ЗЕТ ЛИ ЈЕ ЧОВЕК?

Ко год је ожењен он је нечији зет. Осим ако је оженио сиромаче, али тада има да му се тресу руке. Зет није баш популаран, поготово ако се призети. Воле га једино свастике и шурењајке (шурњаје), бар у почетку. Мој ујак Младен је, на ову тему, често изговарао познату досетку: "Џигерица ли је месо, магаре ли је стока, зет ли је човек?".
Један зет дошао у посету тазбини и сви се око њега ломе, нуде га шта ће да поједе и да попије. Он, да буде скроман, каже како данас није за ништа, а ташта му реплицира: "Ма видо те ја, зете, да неси за ништа чин први пут дође у нашу кућу"!
Други зет, из неког другог села, био је мало ретардиран како би се сада рекло. Спрема се он да пође тазбини у госте, а родитељи га припреме, да се тамо не обрука, да не говори разне глупости него "крупно да збори". У гостима га таст поведе да погледају имење. Погледају огромну плевњу, пуну сламе и сена. Зет осмилси крупне речи: "Ау, дедо, кад би се овај плевња запалила, што би бија голем огењ". Његови га некако ућуткају. Дошао је ред да се види стока, па таст покаже два расна бика. А зет наставља на крупно, па му каже: "Дедо, дедо, кад би овај вол липцаја, голема кожа би од њега имала!" Његови га опет салете, као "тој ли ти је за зборење божјаку један, што не збориш мало од људи?". А зет као да је то чекао, загледа се у таста па му значајно изјави: "Вала, дедо, ти кад умреш голем гроб ће да треба". После тога се посета некако окончала.