O Poljanici

Koliko mogu da primetim veoma malo se pise o Poljanici uopste i naravno o selima poljanice. Svi znamo koliko sela ima poljnica, koja su to sela, ali vrlo malo se zna o proslosti, istoriji, starim vremenima. O tome su pisali mnogi pisci, naučnici i putopisci Ako hocemo da sela koja odumiru, spasimi koliko toliko od zaborava, moramo i mi dati neki doprinos pa makar i ponavljali ono sto su pisali F. Kanic najpre, onda R. Nikolić, M. Zlatanović i dr.
Poljanica se spominje još u državi Nemanjića. Pod turska vlast je pala 1455.godine kada je palo Novo Brdo. U XVI veku Poljanica je bila nahija u sastavu kruševačkog sandzaka. U srpskom srednjem veku i osmanlijskom periodu ona je najviše bila vezana za Dubočicu. Prema jednom austrijskom dokumentu Poljanica je stradala za vreme bune protiv osmanlijskog sistema 1841. godine, kada su popaljena petnaestak sela, kao i mnoge crkve.
Medju slovenskim-srpskim stanovništvom živeli su i Vlasi. R. Nikolić misli da su oni osnovali naselje Vlase. Baba-Ivaninci i Bunušanci u ovom selu su srpsko-vlaškog porekla i smatraju se starincima. Poznati antropogeograf tvrdi da su iz ovih rodova čuveni hajduci Nikola Mandrda i Peša Bunušanski. Tu se spominje i neki Vlah, Adrivul, koji je hajdukovao u Poljanici i Kukavici zajedno sa Mandrdom

I dalje o Poljanici
Na postojanje vlaškog ( romanskog) etničkog elementa ukazuju i pojedini toponimi i hidronimi.Rista Nikolić navodi sledeće: Vlase (selo) Vlaške šume u Urmanici, Vlaške livade u Stancu,Vlaški kladanac u Strešku, i Dragolin dol u G. Selu. Mogu se naći i drugi nazivi kao što je Vlaški kamen u Drenovcu, Vlaške kruške u Strešku, Tumba selo, Šagrina u Dupeljevu, Zarbina u Tumbi. Vis Bunatovac u Lalincu je verovatno romanskog porekla, jer bun znači dobar.
Evo još jednog zanimljivog podatka za Roždačane, gde Rista NIkolić kaže da oni vode poreklo od hajduka Gruje Duruka i da su otmeni i veoma rumeni. Jedan rod u selu ima nadimak Crvenkovi.

Slazem se sa tobom da se o Poljanici malo pise,par nas pokusavamo da donekle koliko toliko otrgnemo od zaborava nas kraj.Ja sam otvorio i sajt Poljanice koji trenutno ne radi.Ne radi iz prostog razloga,treba uplatiti produzenje domena,to nije neka para ali ja i pored dobre volje ne mogu sam sve to da odradim,jer znate da odrzavanje jednog sajta iziskuje i dosta vremena i znanja.Predlazem da napravimo jedan tim koji bi radio na pisanju i osvezavanju sajta o nasem kraju.Sva ta izdaanja o Poljanici imam, samo bih zamolio sve zainteresovane koji imaju zelju i volju da pomognu da mi se jave e-mailom ili ovde putem poruke pa da krenemo malo vise i time doprinesemo da upoznamo ljude sa bogatom istorijom naseg kraja.
Ja sam sreman za svaku saradnju i ocekujem poziv a koliko vidim ima jos zainteresvovanih.
Pozdrav!

Ja sam za to da ovakav sajt treba, i mora da postoji, kako zbog našeg kraja, tako i zbog nas samih. Mnogo je ljudi koji su odavno napustili Poljanicu i koji sigurno nisu posetili svoj rodni kraj godinama, a pogotovo njihovi potomci koji o zavičaju svojih roditelja možda i ne znaju ništa. Ako se na forumu bude dovoljno pisalo, sigurno će se i neki od njih priključiti forumu bez obzira na to što možda i ne znaju gde se Poljanica nalazi, ali će na ovaj način bar koliko toliko uopznati Poljanicu.
Koliko mogu da primetim, pojedinci koji su se registrovali na forumu predstavili su se , ko su gde su rođeni, i to je sve. Ne verujem da niko od njih nema šta da napiše o svom kraju, forumi su upravo i mesto gde se pričaju priče, postavljaju pitanja, daju odgovori, vode komentari i još mnogo toga, aovde toga ima vrlo malo.
Što se tiče troškova vođenja sajta, to stoji i to bi trebalo regulisati na neki način, na primer, dobrovoljnim prilozima članova foruma ili na neki drugi način, to je samo moj predlog, a nadam se da će ih biti još.
Pozdrav svim ljudima dobre volje.

Slazem se sa tobom da je forum idealno mesto za pisanje,upoznavanje i predstavljanje svog kraja,obicaja i zanimiljovosti.Sto se sajta tice najmanji je problem placanje jer se ne rqadi o nekom velikom iznosu mislim da je negde oko 4000 dinara,to bih ja obezbedeio preko donatora ili MZ Vlase,samo treba vise ljudi koji dobro poznaju Poljanicu i vise rada na pisanju,mogli bi ovde sa foruma ukoliko zazivi da ubacujemo i na sajt ono sto bi nas kraj bolje predstavilo ljudima koji i ne znaju gde se Poljanica nalazi.
Ja sam na jednom forumu duze vreme i tamo sam urednik,imam napisanih oko 18000 postova na raznim temama i tamo sam upoznao puno interesantnih ljudi,krajeva obicaja iz bivse YU...
Nadam se da ces i ti jos pisati o nasem kraju i ja cui se ovih dana potruditi pa da vidimo hoce li se jos neko prikljuciti.
Pozdrav!

Mnogi su pisali o Poljančanima, ali je Rista Nikolić dao najsažetije zapažanje o istima, pogotovu o ženskom svetu gde kaže da su žene omanje,suvonjave,redje krupne, ne odlikuju se lepotom. Na saborima u Golemom selu, Vlasu, i Gradnji mogu se videti lepe i rumene devojke.U visinskim selima snažan utisak ostavljaju čvrste i jedre gorštakinje.
U ovoj oblasti su ljudi mirni i mere reči, ali se naiđe na plahovite i oštre planince.U G. Selu, Vlasu i Gradnji pocrvene kad su zbog nečega nezadovoljni i ljuti,ali nastoje da se uzdrže od naglog reagovanja. Po tome se dosta razlikuju od Drenovčana i Trstenčana.
POljančani su bili jedinstveni ne samo u okviru seoskih kućnih zadruga i sela nego i u celoj oblasti. Pucanje puške u ratnom vremenu predstavljalo je znak za prikupljanje muškaraca s oružjem u ruci iz svih naselja za zajedničku odbranu. Kad god je bilo u opasnosti jedno selo, ostala su mu priticala u pomoć.Poljančani mogu da budu preosetljivi kada je u pitanju nacionalni i lični ponos. Mnogo cene prijateljstvo i pravom prijatelju su odani u najtežim situacijama.
Stariji Poljančani su mnogo voleli konje i oružje. U velikimzadrugama postojao je konj kojeg je mogao da jaše samo glavni domaćin. Jahali su nakićene i uhranjene konje, u Trsteni na primer.
Između dva svetska rata mnogo su išli u graničare. Cenili su to zanimanje i zbog toga su imali uniforme i oružje.
Poljančani retko psuju.Zbog psovanja mnogo zameraju Moravcima. S prezirom govore o kradljivcima. U prošlosti je najviše lopova bilo u Kruševoj Glavi, o čemu se i sada mogu čuti šaljive priče. Evo jedne. Došao seljak iz Vlasa u Kruševu Glavu u posetu svome poznaniku. Video je kako se suši šest svinjskih nogu. Dobro, prijatelju, ti si zaklaja jednu svinju a ja vidim šest noge. Beše isuviše dugačka svinja, reče mu poznanik.
I još jedna koju je zabeležio Rista Nikolić. POšla jedna grupa ljudi iz Kruševe Glave u Vladičin Han, na pazar. U jednom inogoškom selu videli su pored puta krupniji grumen soli u račvastom drvetu, a ližu ga ovce. Ovčar je zapazio kako su Krušeglavljani pažljivo posmatrali so i da su nešto šaputali.Zato je on umesto grumena soli stavio u račvu oveći kamen belutak. Noću, kad su se Krušeglavljani vratili iz V. Hana, uzmu belutak, misleći da je so. Tek kod kuće, pri svetlodti lampe, videli su da su nasamareni.
Sve ovo su zapažanja Riste Nikolića jednog od najboljih poznavalaca Poljanice.