreke sam računao kada sam se pridružio ovom forumu. Ni u Tita niti bilo kog političara nikada nisam verovao, kao ni da će bilo koje ljudsko biće promeniti svet i učiniti ga lepšim i boljim. Verujem da će to učiniti neka viša sila koja je ovaj svet i stvorila ali ne bih, kao što rekoh da o tome raspravljam na ovom forumu. Radi se o vrlo prostoj stvari koja je za sada u ljudskoj moći, o oporavku jednog malog dela zemlje Srbije. Mučno je tražiti uzroke koji su doveli da se Poljanica, kao i mnogi drugi delovi u unutrašnjosti Srbije, zapuste i polako napuštaju. Naravno da znam koji su to uzroci, ja ne želim nikome da sudim jer je to samo gubljenje vremena. Ja i ne živim u Poljanici već više od tri decenije, sasvim mi je dobro i ovde gde jesam, ali postoji nešto što me čini dužnim da se odužim svome kraju iz koga sam potekao, da ga sačuvam od aborava i dapokušam, koristeći svoje znanje i iskustvo da se on oporavi. Ja sam i odveden, kao dete od 14. godina iz rodnog mesta upravo zbog toga što su mnogi vrovali u tog njihovog idola i njegove sledbenike da od jedne poljoprivredne zemlje stvori industrijsku, da otvaraju razne fabrike na raznim mestima, kako bi sa njiva i livada odveli toliki narod, obećavši mu blagostanje koje nije dugo trajalo. Sad njihova deca tumaraju po raznim gradovima Srbije i sveta, ta ista ideologija (možda) nije predvidela krvavi verski rat koji se odigrao na ovim prostorima. Toliko je novca i materijalnih dobara, i vremena otišlo na maratonske mirovne misije koje su umesto mira redovno širile krvoproliće i razaranja. Pokušavam da ubedim što više ljudi koji potiču iz Poljanice (svestan da ogroman broj njih to neće zanimati) da se malo posvete svome kraju kako bi pomogli onima koji tamo žive da imaju malo bolje uslove za život. Predaleko će to biti od blagostanja i ugodnog života, ali bolje od totalnog napuštanja jednog prelepog kraja, punog prirodnih lepota i kapaciteta koga mnogi, ne da nisu svesni, nego ne žele da vide. Briga me koja će politička stranka biti na vlasti, trudiću se da je ubedim da je na tom mestu da bi narodu bilo bolje, da poštuju Zakone i propise, ljudska prava i drugo što uz to ide, jer to su poreski obaveznici koji plaćaju porez od koga viši političari i te kako ugodno žive. Da li ću u tome uspeti sa svojim saradnicima, nemogu da predvidim, ali ću makar ostaviti trag da sam pokušao. Na kraju, ako i promašim, biće negde zabeleženi razlozi zbog kojih ne budem bio uspeo. Nije mi potrebna mudrost budističkih mudraca sa istoka da bi se rešila ovako prosta situacija. Žao mi je ako samnekoga ovim povredio ili uvredio, iskreno me iritirala poslovica "čula žaba...", jer joj ne vidim mesto u ovoj priči i ovoj nameri pa sam tako i odgovorio. Pozdrav svima na forumu.