SELO UŠEVCE - HIDROGRAFIJA

Osim kada su velike i dugotrajne suše, selo Uševce je prilično bogato vodom. Od hidrografskih prirodnih pojmova ima reku, rečicu, potoke, potočiće, žile i žilice. U selu postoji ili je bar postojao veliki broj bunara a ima i više izvora. Nekada je postojao i jaz (vada), koji je koristio kako za navodnjavanje bašti (povrtnjaka) tako i za pokretanje vodeničkih točkova na nekada ukupno 4. vodenice. Danas postoje tragovi od dve vodenice, to je Brkina vodenica i vodenica "kod Grci". Jaz (vada) služio je i za ispiranje sudova za branje voća (kaca i buradi) pred pečenje rakije, kao i za pojenje stoke i pogotovo živine, koja je sama znala gde da pije vodu. Jaz je "pratio" Veternicu od njenog ulaska u Uševce do samog izlaska, svojim tokom je dodirivao skoro svaki povrtnjak u priobalju, krivudajući kako je to tadašnji "arhitekta" projektovao. Dok je postojao jaz (vada) u Uševcu je uspevala dobra paprika, paradajz, praziluk i ostalo povrće, uglavnom za sopstvene potrebe posednika.Danas od nje samo tek ovde- onde postoji poneki trag. Prilikom jedne velike poplave, reka je potkopala jaz na nekoliko mesta i trajno ga onesposobila, zapravo prekinula. Reka je u stvari potkopala dva brega i srećom da se nije pojavilo veće klizište, vodotok bi prilično promenio pravac i naneo štetu pojedinim kućama i njivama uz obalu.
Reka Veternica je svima dobro poznata, u Uševcu ima jednu rečicu pritoku i nekoliko potoka i potočića koji nastaju od mnogih žila i žilica. U ataru Uševca ne postoji ni jedan most na Veternici pogodan za saobraćaj, osim jednog pešačkog koji je prilično neobezbeđen a postoje i tri brvna. U Vetrnicu se uliva Smiljevačka reka (negde se pominje i kao Uševska ili Uševačka reka, ali taj termin meštani Uševca nikada ne upotrebljavaju). Svojim tokom kroz Uševce ona ima jedan potok koji se u nju uliva, a koji izvire u Smiljeviću i kod mesta zv. Golema Livada je granica između Uševca i Smiljevića. Na Smiljevačkoj reci postoji drumski most kojim prolazi lokalni a za Poljanicu glavni put Vranje - Mijovce (o putevima i mostovima u drugoj temi). Smiljevačka reka se uliva u Veternicu kod donje uševačke utrine, u blizini nekadašnje ciglane od koje danas postoje samo tragovi i na mestu gde su Bugari počinili stravičan zločin 1915. godine i ubili u jednom danu 130. civila. Smiljevačka reka u Uševcu ima dva brvna, jednu na ulasku u Gornju mahalu prema Smiljeviću i na oko 300. metara uzvodno.
U Veternicu, u njenom toku kroz Uševce, uliva se nekoliko potoka i potočića. U našem kraju, meštani umesto potoka koriste termin Dolina. Takav je slučaj i u narodnoj pesmi "Marko kosi travu detelinu". Na dolini, odnosno potoku, često se poji stoka a i žene su često prale ili ispirale veš. Pravi tekst, drugi stih kaže " Mara beli platno na belilu" a u Uševcu a i u Poljanici se često peva "Mara beli platno na dolinu". Kao što rekoh, postoji nekoliklo tih dolina kroz koje stalno ili povremeno protiče potok, pa da krenem redom, nizvodno.
Nijedan od ovih potoka nema pravi naziv, već se zovu doline po familijama ili imanjima. Prvi potok utiče u Vetrnicu kod trafostanice i zovu ga Zdravkova dolina, jer dolazi iz pravca kuća familije Zdravkovića u Drezgovici. Tu je i granica, zapravo tromeđa između Dobrejanca, Drezgovice i Uševca. Preko širokog propusnog kanala prolazi naravno put Vranje - Mijovce. Ovaj potok se nizvodno uliva sdesne strane. Drugi, takođe sdesne strane, uliva se Drezgovički potok, kod kuće Sretka Stojanovića u Uševcu, prolazi ispod propusnog kanala preko koga opet prolazi navedeni put. Na istom mestu, ali sa leve strane je Kocanina dolina, dakle Kocanin potok, koji se uliva u Veternicu. Sledaća dolina, i najveća, je Sofkina ili Grebanovska dolina, dakle Sofkin ili Grebanovski potok, koji se kod pešačkog mosta u blizini škole uliva u Veternicu. Za razliku od predhodna dva, ovaj potok ume načisto da presuši ali i prilično i besno da nabuja pa često odranja breg i stvar klizište koje ugrožava put prema familiji Grebanovci. Ovaj potok ima više žila i žilica sa obe strane, koje dotiču u njega, kao što je voda sa Đorgovičkog izvora koji stvara podvodan teren na njivama koje se u ovom delu sela zovu Bara.To je sa leve strane potoka a sa desne, iz gornje Uševačke utrine slivaju se žile koje su takodje podzemne i zemljište stvaraju podvodnim.
Sledeći uliv u Veternicu je žila koja se gotovo ne vidi, a dolazi sa izvora Malenova trnja i stvara takozvano bačkalo (svi iz Poljanice znaju šta je to), koje ugrožava put koji sa glavnog puta kod kuće Branka Stankovića vodi ka seoskom groblju. Tu uvek ima blata što znači da žila stalno "radi". Zbog ove žile takođe postoji propusni kanal preko koga prolazi put. Još da napomenem i potočić koji sam preskočio (ipak je ovo naporno pisati ma koliko delovalo lako kad se čita). To je potočić koji nastaje od mnogih žila i žilica na mestu Jezero (možda je stvarno neko manje jezero i postojalo) i Zajči Kamen, pa pored škole u Uševcu kroz propusni kanal se uliva u Veternicu kod pešačkog mosta, tačnije na granici imanja pok. Drakče Stojkovića i Živojina Stevanovića. I to bi bilo sve "što teče" kroz Uševce.
Što se tiče izvora, Rista T. Nikolić pominje Đorgovo trlište za koje ja iskreno nisam čuo, a postoji i izvor na mestu Malenova trnja, kladenac u Vrbama, nekoliko izvora oko Starog Sela, Đorgovica, Milojkov kladenac i Trševine koji se davno obrušio. Bunar ima skoro svaka familija i svi oni su i danas manje- više funkcionalni. Postoje i manje poznati izvori koji leti uglavnom presuše i danas je skoro nemoguće prići do njih, jer su staze davno zarasle u trnje i drugo rastinje.
Eto, to bi bila hidrografija mog rodnog sela (iako sam zapravo rođen u porodilištu u Vranju). Imao sam potrebu da to napišem, a da li će to nekoga zanimati, o tome ne želim ni da razmišljam. Pozdrav svima koji ovo pročitaju. Aca BPU.

Надам се да некима нисам већ досадио јер сам постао запршка у сваку чорбу. Али овај Форум је замишљен да сви чланови и нечланови размењују мишљења: необавезно, на основу својих знања и интересовања, из просте забаве и разоноде. Мене живо занима наш крај, па се зато јављам и овом приликом.
Аца је започео са детаљним описом села Ушевце, по мојем некомпетентном мишљењу - сасвим лепо, опширно, актуелно. Ја ту, ипак, имам два запажања (каква би, иначе, била запршка без тога), а било би врло похвално да прочитамо још разних запажања.
Чини ми се, као прво, да је Аца навео само десне притоке и приточице Ветернице у селу Ушевце. Или можда нисам пажљиво прочитао!
Као друго, видим да Аца меша појмове јаз и вада. Моја сазнања су нешто другачија. Ми смо јаз звали место где се од реке одваја вада; односно јаз је мала брана од коља, прућа, земље и камења где се вода сакупља, зајази, и усмерава у ваду. А вада је онда канал којим се та вода спроводи кроз баште, ливаде и њиве.
Без обзира на изнето, за мене је потпуна новост сазнање да је Ушевце имало ваду целом својом дужином наспрам Ветернице! Замислите колико је баштица било на том потезу, колико је поврћа произведено!? А сада нема ваде, тек неки пластеник ту и тамо. Колико промена само у току једног људског века. Да бар има људи, све би било много боље.
Пздрав и хвала Аци; поздрав драгим Пољанчанима.

Zahvaljujem čika - Ljubi na ispravci, međutim naveo sam da je Kocanin potok sa leve strane i nadovezao se na Grebanovski, međutim zaboravio sam da dopišem kako menjam stranu i vraćam se na desnu. Uševčani dobro znaju da je greška u pitanju, ali eto, da ipak ispravim i nešto dopunim. Zaboravio sam da dodam da Grebanovski (Sofkin potok) ima još dve žile. Jednu sa leve strane, iz pravca Cerovog rida ili Gornje Bare, ide žila iz močvare, preseca kolski poljski put kod kuće Krstića, prolazi pored kuće pok. Đure Keleža i kad nisu suše dotiče u potok. Sa desne strane, odozgo sa utrine, takođe ide žila, postoji manji izvor kod Šumanske vrbe, i ponire do potoka blizu uliva u Veternicu. Kad su jake kiše to je prava bujica koja stalno upropašćava seoski put. Eto, ispravio sam i to. Moj profesor književnosti iz srednje škole, (neznam da li je Živ) , poznati pesnik i bokser Božidar Šujica (rođeni brat takođe nekada poznatog golmana Šujice) rekao mi je jednom prilikom da sam pun isnpiracije i da sam talentovan ali da od mene nikada neće biti pisac. Valjda upravo što se prilikom pisanja zanesem pa preskočim nešto vrlo važno.
Što se tiče vade i jaza, moram da napomenem da sam sa 14. godina otišao iz sela a vada već nije funkcionisala. Ovde, u mom okruženju gde živim, su dva moja zemljaka iz Poljanice. Jedan je iz Smiljevića i zove se Dobrivoje Kostić, radio u vojnoj pošti a u penziji bio lovočuvar Avalskog reona. Drugi je Dragoslav Jović iz sela Strešak. Obojica su dosta stariji od mene ali sarađivali su samnom i u nekoliko navrata bili članovi saveta moje mesne zajednice. Oni o tome neznaju puno, a ovde jaz i vadu podrazumevaju pod isto. Ovde nema toga, ali žive ljudi sa raznih prostora Srbije i eks Jugoslavije, kad im kažem vada oni neznaju šta je to, a kad kažem jaz onda znaju šta je vada. Taj jaz, kako ti kažeš je kod Milana Vladanovog iz Dobrejanca (to je davno bilo) gde je on imao vodenicu. Da, vada je postojala u Uševcu od davnina i išla niz Veternicu sve do kraja sela i kuće Cande Antinog Cvetkovića. Navodnjavala je najmanje 200. povrtnjaka, manjih ili većih, a onaj ko je konstruisao je zaista bio dobar fizičar. Pokretala je točak na 4. vodenice, nepogrešivo stizala do svake bašte ili povrtnjaka, krivudajući kako je to potrebno. To je dokaz da moji stari Uševčani nisu bili baš tako nesložni, nisu ni danas nego ih drugi svađaju.
Ta vada, danas je mogla da se iskoristi za idealan put, naravno bez vode, i da prolazi u neposrednoj blizini mnogih kuća sa leve strane Veternice. Ima (la) dovoljnu širinu i uglavnom ravno krivuda, ali je na više mesta oštećena, dok su je na mnogim mestima meštani prekopali da bi proširili baštu u kojoj danas ništa ne gaje. Moglo bi se to ispraviti da se na dva mesta nije odvalio breg jer ga je Veternica potkopala prilikom jedne od najvećih poplava koje ja pamtim. Prvo mesto je ispod kuće tvog pokojnoig kolege Vladimira Stojkovića, i bilo bi rizično "čačkati" jer bi se moglo obrušiti zemljište i te dve kuće bi bile ugrožene. Drugo mesto je preko puta kuće pok. Stanka bolničara, ali tu već nema ni potrebe jer nema kuća. Inače, bio bi to najživopisniji put koji bi prolazio levom obalom Veternice. Nisam u mogućnosti da priđem do onog prvog odrona, ali poslaću nekog ko se razume, pa ukoliko smatra da se nekako može učvrstiti tih pet-šest metara, može se o tome razmisliti. Ko zna, možda nekad, avanture radi. Eto, toliko, pozdrav.

Nisam baš bio pedantan u postu vezanom za Uševačku hidrografiju, pisao sam bez ikakve pripreme, pa da malo pojasnim, dopunim i odgovorim na neko pitanje, vezano za to. Kao što sam pisao, a sad malo da uprostim i skratim, kroz teritoriju Uševca protiče reka Vaternica, ima jednu pritoku, Smiljevačku reku, koja se uliva sa desne strane uliva, dolazeći iz pravca Smiljevića i Gornje mahale u Uševcu. Ima i šest potoka (potočića), koji ponekad nabujaju a ponekad potpuno presuše. Ima ih ukupno 6./šest), četiri se ulivaju u -veternicu sa desne a dva sa leve strane. Sa desne strane: 1. Potok koji dolazi iz pravca kuća Zdravkovića iz Drezgovice, kod trafostanice je na njemu ćuprija preko koje vodi put Vranje - Vlase - Mijovce, kao i što je slučaj sa svim vodama koje se u veternicu ulivaju sa desne strane, ili postoji ćuprija ili propusni kanal. 2. Potok koji razdvaja Uševce i Sekirje (mahalu Drezgovicu), 3. Potok koji se spušta sa Zajčeg Kamena, prolazi pored škole i uliva se u -veternicu kod gornjeg pešačkog mosta, i 4. Potočić, više žila, koja polazi od mesta Malenova trnja, gde je nekada bio dobar izvor, prolazi pored kuće Branka Stankovića - Komite i sliva se u Veternicu.
Sa leve strane su dva potoka, to je onaj što dolazi iz Kocanine doline, kod ulaza u Uševce i drugi koji dolazi iz Sofkine (Grebanovske) doline, takođe kod gornjeg pešačkog mosta, sa suprotne, dakle leve strane. Ova dva potoka u stvari ne presecaju niti njih preseca neki put jer tu i nema pravog puta, koristi se putni pravac zavisno od vremenskih uslova, a ima tri pravca koja vode ka glavnom putu, sva tri u očajnom stanju.
Već sam takođe pisao da je Uševce imalo vadu za navodnjavenje koja je pratila Veternicu dužinom njenog celog toka kroz Uševce, koja je tekla sa leve strane, maltene paralelno sa rekom. Nisam napomenuo da su se dva potoka s leve strane Veternice ulivala nekada u tu vadu, a ne u Veternicu, kako bi se pojačao dovod vode za navodnjavanje i naravno, za rad vodenica, kojih je nekada bilo četiri (bar toliko ja pamtim). Čika Ljuba je pitao šta se događalo sa desnom strane reke i baštama, pa da mu odgovorim: Izuzev jednog dela meštana iz Gornje mahale, skoro svi Uševčani, sa svih strana sela, imali su bašte u priobalju Veternice sa njene leve strane, i ovi sa jedne i oni sa druge strane reke. E, pitam se i ja zašto je to tako, odgovor tražim već skoro 30. godina.
Imam prijateljicu iz Uševca, Slavicu Janjić, koja je profesor geografije, i kojoj sam imao čast da na mašini kucam diplomski rad. Kako pored istorije volim i geografiju, postavljao sam joj više pitanja, bio sam radoznao a ona je bila stručna, to jedno, a drugo, (bez namere da propovedam veru ili sl.) pročitao sam Bibliju (Sveto Pismo), celu, dakle i Stari i Novi zavet. Nauka kaže ono što kaže, nastanak naše planete i Sunčevog sistema ne objašnjava baš uverljivo, kao i što naučnike Biblija baš ne uverava da je Bog stvorio zemlju za šest dana. Čitao sam i mnoge članke, feljtone, razna razmišljanja naučnika i propovednika. Iz toga zaključujem da su današnje reke, pogotovo one iz Crnomorskog sliva, kome pripada i Veternica, bile mnogo veće i šire, ko zna u kom prošlom periodu, ali mislim da je to moglo biti pre oko 500 do 1000. godina. Na obalama VETERNICE, svuda gde je ravnica, mogu se na maloj dubini naći pesak i šljunak, pa i voda. Ove bašte na levoj strani, podeljene su kako je ko stigao, bez ikakvog familijarnog reda, što znači, pretpostavljam, naravno, da je taj deo današnjeg priobalja bio pod vodom, da se kasnije reka povukla i tu su meštani napravili bašte a zatim zajazili reku i napravili vadu. U Bibliji stoji jedan od stihova, da ne tražim baš precizno "Zemlja beše pusta i prazna, nad bezdanom beše tama i Duh Sveti lebdijaše nad vodama...". Meni tro govori da je ili cela planeta ili njen mnogo veći deo od današnjeg bio pod vodom, a negde u geografiji sam našao i tu hipotezu. Nojev potop, Biblija opisuje kako ga opisuje, ne navodi tačno geografske pojmove, a naučnici danas delimično tvrde da je neke velike vodene stihije bilo u davna vremena, pa sam negde našao da na dnu Crnog Mora postoje tragovi nekadašnjih naselja. Nauka takođe tvrdi da je u Panonskoj niziji postojalo more, i opet neko predpostavlja da je to more Dunavom otišlo u današne Crno more. Ima i hipoteze da je došlo do pucanja brane između Avale i Đerdapa, prirodne brane, svakako, a desno od Dunava zaista postoji blaga klisura, dolina, puna vode. Da li je pucanjem te brane i odlaskom vode niz Dunav kasnije nastalo antičko ili ko zna koliko staro naselje, koje su nedavno pronašli, nauka neka istražuje.
Zato pretpostavljam, da je naša Veternica, kao reka Crnomorskog sliva, bila za koji metar višeg vodostaja od današnjeg, a i kao dete pamtim da je bila nešto većeg vodostaja nego danas. Za ovo prvo govori pesak i šljunak u širem pojasu njenih obala, a za ovo drugo, pogledajte obale Veternice u Uševcu (u drugim selima nisam obratio pažnju), videćete dokle se širilo njeno korito kako prilikom poplava, tako i prilikom topljenja snegova. Neki delovi obale koji su bili poplavljeni pre više od 30. i više godina, nikada više nisu bili poplavljeni. To ja znam, znaju moji meštani a postoje i jasno vidljivi tragovi. Kako je u drugim selima, ponavljam, nisam obraćao pažnju. Samo se sećam da su i Trstenska i Stanačka reka, kao i Smiljevačka, znale dobro da nabujaju, a i trebalo je imati prilično duboke čizme da ih i po suvom vremenu pregazite. Voleo bih da čujem mišljenje nekog od forumaša po ovom pitanju, pa makar me neko i demantovao. Hvala na strpljenju, bilo je dugo, i veliki pozdrav svima koji su na ili posećuju ovaj forum.

Napravio sam lapsus, samo da ispravim: Oticanjem Panonskog mora niz Dunav, NESTALO je naselje ili skupina naselja koju su arheolozi pronašli na dnu današnjeg Crnog mora. Greškom sam napisao NASTALO. Izvinjavam se svima i pozdrav.

На другом месту, у оквиру друге теме, питао сам Ацу за локацију ушевачког гробља. Добио сам детаљан одговор и још много интересантних података, на пример о путевима у том делу Ушевца, али нешто и о нашим наравима. При томе се Аца мало нашалио на тему времена нашег боравка на овом и "оном" свету! Ацо, под хитно да почнеш свој роман са тематиком из Пољанице, ако већ ниси!
Мислим да сам нашао локацију ушевачког гробља, а да бих то потврдио ево да се послужимо напреднијом технологијом; и онако се у задње време дописујемо Аца и ја. Ацо, ако у претраживач укуцаш ову локацију http://wikimapia.org/#lat=42.6784839&lon=21.8918037&z=18&l=32&m=b па то довољно увећаш, добићеш оно што сам ја прихвати као гробље у Ушевцу. Да ли сам у праву? Ту је једна мала зградица и само неколико споменика, а можда су други зарасли у шипраг како се то код нас дешава.
Искрени поздрави, Чика Љуба.

Pošto me je čika Ljuba pitao, njemu i odgovaram, mada će možda i još nekog zainteresovati. Ja nisam koristio taj način koji si mi ti preporučio ali je otprilike isti. Kad na Wikipedia tražiš podatke o bilo kom selu ili gradu, mestu uopšte, ispod toga, malo pri kraju, postoji nekoliko opcija. Mislim da se ova koju ja koristim završno zove Maplandia( ne mogu sad da se vraćam idem tamo da napišem tačan naziv opcije, drugom prilikom). Ja tu na neki način, lebdim nad selima Poljanice. Pretpostavljam prema nekim saznanjima da je taj snimak star oko tri godine. Kad pogledam sa tornja na Avali, koji je blizu mene, zgrade u blizini tornja, uporedim sa slikama na Maplandia. Terasa tornja je na preko 150. metara visine i zgrade se vide mnogo manje nego na satelitskom snimku. Pošto Uševce i Vlase dobro poznajem, lako s snalazim i vidim gotovo sve. Po mom proračunu, ja tlo "iz vazduha na Maplandia" gledam sa visine od oko 50-100. metara. Nesmem da se "spuštam niže" jer osetim vrtoglavicu. Lekar kaže da je to zbog problema sa krvnim pritiskom i da nije strašno ukoliko se dugo ne zadržavam gledajući. ali znatiželja je jača od straha i ostanem više od sat vremena. Postoji i mogućnost "šetnje" u svim pravcima, tako iz Uševca "preletim" u Vranjsko pomoravlje. Pokušavam da pratim stari put Vladičin Han - Vlase, i dobro mi uspeva, ali dolazi do prekida, jer put je na više mesta zarastao u travu ili podlogu puta zaklanja granje koje viri u putni pojas. Da, kod Uševačkog groblja je i mala zgradica koju sam opisao (i da dodam, tu zgradu je adaptirao svojevremeno moj deda po majci, Radivoje Rašić iz Drezgovice, krajem 60-ih godina. Ti vidiš nekoliko spomenika, ali ima ih mnogo više, zato što, kao što sam pisao, drveće sa strane je prilično pustilo grane duboku ka unutrašnjosti groblja, neki su sadilli uz grobove šljivu, jabuku, jorgovan i drugo rastinje. Osim toga, znam i od ranije kad sam odlazio na groblje, a i sa slika koje su napravili moj otac i brat, na uskrs ove godine, groblje je bilo uraslo u travu zbog kišnog proleća. Zato se veliki broj spomenik ne vidi. Takođe, kako na snimku gledamo odozgo, spomenici od crnog mermera se gotovo ne vide zbog boje, a vide se oni beli koji su se malo vremenom nakrivili, tako da su vidljivi. Neki mnogo stari spomenici su obrasli lišajem ili mahovinom, znamo kako ide taj proces, vetar nanese prašinu, seme raznih biljaka i iz toga nikne trava, lišaj ili mahovina. Pretpostavljam da ti, kao i ja, vidiš samo 10% spomenika. I zgrada se ne vidi najjasnije, krov je star oko pola veka.
Sad bi da se nadovežem n puteve koje si prokomentarisao. Ima u ataru Uševca kao što rekoh čitav lavirint puteva, neki se vide da su mnogo širi, jer zapravo i jesu. Kad padne kiša i napravi blato, saobraćaj, pešački i svaki drugi se odvija pored puta po travi, tako da trava nestaje, drugi put idu sa suprotne strane, tako da put širine od 1,20 metara dobije širinu od 2 -3 metara. Sve neupotrebljivo i ovako a kamo li kad padne kiša ili se zadrži pa kopni sneg. Verovatno si video put, idući nizvodno Veternicom, koji se u Dobrejancu odvaja levo, prolazi pored tamošnje škole i izlazi na vrh brda, čak do Crne Bare. Odatle se jedan od njih spušta severno, pa severoistočno, zatim severno pa u kontra smeru, jugoistočno prema Uševačkoj donjoj utrini i izlazi ponovo na glavni put kod mesta zv. Zavetine u Uševcu. To je javna površina, nekada bila livada i na njoj se održavala Sobranija na dan Uševačkih litija, ili krste, kako to mi zovemo. Sada tu stoje plastovi sena, traktori, drva...kao da je privatni posed.
Dešava se da vidiš da se put ovde - onde prekida, zapravo se ne vidi, jer drvaće, o kojem niko vodi računa, granama jednostavno prekriva putni planum. Tu uglavnom mislim na puteve po brdima, koji su sve širi zbog nekontrolisane i kontrolisane seče šuma. Na te bregove izlaze traktori i kamioni pa tabaju put. Međutim, čim padne kiša, tu se ni pešice ne može proći. Tim putevima se ide u biznis, da se naseče što više drveta o kom niko ne vodi računa, ajde što legalno, već postoji pojam u Poljanici "prodaja drva sa papirima i bez njih".Dobro znamo svi šta to znači, ali tu je "vrag odneo šalu". Ne bih da se udaljavam od teme, eto odogovorio sam ti PREOPŠIRNO na tvoje jednostavno i kratko pitanje. Ali, svaka tema o Poljanici, svako pitanje i odgovor, ima prostora za opširno pisanje i otvaranje podtema ili novih tema (zato se ne usuđujem da pišem roman jer mi za to treba još ovoliko godina koliko imam). To otvaranje novih tema i odgovori na teme već su napravili jednu neprijatnost, pa ne bih da se još neko vreme ponovi. Ja ubuduće mogu da pišem samo o svom selu, ne bih da otvaram teme ovog tipa o drugim selima jer ne poznajem dovoljno celu Poljanicu. Naravno, ispratiću uvek svaku temu gde ponešto znam.Veliki pozdrav čika Ljubi a i ostalim forumašima.