ŠALE, VICEVI I ANEGDOTE

First topic message reminder :

Pošto za pisanje drugih tema i nemam baš puno vremena, mislim da je najbolje da ja u ovoj svojoj temi "ostavljam malo humora"   


VRANJSKA EKSKURZIJA


Dragi majke i tatko...!!!

Ubavo se provodimo na ovoj kampovanje. Učitelj ni tera da vi pišemo da se ne sekirate. Mi smo dobro, samo je šator i dva džaka za spanje voda odnela, beše ni reka poplavila. Sreća niki se neje udavija, jer mi t'd bemo u planinu, tražimo Trajče. Kažite gi na njegovi tatka i majku mu da je on dobro, smo nemož' da piše, ruku je iskršija k'd... je begaja od divlju svinju. Trajče nikad ga nebi našli u mrak, da ne beše munja. Inače ja sam se t'd vozija u jed'n od spasilački džipovi k'd se vrćamo iz planinu. Beše ubavo. Lele što je pucalo, k'd pukne džip odripa, na vozača mu ispade volan iz ruke, pa udarimo u neki kamen, i iskrši gi farovi, jedva dođomo do šatori. Učitelj vika na Trajče što je otišja sam da lovi zajci, a neje se na nikoga kazaja, i da puška zanosi k'd puca, pa je mogja nekoga medveda da utepa, pa posle koj će plaća kaznu. Trajče se brani, vika: „ Kazaja sam ti be učitelju k'd beše požar“. Ma ja verujem na Trajče da se je kazaja, sigurno ga neje čuja, učitelj beše mortus pijan.
Mamo i tato, znali li ste be, da k'd se plinska boca turi u vatru, da eksplodira? Neste sigurno. Ma nesam ni ja znaja do njeknja, dok gu ne turi u vatru. Tugo majke k'd puče, mene me eksplozija kači na drvo. Jedva me skinaše od drvo be, a Stojana su morali da povrćav iz nesves kolko ga je ošamutilo. Kiša vrne po cel d'n, takoj da mokra drva neće da goriv, ali je zatoj izgoreja jed'n šator. I moje pantalone mi izgoreše, ali si imam bermude. Ej, a što je Stojan smešan bez kosu, iscepimo se od smešku k'd ga vidimo. Mi će dođemo u nedelju ako učitelj popravi kombi. Neje bila njegova greška k'd sletemo s put, vika da su kočnice rabotile k'd krenamo na put. Učitelj vika da je kombi po star od njega, i da ništa neje čudo što sletemo. Na nas ni je lepo k'd se vozimo, pušta ni da držimo volan dok on odmori oči malka. Pošto je Toma po star od nas, on mu dava i da vozi po planinski putevi, jer vika nema putnički kola da proodev, samo teški kamioni, što vučev drva iz goru. Jutros svi idomo na kupanje u jezero, i mene me ne pušti da idem. Pita me znajem li da plivam, ja ga zaeba, kaza mu da znajem. Beše ubavo, samo be još ima granjke po vodu od poplavu, jedna oko teše mi iskara, al' ja izbego samo mi zubi iskrši. Ma će porasnev drugi, ne se sekiram.

Učitelj je baš dobar, neje vikaja na nas ni k'd skinamo gume za plivanje. Mi smo isto fini sprema njega, dok popravlja kombi mi se skrijemo, po cel d'n takoj da nikad ne znaje kude smo. U početku mu toj smetaše, al' s'd se je navikja. On vika da smo svi prošli kurs na prvu pomoć, ono k'd se Jovana beše davila, i k'd je Ivan isekja dva prsta, dok je sekja drva u šumu sa motorno testere. Ja i Đoke povraćamo, al učitelj vika da znaje od što je', i da je toj uredu. Ja mislim da je od onuj tvoju piletinu što poneso od dom, jer zabravimo da gu odma pojedemo. Setimo se tek k'd ni vuk izvuče kesu iz šator, otemo mu gu i t'g gu pojedomo. Koj ti gi znaje vučišta, pa mož se dovučev po ranu. Će moram s'd da idem, idemo u selo da krademo markice za pisma, pare gi sve potrošimo na pivo. Idomo i da beremo pečurke da ne pocrcamo od glad, vikav sve se jedev samo neke jenput. Ma ne brinite ja sam dobro. Ej teše zabravim, učitelj mi je rekja da ve pitam, primaja li sam tetanus. Što je toj tetanus? Toj li je onoj što se prima protiv trovanje? Nešto mi se smuči u stomak, ne mogu više da vi pišem. Ako se ne vrnemo u nedelju, ja pa će vi pa pišem ako nađem neku artiju.
P.S.
Aj , aj ne cmizdrite više, zaebavam vi! Toj vi je za onoj što mi neste kupili mobilan k'd sam pošja na kampovanje , pa da si razgovaramo kako ljudi, a ne u 21 vek da vi pišem pismo.

Biću kratak da ne bi kvario ovu temu sa vicevima koji su me slatko nasmejali.
Samo bih dodao obadvoje ste u pravu.Aco davno smo par nas u pravu ali smo pokušavali više puta da bar nešto učinimo,rezultate smo videli...Ivana ti ne smeš da gledaš to našim očima,mlada si pametna gledaj sebe i svoju budućnost a svi koji slave neka se pitaju koga su pobedili i neka uživaju u slavlju i veselju (znate onu staru "blago onome ko mlad poludi,te mu čitav život....   )

Tako je, Ivana, slažem se potpuno sa tobom. Što bi se ti zamarala sad kad je život pred tobom, a oni koji treba da misle o nečemu, ćute ko miševi u rupama. Sve se na žalost zasniva na politici a najveći problem prave sitni političari koji ta dešavanja gledaju kao neko nadmetanje, a nisu svesni da ta njihova igrarija utiče na život oko njih. Njihove svetinje su bogati lideri koji njima vešto manipulišu, nije d baš nije za nerviranje, ali kako kome odgovara. Ja se više neću nervirati, sve što sam rekao, niko nije poslušao ili je to uradio naopako, čiste savesti mogu da kažem da sam što je do mene - učinio, odnosno probao da učinim.
Kao što mi pre neki dan reče naš nastavnik Velibor Jović, doslovce tamo vlada pravilo - "bitno je da ja imam a za druge baš me briga". U pravu je i on, a pošto i ja ovde sve imam što mi treba, neću više da zamaram mozak. Kada je bal neka je sa muzikom, ostaje nam zabava i pesma, ako nema koristi onda sigurno nema štete. Samo tako može da se odagna sivilo i samoživost oko nas, nerviranje i svađa nikako. Trenutno je zlo u velikoj prednosti, ali ko zna, možda se nešto, nekad, negde, na neki način promeni i okrene. Dotle živeli i u zdravlje ovo pristiglo proleće, pozdrav sa tel procvetale i pomalo olistale Avale, 16 km južno od Beograda...  

Cika Aco, nema nista od naseg nerviranja. Ko slavi pobedu - brzo ce je se nasititi. Ne vidim pobedu cega, ali onaj ko je vidi neka uziva u njoj.. Sta da se radi - cega se pametan stidi-time se budala ponosi...
Ja vise nemam zivaca da raspravljam da li neko radi ispravno ili ne... Svako od nas je punoletan, (ne)misli svojom glavom, i jednostavno to ide tako. Ako je njima lepo - i meni je. Ja i onako vise nemam koristi ni u Vranje, a kamoli u Poljanicu.
Kratko receno - beginning of the end. ( POCETAK KRAJA )
Nastavicu sa svojom temom jer smatram da od svega ovoga nema vise nista. Danima na ovom forumu sama pregledavam postove, niko se nije oglasio ni jednom. Mozda cu uskoro biti odsutna zbog obaveza koje imam, ali druzicemo se svakako..
POZDRAV ZA SVE OD MENE.
S LJUBAVLJU IXY

Dobro je da bar ima neko da nas nasmeje kao Ivana, inače od -foruma,kao i od Poljanice nema ništa. Tamo se slavi neka pobeda, neznam koja, nije mi mnogo jasno, a učmalost i mrtvilo se smenjuju u našem kraju. Jedino što vidim pozitivno je da se menja elektromreža, zamisli molim te, a već je 2014-godina.
Aj da ne menjam Ivaninu temu, čuo sam da u Uševcu pojedinci nikako ne žele uličnu rasvetu (mada im niko i ne nudi), kažu ometa im noćne aktivnosti, lako su uočljivi. Posle humanitarni radnici u Poljanici mora da skupljaju humanitarnu pomoć za decu od nepoznatih očeva.    

Dobije ciga na kladionici 1000 dinara i ceo dan peva pesmu Dejana Matica - Gde si bila kad sam bio niko

Udvara se seljak na jedno ubavo seljanče, pa gu vika:
- "A mori Savke, mnogo ubavo znaješ da poješ."
- "A odokle ti, Stojane, znaješ kako ja pojem? Kad si me slušaja?"
- "Nesam te slušaja nego onakoj znajem... Imaš, mori, noge ko slavuj!"

Dva brata Vranjanca imali prijatelja u Crnoj Gori. Umreja on i braća krenu na saranu.
Dođev na groblje i slušav naricanje jednog rođaka:
- "Vukašine, snago naša! Rodio si se ka' ptić, živeo ka' ptić, umro ka' ptić..."
Na to će mlađi brat starijem:
- "A be, batke, s's praćku li ga utepaše?"

Vranje, jedno jutro, onakoj uz kafu, lafiv si muž i žena, k'd ona poče:
- "Eeeee! Arso bre, nekad si zborija da me tolko voliš, da bi s's mene i u pakao živeja..."
Arsa gu zriknu onakoj ispod oči, pa vika:
- "Jes', Stano, istinu zboriš. Eve, zar mi se neje taj želja ispunila!"

Recimo, svi Vranjanci iz tog vremena do detalja pamte kad je varoš 1969. godine posetio Tito. Kad je „najveći sin naših naroda i narodnosti“ obišao sve ondašnje vranjske fabrike, otišlo se na ručak. Protokol je nalagao da pored Tita sedne tadašnji predsednik opštine Svetislav Stojković, čuveni Ence. Encetova žena, pak, sela je pored Jovanke.

I dok su muškarci vodili dubokoumne razgovore, žene su ćutale. Vranjanki bi neprijatna tišina, pa u jednom trenutku, pošto je dugo mozgala, upita gošću:

- Gospođo Jovanke, turaste li zimnicu?

Šta je odgovorila Titova domaćica, niko se ne seća.

„Mala noćna muzika“
- Malečka svirka po tamninu,
„Nismo više klinke“
- Porasnule smo,
„Sam u kući“ - Doma, bez gosti,
„Dobar, loš, zao“ - Neje loš, ne valja, ič ne valja,
„U Kini jedu pse“ - U Kinu jedev kučiki,
„Dvanaest žigosanih“ - Dvanaes’ sa beleg,
„Poslednji samuraj“ - Samuraj za kraj,
„Dobro da bolje ne može biti“ - Merak rabota,
„Sve o mojoj majci“ - Sve od majku mi,
„Šta sve možeš u Denveru kad si mrtav“ - Što sve možeš da rabotiš u Denver kad lipšeš,
„Poljubac zmaja“ - Aždajina celivka,
„Pakt sa vukovima“ - Neću rat, bolje je sas vuci,
„Policijska akademija“ - Fakultet na milicajci,
„Vatrene ulice“ - Sokaci u oganj,
„Trči, Lola, trči“ - Begaj mori, Lolo, begaj,
„Razjareni bik“ - Pobesneli bivol,
„Ko to tamo peva“ - Koj toj tam poje,
„Povratak otpisanih“ - Eve gi pa, i
„Prohujalo sa vihorom“ - Oduvaja gi vetar.

- Moram da ti priznam nesam nevina.
- Nevinos’ mi uzeja komšija Stojan - reče devojka.

- U, mori, ič ne se sekiraj. On mi na mene uzeja mistriju još pre dve godine i još gu neje vratio - uteši je muž.

Pošto za pisanje drugih tema i nemam baš puno vremena, mislim da je najbolje da ja u ovoj svojoj temi "ostavljam malo humora"   


VRANJSKA EKSKURZIJA


Dragi majke i tatko...!!!

Ubavo se provodimo na ovoj kampovanje. Učitelj ni tera da vi pišemo da se ne sekirate. Mi smo dobro, samo je šator i dva džaka za spanje voda odnela, beše ni reka poplavila. Sreća niki se neje udavija, jer mi t'd bemo u planinu, tražimo Trajče. Kažite gi na njegovi tatka i majku mu da je on dobro, smo nemož' da piše, ruku je iskršija k'd... je begaja od divlju svinju. Trajče nikad ga nebi našli u mrak, da ne beše munja. Inače ja sam se t'd vozija u jed'n od spasilački džipovi k'd se vrćamo iz planinu. Beše ubavo. Lele što je pucalo, k'd pukne džip odripa, na vozača mu ispade volan iz ruke, pa udarimo u neki kamen, i iskrši gi farovi, jedva dođomo do šatori. Učitelj vika na Trajče što je otišja sam da lovi zajci, a neje se na nikoga kazaja, i da puška zanosi k'd puca, pa je mogja nekoga medveda da utepa, pa posle koj će plaća kaznu. Trajče se brani, vika: „ Kazaja sam ti be učitelju k'd beše požar“. Ma ja verujem na Trajče da se je kazaja, sigurno ga neje čuja, učitelj beše mortus pijan.
Mamo i tato, znali li ste be, da k'd se plinska boca turi u vatru, da eksplodira? Neste sigurno. Ma nesam ni ja znaja do njeknja, dok gu ne turi u vatru. Tugo majke k'd puče, mene me eksplozija kači na drvo. Jedva me skinaše od drvo be, a Stojana su morali da povrćav iz nesves kolko ga je ošamutilo. Kiša vrne po cel d'n, takoj da mokra drva neće da goriv, ali je zatoj izgoreja jed'n šator. I moje pantalone mi izgoreše, ali si imam bermude. Ej, a što je Stojan smešan bez kosu, iscepimo se od smešku k'd ga vidimo. Mi će dođemo u nedelju ako učitelj popravi kombi. Neje bila njegova greška k'd sletemo s put, vika da su kočnice rabotile k'd krenamo na put. Učitelj vika da je kombi po star od njega, i da ništa neje čudo što sletemo. Na nas ni je lepo k'd se vozimo, pušta ni da držimo volan dok on odmori oči malka. Pošto je Toma po star od nas, on mu dava i da vozi po planinski putevi, jer vika nema putnički kola da proodev, samo teški kamioni, što vučev drva iz goru. Jutros svi idomo na kupanje u jezero, i mene me ne pušti da idem. Pita me znajem li da plivam, ja ga zaeba, kaza mu da znajem. Beše ubavo, samo be još ima granjke po vodu od poplavu, jedna oko teše mi iskara, al' ja izbego samo mi zubi iskrši. Ma će porasnev drugi, ne se sekiram.

Učitelj je baš dobar, neje vikaja na nas ni k'd skinamo gume za plivanje. Mi smo isto fini sprema njega, dok popravlja kombi mi se skrijemo, po cel d'n takoj da nikad ne znaje kude smo. U početku mu toj smetaše, al' s'd se je navikja. On vika da smo svi prošli kurs na prvu pomoć, ono k'd se Jovana beše davila, i k'd je Ivan isekja dva prsta, dok je sekja drva u šumu sa motorno testere. Ja i Đoke povraćamo, al učitelj vika da znaje od što je', i da je toj uredu. Ja mislim da je od onuj tvoju piletinu što poneso od dom, jer zabravimo da gu odma pojedemo. Setimo se tek k'd ni vuk izvuče kesu iz šator, otemo mu gu i t'g gu pojedomo. Koj ti gi znaje vučišta, pa mož se dovučev po ranu. Će moram s'd da idem, idemo u selo da krademo markice za pisma, pare gi sve potrošimo na pivo. Idomo i da beremo pečurke da ne pocrcamo od glad, vikav sve se jedev samo neke jenput. Ma ne brinite ja sam dobro. Ej teše zabravim, učitelj mi je rekja da ve pitam, primaja li sam tetanus. Što je toj tetanus? Toj li je onoj što se prima protiv trovanje? Nešto mi se smuči u stomak, ne mogu više da vi pišem. Ako se ne vrnemo u nedelju, ja pa će vi pa pišem ako nađem neku artiju.
P.S.
Aj , aj ne cmizdrite više, zaebavam vi! Toj vi je za onoj što mi neste kupili mobilan k'd sam pošja na kampovanje , pa da si razgovaramo kako ljudi, a ne u 21 vek da vi pišem pismo.