Može li Poljanica na sledećim izborima dostići cenzus?

Pretpostavke:
1. U Poljanici po zadnjem popisu živi preko 2.000 ljudi, pretpostavka je da je oko 2.000 ljudi sa pravom glasa.
2. U Vranju je prema procenama koje sam pročitao na našim sajtovima ima oko 10.000 ljudi koji su iz Poljanice.
3. Na zadnjim izborima za skupštinu grada Vranja glasalo je oko 46.000 ljudi. Pretpostavimo da je od toga 6.000 iz Poljanice i Poljančana koji žive u Vranju.

Pilistar

Драган добро размишља и одлично рачуна. То јесте теоретска могућност да Пољаница има неколико одборника у Врању. Па да има макар једнога било би боље него што сада нема ни једнога. Само се нешто бојим да је ово тешко изводљиво по садашњем закону, док год се странке питају о томе. Можемо да се чудимо колико хоћемо, али вирус политике захватио је и наш крај. Не разумем шта то младе људе вуче у те воде; не надају се ваљда некој својој каријери у политици. А било би идеално ако би се сви они које Драган набраја удружили и окупили у неко удружење грађана, назовимо га Удружење Пољаничана, па се договорили о јединственом наступу као посебна изборна листа. Колико је то реално, процените сами.
Боље и лакше би било да се промени наопаки изборни закон, тако да Пољаница буде изборна јединица која би дала унапред одређени број одборника. Како да се ово спроведе, ја нисам баш паметан. Можда не мора да се мења републички закон, можда то могу да се договоре и актуелни одборници у Врању. Само када би хтели. И када не би секли грану на којој седе (леже).
Поздрав!

Draganova zamisao je dobra, teoretski izvodljiva i kao jedino rešenje može da opravi Poljanicu, ali...ali, kao što reče čika Ljuba, to određuju stranke, glas i volja građana su najmanji faktor rezultata. Samo što, usput, to nisu stranke već mafijaški klanovi, tu svrstavam sve, bez razlike. Videli smo da može svako sa svakim, gledamo to i dalje, udružuju se potpuno dijametralne opcije, jer krajnji cilj je novac i moć. Što se tiče Poljanice, od uvođenja višestranačja (stotinustranačja), Poljanica zapravo i propada i ništa u njoj ne ide na bolje niti će ići, ovakvim načinom biranja i funkionisanja. Za nešto više od 20. godina broj stanovnika je prepolovljen, mnogo toga propalo i zatvoreno, ukinuto, uništeno i zapušteno.

Prvo, narod u Poljanici još nije raskrstio sa bitnim pojmovima, ogromna većin ane pravi razliku između Opštine i mesne zajednice, sada evo i grada. Oni se još nisu udaljili od 1965. godine (neki ni od 1945), i još uvek su za njih svi odbornici, i mesni i opštinski i gradski...jer 1965. je ukinuta opština Vlase p sa njom i odbornici n tom području. Kad sam napisao da Poljanica nem anijednog odbornika, neko pametan iz mog sela je replicirao da ih ima svako selo (misleći n članove saveta mesnih zajednica), i to mlad čovek od 36.godina koji živi u Beogradu i tvrdi da je prošao pola sveta.

Svih 33. člana saveta sve tgri mesne zajednice su mtrva slova na papiru, nijedna akcija, nijedan zbor, ništa...mrtvilo. Draqanova ideja (kao i mnoge) bi bila izvodljiva kad bi se lokalni stranački funkcioneri makar za lokalne izbore u Vranju odrekli svojih partija i stranaka, pa da svi glasaju z jednu opciju sa akcentom na Poljanicu. Ali to neće, radije bi umrli, a to je ništa drugo nego izdaja rodnog kraja. Razumem da glasaju npr. za neku partiju za republički parlament, možda misle da će ti biti bolji, ali za lokal, uvek bude isto, niko neće ni da zaviri u sela. Obećvaju pred izbore, i sada će, i navaliće da plakatiraju lidere koje godina gledamo i slušamo, i opet Jovo na novo. Već sam negde pisao, stariji ljudi u Poljanici, kojih ima najviše, glasaju kako im deca kažu, da bi osigurali svoje radno mesto, svoj položaj, poziciju, glasa se za svoj lični interes, da direktor bude zadovljen i zadovoljan, koga je briga tamo za neku Poljanicu. Iz Poljanice treb uzimati i koristiti sve što može da se iskoristi, zadnje drvo, kap mleka, polsednja voćka, zadndje grlo stoke, zadnji zarđali dinar. Nije tajna da mnoga deca dolaze u selo da pokupe šta se može pokupiti od umornih roditelja, jer šta će to njima, nije ni tajna da skoro sva deca imaju punomoćje da raspolažu primanjima svojih roditelja kad su penzije u pitanju, jer, oni su stari, šta će im novac. Meni od toga proradi čir na želucu,k to je muka videti tu prostu otimačinu uz prećutno negodovanje starih i bolesnih. Njih samo čeka da umru i da ih ovi pronađu i sahrane, to im je jedina briga, zato i vrata ne zaključavaju, jer već ih nalaze mrtve u fazi raspadanja.

Ko da osnuje bilo kakav pokret, političku poljaničku opciju, kad su svi u nekom sivom biznisu, imaju veze kod korumpiranih političara u Vranju koji im za glasove dopuštaju sve i svašta. Ko da toi pokrene kad, kad god se nešto desi, ti seski funkcionerčići se sakriju u mišju rupu i ponašaju se kao da se to događa u nekom selu kod Zaječara a ne u njihovom, gde su, za Boga miloga, vlast.

Podržavam ideju, ali sam veliki pesimista. Pozdrav.

Poljanica je svojevremeno imala 6. mesnih narodnih odbora (MNO), to su bili Drenovac, Vlase, Gradnja, Trstena, Golemo Selo i Studena. Sasvim realno bi i danas to trebalo da budu izborne jedinice za lokalnu vlast u Vranju, s tim što bi trebalo pridodati i Uševce kao sedmu, jer se to selo malo uvećalo u zoni glavnog puta. Kada ćemo da primenjujemo matematiku, onda sad pustimo druge nauke. Ovaj nakaradni zakon o izborima ne dopušta takvu mogućnost a u Poljanic bukvalno nema aktivista, da se ne zavaravamo. Polsušno izlaze na izbore iz njima znanih razloga, ne mogu da verujem da nisu svesni kako Poljanica od toga nema baš ništa. Drugo su lični interesi, koji su velika prevaga.
Šta kaže matematika? Skupština grada Vranja broji 65. odbornika, od toga, trenutno samo jedan je sa seoskod područja, ne iz Poljanice.Aj da uzmeo moj predlog da Poljanica na nekim normalni izborima ima 7. navedenih izbornih jedinica, to je 7. odbornika u skupštini grada. Ajda da od 65 izdvojim dva i dobijemo cifru od 63, kad podelimo na 7. to je ukupno 9, znači po ovoj računici Poljanici pripada deveti deo odbornika. A pokriva tgeritoriju od 21 % ukupne površine vranjskog atara. Iako vrlo skromno, ej samo deveti deo, ovo onima iz grada izgleda megalomanski. Pa izem ti takvu matematiku!
Oni koji žive u Poljanici i oni koji gravitiraju na lini Vranje - Poljanica, ne žele da čuju o ovakvim stvarima, sami ništa ne čine, a ako im se nešto predloži, to naiđe na ogromno negodovanje pa čak i mržnju, verovali ili ne. Ne, nije to više onaj dobar, vredan i gostoprimiv narod, to su neki drugi ljudi, nezadovoljni svim i svačim osim samim sobom. Sada kad se ode u Poljanicu nakon nekog vremena, niste načisto da li je 1945, 1968, 1993...2005. godina. Na udaljenosti od 20. koraka, jedn se kuća gradi a druga propada sama od sebe, ruši se. U jednoj kući se jede i pije kao da je slava svaki dan, u drugoj nema ni za hleba. Kurta be sme da prijavi Murtu što je otvorio divlju ćumuranu i guši ga, jer će njega Murta da prijavi što nema plaćenu akciju za prodaju cigareta (primer) i slično. Jedan daje da mu se od imanja opseče metar šireine za put, drugi ne da ni 10 cm, još zalazi u državno. Prijavljuju se zbog sečenja po kojeg drveta sa seoske utrine, tankog kao ruka, a ćuti se pred punim šleperom bukovih drva u kamionu od 40 tona.
I kako sa tim narodom nešto planirati i raditi? Još prete, vređaju, podsmevaju se. Poljski klozeti nehigijenski, kanalizaacije i fekalije ispuštaju u reku, bacaju smeće pored mostova, u potoke i reke, ćumurane otvaraju gde im zgodno a da nikoga i ne pitaju. I sve se vade na krizu, nemaštinu, bedu, preživljavanje. Ovde na Avalu stižu šleperi drva iz okoline Surdulice, Medveđe, Lebana...metar kubni 45 eura. A kriza, došli da zarade za leba od posečene državne šume, Papire nemaju, inspekcija i da hoće ne može da postigne - jer, kriza je.
Danas gledam na TV neku emisiju o dgađanju od pre nekoliko godina, gde meštani nekih sela oko Lebana i Medveđe vode pregovore sa Miroljubom Stojčićem, tadašnjik gradonačelnikom Vranja i gradonačelnicima Lebana i Medveđe da se pravi put Sijarinska Banja - Poljanica - Vranje. Na pismo im niko nije odgovorio, Stojčić postao narodni poslanik. Sela juga Srbije su osuđena na propast, ne na oporavak, zato apsolutno sumnjam da će iko ikada pokušati da organizuje Poljanicu da se pobuni i zatraži svoja prava. Svoja osnovna prava, zagarantovana ustavom. A ako ne traži, nikada neće ni dobiti. Osim na forumu, objaviću i na nekoliko stranica, videćete koliko njih će se oglasiti. Pozdrav.

Tekstovi I Dragana I Ace pa I nas manje upućene ili nimalo upućene u suštinu problema opstanka NAŠE POLJANICE jasno pokazuju zabrinutost a I strah za život Poljanice .To bi bila dobra osnava da imamo kapacitet da bar nešto praktično I odmah uradimo što bi pomoglo našim rodjacima koji tamo žive a koji realno gledano nemaju slamku za koju mogu da se uhvate I izvuku se iz bespomoćnosti da išta urade što će ih iizvesti iz životarenja.
Poslednja takva slamka je bio pogon Jumka u Golemomselu .Sećam se da su moji rodjaci bili nekako mirniji jer ostaju da obradjuju svoja imanja , brinu o svojim roditeljima i svojem potomstvu.videli su mogucnost da obezbede svojim potomcima ono sto su njihovim roditeljima dede I babe…I od tada nista …samo iseljavanje u okolne gradove …tako mi se cini… neznam da li mi se dobro cini. Sve u svemu za zivot su potrebni zdravi ,bar srednjovečni ljudi ako mladji idu na visoka skolovanja I to radi licne satisfakcije a ne da bi otisli van sela ,sto na veliku zalost nije slucaj u nasoj Poljanici .Svi prepoznajemo demografsku situaciju…ali I tesko mi je priznati ,neslogu onih koji su ostali   … mogu da razumem ,to je borba za preživljvanje ,a ne za zivot.
Mi ,koji smo rodjeni , odrasli van Poljanice,a brinemo o zivotu u njoj mozemo da pomognemo tako sto cemo nase potomke, da dovodimo nadajući se da ce neko od njih biti u mogucnosti da uradi ono sto mi nismo znali ili mogli ,, jer su nasi roditelji otisli iz sela u potrazi za lagodnijim zivotom da bi nama bilo bolje nego njima. Da se razumemo ne prebacujem krivicu ,daleko od toga … znam da postoje drustveno-ekonomske okolnosti koje prave tamo neki koje ljudski rod generacijski nikad neprepozna na vreme I isto tako znam da posledice takvih okolnosti opet ljudski rod ispravlja u sledecim generacijama. Mislim da je moja generacija preteca narednim generacijama za ispravljanje tih posledica.
Umalo da zaboravim …ipak prepoznajem da se ,,prave koraci, ne leži se ,, put od vr do miovca iskrpljen(letos smo obilazili rupe ), sajt oš , …, pa nije da nije vredno fizičko spajanje I tehnološko pokazivanje…svaka cast …fali duhovno podizanje vere a kako u oronulim Crkvama I duhovno povezivanje …moj pokojni deda Velja je govorio ,,zahvali se Bogu na ono sto imaš nesrdi se na Boga I krotko ,sve je Božja rabota,,

Bez obzira na sve vidljivo I nevidljivo ubedjena sam da ce naša POLJANICA živeti dugo dugo I da će svim Poljančanima Bog pomoći I pokazati im bogatstvo koje imaju I u sebi I okolo sebe,jer sve manje vide iz potpuno razumljivih razloga.A TU SMO I MI KOJIMA JE MNOGO LAKŠE SVE TO DA VIDIMO JER NISMO U TAKVOM ŽIVOTU .

POSLE KIŠE DOLAZI SUNCE …bar se nadam da će tako I ostati .   
Pozdrav