Bogadstvo Poljanice-antistres terapija

Nisam sigurna , ali čini mi se da mnogi nemogu da vide bogadstvo Poljanice ,jer  su okupirani svojim ličnim i porodičnim brigama . Nemaju vremena da razmišljaju o Poljančanima i Poljanici .Bogatstvo netaknute prirode .Treba ukalkulisati svaku paru da bi se otišlo na letovanje 10,15 dana ...a rodni krajevi očeva i majki , jesu lepi ali nemaju konfor ...čekali su do sada neka čekaju i dalje , a osim toga i oni koji su ostali da žive u tim lepim, prirodnim krajevima nepokazuju trud kako da sebi urede bolji život ,pa što bi mi o tome,, razbijali,, glavu. Ovo je moj  utisak koji mi se nikako ne dopada, ali jeste ...možda grešim , volela bih da grešim.
Većina mojih prijatelje  imaju stresne poslove  ( a koji posao pa nije stresan).Oni plaćaju da odu u neko selo daleko od gradske vreline i vreve ,jer nemaju nikoga u selu ili su im roditelji rasprodali ono što su imali od nasledja , pa nemaju ništa.Sdruge strane poznajem potomke Poljančana koji  imaju stare kuće ,okućnice . Ranije su dolazili. Mogu da ih koriste za letovanje , za odmor, ali imaju izgovor u stilu,,tamo , pa tamo nema pre svega normalnog puta, nema signala nema prodavnica a i to što ima je kao da nema ...ma neću da razmišljam ...kad odem u penziju videću a sada mi nepada napamet odem u goste obidjem staru rodbinu i pravac Grčka,,. Moram priznati izgovori su, nažalost, realni . Ali  ima i onih poput nas koji su svesni toga, ali  na sve načine pokušavaju da pomognu,  koristeći  i ovaj forum  ... dodju na odmor i prilagode se prirodi ...bez tv, uličnih svetiljki, ...  Dan započnemo u dugim rukavima,ponekad i loženjem vatre, ispijanjem jutarnje kafe ispred kuće sedeći na starim tronožnim stolicama u društvu slučajnog prolaznika ka njivi, susednom selu , uz cvrkut ptičica , šuštanje trave dok kornjača polako silazi  sa brda,žubor rečice,a onda polagano dogovor oko dnevnog plana ...i tako svaki dan ... Deca osete slobodu prirode  koju nemogu da imaju u gradu (hodaju , trče po travi , brdima, livadama , šljapnu u reku, spotaknu se o kamen, ožari kopriva, pričaju glasno, vrište, dovikuju se…), zaposleni nerazmišljaju o satnici , o mnogo tome... što duže  to  efikasnija antisres terapija za sve uzraste .
Otidjite, odvedite svoju decu na letovanje da zaborave tv, komp.. igrice,da zaborave laži koje ih okružuju i da vide , osete pravu netaknutu prirodu ...bolje će je shvatiti , ceniti i čuvati . Neka vide  odakle im potiču koreni. Kada jednom odu svake godine će se vraćati i  duže zadržavati i tako svake naredne godine ...Svi imaju priču o podizanju ekoloske svesti, pa evo prilike . Zato setite se kuća svojih dedova i baba , otidjite i oživite ih bar na par nedelja, živite sa prirodom bar par dana i osetite  život svojih predaka.



Pozdrav svima

Aco ,...kažu da čovek ima godina onoliko koliko i kako oseca život. Ljudi u gradu ostare u 25 godina .Moj posao je rad sa decom , verujte mi da su deca u stresovima od onoga šta gledaju na tvu do kompjuterskih igrica, pa preko društvenih mreža ... učenje, ocenjivanje, studiranje, nasilja na ulici, nasilja u skolama, nasilja u porodicama ...tako da čovek koji udje u 25 – u godinu života ustvari ima najmanje 35 godina....nije socioemocionalno sazreo već je stresno sazreo. Zato mi stariji treba da usmerimo sebe i mladje na korišćenje prirode za ,,čišćenje ,, duše i tela . A takvu prirodu su nasledili potomci poljančana , tojest mi ... odlaženjem i odvodjenjem naše dece pomažemo sebi i svojim najmilijima, toliko koliko održavamo ono što su nam naši preci ostavili i tako istovremeno duhovno spajamo nasu prošlost i sadašnjost što je pravo,,punjenje baterija,,za nastavak života u stresnom okruženju.
Zato dragi moji Poljančani i svi oni koji se tako osećaju gde god živeli otidjite u stare kuće svojih dedova i ,,napunite baterije,, , obnovite se telesno i duhovno pa nazad u nove radnoživotne pobede.Ono jest da cujem da je put od VR u rupama ali trebalo bi da mogu da se obilaze ... 
Neodustajte zbog puta ,a kad odete glasno recite odgovornima ono što mislite o tome .

pozdrav

Браво Весна, свака ти част. Сасвим си у праву. Пољаница жели и може да прими свакога ко је воли, нема везе да ли су живи родитељи и блиска родбина; неку родбину има свако ко потиче отуда. Старији људи би се обрадовали свакој посети, схватили би то као подршку да опстану на том простору. И то је један вид помоћи свом завичају. На крају, ваздух у Пољаници је бољи не само од онога у градовима, него је бољи и од ваздуха у познатим (претрпаним) бањама! Има код нас још много предности и погодности у односу на град, а што нема интернета - мислим да није велика штета, за сада.
Велики поздрав Весни и путницима за Пољаницу.

Čika Ljubo hvala …nekako imam utisak da većina ljudi misli kao mi ali nerade onako kako misle jer su iskomleksirani koje kakvim pričama o životu ,I mentalitetu ljudi u selima na jugu srbije . Prica odprilike je das u ljudi na jugu pre svega siromašni, zemlja nekvalitetna 5, 6 klasa,da su nesložni svadljivi, deca istih roditelja posvadjani , da su nezainteresovani ,,…Lično nisam sigurna da sve to mogu da pripišem samo Srbima sa juga , jer priču prepoznajem kao priču o svim Srbima …ali DOBRO ako je priča vezana za Srbe sa juga neka bude tako …mi smo onda prAvi predstavnici Srba zbog čega treba da budemo ponosni, jer smo ono što jesmo , JER NISMO SRBI koji se stide sebe samih.
Zato , dragi potomci predaka Poljanačkih sela budite ponosni I nenasedajte na priče onih koji se stide sebe jer pojma nemaju ko su I odakle su … , ali setiće se I biće im žao što su na neki način slučajno pokolebali većinu I tako postali neprjatelji sami sebi,neprijatelji svoje prošlosti ...BEZ PROŠLOSTI NEMA SADAŠNJOSTI I BUDUĆNOSTI .
SPAJANJE PROŠLOSTI I SADAŠNJOSTI DAJE SNAGU BUDUĆNOSTI.
PROBAJTE , OTIDJITE , OSTANITE UPOZNAJTE SVOJU PROŠLOST , PREPOZNAJTE U SADAŠNJOSTI TRAGOVE SVOJE PROŠLOSTI KAKVA GOD DA JE,I IMAĆETE SNAGE ZA BUDUĆNOST PUNU KARTICA, ČIPOVA, KLONOVA, ROBTA, …
pozdrav svima