ПРИЧЕ О ВАШКАМА, БУВАМА ...

Није никаква тајна, а богами није ни срамота, ако признамо да су наши преци у Пољаници уз друге муке патили и од вашки. Чуо сам својевремено наке шале како су стенице, гњиде и вашке заправо домаће животиње. На буве, међутим, скоро нико није обраћао пажњу. Против ових "домаћих животиња" борили су се на свој, мукотрпан начин. Најбоље је било "испаривање" врелом водом, а вашке су у коси уништаване помоћу петролеја (гаса). Средства за хигијену била су оскудна, а она за дезинфекцију нису била распрострањена и била су скупа. Без обзира на све, наши стари су збијали шале на свој и на туђ рачун, па и на ове теме.

#Прича прва: Један домаћин је у куваном купусу (вариву) приметио нешто сумњиво, па се обратио домаћици (имена су полуизмишљена): "Амори, Стојанке, овој мутлак вашка у купус", а домаћица му без гриже савести одговара: "Оће, Јоване, оће. Ја га покрива сас шамију".

#Прича друга: Када је на Ветерници кулуком прављена боља дрвена ћуприја, одазвао се и један мршавко дугачке шије. Гледао га Јован Качар неко време, па му се (алудирајући на његову малокрвност) обрати: "Еј, еј, липцала ти вашка на шију, ти ли ће правиш ћуприју?".

#Прича трећа: Пошао мој деда Стеван у Турску Трстену по дуван "на кило". Није му било први пут, многи Шиптари су га тамо познавали. Пошто није желео да се жури, навратио је у једну познату кућу на конак. Када је требало да се легне, запита деда домаћина да ли имају у кући буве, као сметале би му! А домаћин: "Нема млого, бре Стефан, само колико да ти прави ћеиф, да се чешкаш целу ноћ".