KOLIKO POLJANICA IMA "PROSTORA ZA MANEVRISANJE"

Ovako mi pade na pamet naslov, u smilsu do koje mere Poljanica može da bude sačuvana ili do koje mere može da eventualno napreduje. Sve i da se ispune neka obećanja, ne računajući one maštarije o nekakvim plovnim putevima i slično, šanse, bar na prvi pogled i nisu velike. Prvo da vidimo kako izgleda Poljanica:
U Poljanici ima mnogo napuštenih kuća i imanja, kako van prometnih puteva,visoko u brdima, tako i pored glavnog puta i onih glavnijih, da tako kažem. Od tih napuštenih kuća postoje dve vrste, jedna je ona gde su kuće zidane od cigle ili nekog drugog tvrdog materijala, one u osnovi mogu biti sačuvane i adaptirane a da ne izgube osnovnu konfiguraciju. Druga vrsta tih kuća su one pravljene od drveta, zemlje i kamena, koje, ukoliko niko ne živi u njima, neminovno i sigurno propadaju i padaju. Postoji i treća vrsta, to je kombinacija prve i druge vrste, kuće koje su dograđivane, gde je pridodato nešto na savremeniji način, pritegnuto, zamenjena po koja krovna greda ili rog, urađena neka fasada... Sve to opet zavisi od lokacije na kojoj se kuća nalazi, ako je pored glavnog puta, ona može računati na nekakav spas, ako je negde u brdima u ruralnom području i niko je ne obilazi, stalno ili poremeno, ona nema nema neku budućnost.
Ajde da malo analiziramo kuće pravljene na starinski način. Mi stariji znamo na koji su način one građene, ja sam čak imao priliku i da gledam kako se one grade. Te kuće su ili bez podruma, što znači da sumnogo stare, ili sa podrumom, dakle, nešto novijeg datuma. Zidovi podruma su pravljeni od tesanog kamena, vezivanig zemljom - blatom, ne bih rekao da se koristila neka druga vezivna smesa. Kamen kao prirodni materijal ne propada, ali može zid da se obruši, na kraju, ako padne gornji deo kuće, kiše speru onu zemlju kojom je vezivan i gotovo je. Gornji deo kuće je građen od drvenih direka, zatim oni spajani letvama ili prućem, ubacivao se po koji kamen u zid radi težine i čvrstine, i radila bi se dva sloja blata, grubi i fini. Grubi,mešavina zemlje, vode i slame, i fini, mešavina zemlje, vode i pleve. Preko toga je išao (a negde i nije) kreč, i to je bilo sve. Isti je princip i sa plafonom, ide greda venčanica koja spaja ostale popečne grede, kao i grede po ivicama plafona, pravile su se talpe uvaljane u blato i preko njih je išao ovaj isti postupak,finija smesa i na kraju kreč. Podovi gornjeg dela, takođe su rađeni od drveta i zemlje,malo jače i deblje grede,i pod bi jednostavno bio lepljen blatom, koje se sušilo i vremenom krivilo, od čišćenja kad se kuća "naprska i mete metlom".
Ovde primećujemo da duže traju starije kuće bez podruma, ne pritiskaju podrum već zemlju. Kad niko ne živi u obe vrste kuća, nema provetravanja,cirkulacije vazduha, a valjda je to i ko zna zašto tako, počinje da popusta drvo na krovnoj konstrukciji pod teškim teretom crepa ili još težih ćeramida. Zatim sledi plafon, a za njim i zidovi, ostalo dovrše snegovi, kiše i vetrovi. Vrlo je teško, čak i nemoguće prilagoditi takve kuće, čak i da su očuvane, savremenom načinu života, pod je naravan, nije moguće napraviti kupatilo, okačiti bojler,sprovesti vodovodnu instalaciju, zemlja je to, obušav se taj zemljani malter, ne drži. Sasvim je druga priča sa kućama zidanim od cigle ili blokova, na kraju krajeva, imamo sačuvane građevine od po nekoliko vekova stare, da ne idemo po tvrđavama gde još stoje zidovi od opeke. Tu se samo treba uraditi fasada, zameniti stolarija i krovna konstrukcija, ako su podovi i plafoni od betona ili trske, može biti dugovečno, čak i pristojno, odlično za život. Ako ima ko u njima da živi.

Da vidimo koliki značaj i do koje mere imaju šansu kuće i imanja pored kojih bi eventualno prošao neki putni pravac ka susednim opštinama. Vrlo mali,čak i za one koje izlaze na sam zamišljeni put, pa i donekle one koje bi se pravile na imanjima kroz koja ili pored kojih bi prolazili ti putevi. Opet je pitanje kolika je udaljenost od električne mreže, da li se iz blizine može dovesti voda i obzbediti odvod, o čemu se malo razmišlja na tom prostoru, o smeću i da ne govorimo. Sve i da se hoće, i da se održe obećanja i naprave projekti, cela Poljanica ne može biti spašena i revitalizovana, da nam to bude jasno. Niko neće ulagati u Dragobužde, u Sekirje, Drenovac, Roždace, delove Stanca, u Studenu i Tumbu, u Kruševu Glavu... Slažemo se da su sva sela lepa na svoj način,pre neki dan sam gledao slike iz sela Smiljević, ljudi, pa ono je lepota, čarolija, ali putevi su loši,negde ih više i nema. Da li bi neki novijji put zahvatio neku kuću,pitanje je i zavisi od projekta. A još više od namere ljudi hoće li se oni vraćati, ostajati ili ne. Toliko ima pašnjaka, toliko šume, vode, voća, naravno ne samo u Smljeviću, ima mnogo i oranica, pa ne zaboravimo da je Poljanica uspešmno hranila svojevremeno oko 10.000 duša, i to na zastareli način obrađivanja zemlje, setve, žetve, kosidbe i berbe.
Veliki problem prave i razbijeni tipovi sela i naseobina, to je prava skoro nevidljiva mreža, toliko para za puteve do svih kuća nikada ne može biti dovoljno. Dakle, ruralni oblici sredina skoro da nemaju šansu, osim ako j u pitanju ne viđena upornost i volja, ljubav prema svom imanju. U urbanim sredinama već može biti mnogo bolje i drugačije.
Ja ću još jednom da spomeneem te prstenove eventualno urbanih sredina. Na području MZ Drenovac njih gotovo i nema, Drenovac sa još oba dva sela, Sekirje i Dobrejance, ima toliko razbijen tip naselja da je nemoguće spojiti ih. Drugačija je slika na području MZ Vlase, tu već ima dobru šansu Uševce sa oko 40. kuća uz sam glavni put, zatim Vlase sa mnogo - mnogo više, deo _Stanca bliži Vlasu, kao i dobar deo Gradnje, uglavnom u onom delu za koji mislimo da pirpada Vlasu, oko škole i ambulante, i to je sve. u Golemom Selu sam centralni deo sela, priobalje Veternice, poneka mahala, vrlo mali deo Mijovca .... i tu bi se priča završavala. Zvuči pesimistički, ali ja bih bio srećan kad bi se i ovi lokaliteti sačuvali i revitalizovali. Na žalost, nema li puta, nema života. A mi se možemo nadato jedino novom putu ka Vladičinom Hanu i možda ka nekoj od leskovačkih opština, i to ako bude, obzirom da se, neznam zašto čeka sa adaptacijom glavnog puta Vranje - Mijovce, koji je u očajnom stanju.
Troši se ogroman novac na komunikacije, kopanje rovova i polaganje optičkih ili već kojiih kablova, umesto da e te silne mreže ujedine, pa da sa državom i lokalnim samoupravama na jugu Srbije naprave repetitor na Obliku, ne višlji od 10. metara, na koji bi se prkačio antenski stub sa svim potrebnim linkovima, tako da bi komunikacije bile odlične za širi region, da ne spominjemo i malo turizma koji bi se na to nadovezao. Donji deo Oblika je posečen, ni dan danas mi nije jasno ko je odobrio takvu nepromišljenost, to je stenovita planina, seča šume može da joj dobro naškodi. Struje ima do ispod samog vrha u Sekirju i Belanovcu, ima i nešto nalik na put, ne bi to bila strašna investicija a svakako bi se isplatila.
Ipak, najveći negativan faktor su sami meštani Poljanice, njhov nemar, bezvoljnost, ubeđenje da su svi mnogo pametni i stručni za sve,sujeta i ljubomora, zavist. To su glavni neprijatelji Poljanice sa kojima je teško boriti se. Ne bih da se nek nađe uvređen,ali muka mi je kad vidim koliko se namirnica i dobara odvozi iz Poljanice, besplatno, a da se pri tom ništa u nju ne donosi. Koliko je samo drvokradica kamionima upropastilo glavni put, koliko je tona sira, mesa, voća, koliko hiljada litara mleka odvoženo i prevezeno tim jedinim putem....a da nikom ni dinar nije naplaćen. U redu je da sin poseti stare roditelje i ponese od njih koji kilogram sira,ali ne po dve tri kante i sa iste prodaje pijaci ili komšilku, a ima toga na pretek, bilo je i još ima toga, neverovatno mnogo. Ako neko odnosi iz Poljanice 50. kg sira, on je švercer, preprodavac i treba ga kazniti ili oporezovati, šta li već. I ne samo sira, već čereci mesa od teladi i svinja...muka da te uhvati... A znate li koliko je njih briga za Poljanicu, njih takve, nimalo. Da mogu, prodali bi i te stare roditelje zajedno sa kućama i imanjima, na koja više neće odlaziti kad tih staraca ne bude bilo da se lomataju sa stokom i lošom klasom brdovite poljaničke zemlje, znojem i krvlju natopljene. Da li će to mnogima biti jasno, da li će se uzeti u pamet oni koji tamo žive i oni koji žive od Poljanice, neznam.
Prošlo je 15. dana od kada su održani istorijski izbori za mesne zajednice u Pljanici, godina dana od lokalnih izbora, i koliko se na bolje promenilo? Nimalo? Koliko će se promenti? - kažite mi vi, jer ja sam u zadnje godine postao neviđeni pesimista, imam osećaj da se neko igra sa Poljanicom, da je osudio na propast, ali taj neko ne može dobru da se nada ili više njih. Pišemo - oni ćute, glasa narod - oni nešto čekaju, glasa narod - nema svoje odbornike, predstavnike u skupštini grada Vranja...pa kuda to vodi'??' Pa neka me neko posle pita odakle toliko negativnog naboja u postovima. Ja nisam vojnik da ratujem, nisam poliajac da hapsim, nisam sudija da sudim ni inspektor da kažnjavam...ja samno pišem ono što osećam, ono što svojim očimja vidim i čujem.

prijatan dan....

Aco, baš si pesimističan. Razumem i zašto. Obožavaš svoj kraj . Tekst je kao rendgenski snimak ,naše poljanice . Može da pomogne svima nama koji je manje vise ili uopšte nepoznaju. Priznajem da nepoznajem svoje mesto odakle su mi ,,koreni,, , pa i nemogu da bude realna u sagledavanju najrealnijih potencijala našeg kraja. Prikaz ljudi se donekle poklapa sa mojim utiskom koji sam stekla iz razgovora sa svima koje poznajem i mnogoooo mi je žao.
ALI ...složićete se svi ,da su obnova, puteva, ono sto ljude fizički spaja i restauracija jedne pojedne Crkve ono što ljude duhovno vraća , uvertira u ono što se zove vidno primetna realizacija želje svih za bolje sutra u mojoj i vašoj Poljanici .
Zato , kad pročitamo planove za poljanicu koje nam je Ćosa ovde objavio ,mislim da je uvertira počela bar u planiranju odgovornih i sada predstavnici poljanice imaju ogromnu odgovornost da izguraju realizaciju isplaniranog .Verujem da će se svojski boriti .
pozdrav svima