POLJANICA - IZOLOVANA A NA RASKRŠĆU

Ja neznam gde bih ovu temu smestio jer ima u njoj od svega po malo. Tačno je da me je teško pratiti, ali i men samom nije lako da pišem uredno i pedantno kako to čine drugi članovi foruma. Tačno je da iskačem iz teme, ali pisati o Poljanici bilo šta o njoj, jedna tema radja drugu, druga još pet podtema. Iako mala i vrlo izdvojena, pa da kažem i prilično izolovana, Poljanica je sama po sebi vrlo kompleksna tema, zadire u mnoge pojedinosti koje je teško opisati. Dragan, pišući o Mijovskoj reci, vrlo opširno i što je moguće slikovito opisuje vodenice, valjavice i drugo, najbitnije je da će ih sačuvati od zaborava, jer to jeste naša istorija i naš koren. Ali niko ne može precizno da opiše ko su bili ti konstruktori vodenica i valjavica, zatim jaza i vada, ipak su to bili seljaci, vrlo malo ili nimalo pismeni. Ipak su pravili remek dela, koristeći ono što im je Bog dao: vodu, kamen, drvo i blato najviše, nešto metala su morali da nabvljaju po obližnjim varošima i varošicama. Trebalo je biti promućuran pa graditi vadu na nešto većoj nadmorskoj visini od reke, proceniti pad vode niz buke, opslužiti vodenice, pa ići dalje i dodirivati ivicui svake bašte, povrtnjaka. Takođe nije jednostvno bilo gde zajaziti reku, kako izbeći prepreke, truditi se da tok vode niz vadu ne bude ni prebrz ni prespor. Ovo je samo dokaz koliko su naši stari, naši preci, bili mudri i dovitljivi. Nažalost, mnogo toga se zaboravilo i uništilo, ali ima onih koji dosta znaju o tome pa se neće zaboraviti sve.
Trenutno se Poljanica opisuje kao relativno izdvojena i izolovana oblast u opštini Vranje u Pčinjskom okrugu. Od samog Vranja neka sela su udaljena i blizui 30. km, reka Pčinja je još dalja. Izdvojenom se smatra jer stvarno na geografskoj karti deluje izdvojeno, sa desne strane joj prirodnije "leži" teritorija opštine Vladičin Han, a iz Vranja do Poljanice doći kroz planine i kanjone, zatim kroz uzak kanjon Veternice sve do Uševca, ne izgleda baš jednostavno. Ja pretpostavljam da put Vranje - Mijovce ranije nije uopšte išao ovom trasom kuda sada prolazi. Taj put u Uševcu i Vlasu često nazivamo "nasip". to znači da je nastao nasipanjem, prosecanjem,. i to verovatno u više navrata.Poljanica nije puno nu istraživana, bilo je tu pomeranja tla u prošlosti, niko ne može da tvrdi da kroz Poljanicu nioje prolazio neki stari Rimski ili Vizantijski put.
Izolovanom se smatra zbog sadašnje loše putne mreže, i taj glavni put od Vranja je krivudav, negde i uzak, poprečni putevi su skoro uništeni, jednostvno ih nema, osim ono malo prema Trsteeni, Stancu, Gradnji i t.d. Međutim, ako bolje pogledamo, i razmislimo, pa pre sto godina i više nije ni bilo asfaltnih puteva. A u Poljanici se ukrštalo više puteva. U Vlasu se na primer ukrštaju put Vranje - Vučje, preko Kukavice, u pravcu jug - sever, zatim put Vladičin Han - Vlase - Kosovska Kamenica. Od 1912. g. sva ta mesta su u sastavu Srbije. Pa tu još dođu putevi prema Stancu i Gradnji, jedno vreme i put prema Golemom Selu (Baljkovcu). Sva mesta koja se nalaze na rskršćima su uglavnom napredna, razvijena i mnogoljudna. Upravo prekidanjem i zatiranjem ovog putnog pravca Od V. Hana preko Vlasa prema Trsteni i Kos. Kamenici, Poljanica zaostaje u svom razvoju. Uzmimo u obzir da stanje na Kosovo nije sjajno unazad nekoliko decenija. To je u stvari bio trgovački put iz onog vremena, njime se prevozile životne namirnice, stoka, razni poljoprivredni i zanatski proizvodi. Kako se grad Vranje razvijao industrijski, u njemu se naglo povećavao broj stanovnika, tako je Poljanica počela da se prazni, da aje ljudi napuštaju. Bilo je pametnije da je deo fabrika bio smešten upravo u Poljanici, tako bi narod u njoj ostajao, tako bibi se nametnula potreba da se gradi bolja infrastruktura, da se obnovi put prema Vladičinom Hanu... Tako su ljudi mogli biti blizu radnih mesta a ujedno su mogli kao dopunskom delatnošću da se bave malo i poljoprivredom. Ali beše štop beše, bojim se da je to "Prohujalo sa vihorom". Samo da nepomenem da naglim razvojem grada Vranja kao industrijskog i trrgovačkog centra a pražnjenjem Poljanice, dolazi se na ideju da se ukine opština u Vlasu. Tiom postupkom je Poljanica upravo bila osudjena na ono što je danas. Naravno, ne samo Poljanica, veliki seoski deo Srbije je doživeo istu pa i još goru sudbinu.
Slažem sa mnogima da Poljanicu i njen nekadašnji način života treba sačuvati u lepoj uspomeni. Ali to ima i drugo značenje. Sačuvati nekog u lepoj uspomeni može značiti da toga, nekog više nema.Ja bih ipak da ta uspomena bude živa, ma koliko to bilo, da se u njoj još dugo živi i radi, pa zašto ne i da se unapredi. Ja u lepo0j uspomeni čuvam i moju pokojnu majku, ali bih više voleo da je ona živa. Iako se stalno govori, kako u samoj Poljanici, tako i medju onima iz Poljanice rasutim po raznim krajevima sveta, da od Poljanice neće biti ništa, da će je sakriti korov i šume, ja ipak ne gubim nadu da će ona biti spašena. Neće biti kao Kalifornija ili Švajcarska, ali nešto još uvek može da se učini. Sve zavisi i od samog naroda Poljanice, i tamo i onamo, ne treba posećivati Poljanicu samo kad se ima šta iz nje izneti ako je dobro rodilo. Ne treba stare i bolesne roditelje posećivati samo kad ima št da se od njih uzme, oni jesu ostali na zemlji da se bore sa njom, sa kišom, o0lujom i gradom, treba ih posetiti od srca i nešto im odneti. Ali ne stari mobilni telefon ili tv-prijemnik koji ne radi, ili garderobu koju smo nameravali da bacimo. Ima slučajeva gde deca uslovljavaju roditelje na selu da će ih posetiti pod uslovom ako im daju nešto para od prodate stoke, uz to i pare za gorivo jer navodno je velika kriza, nema se, a oni idu na more ili planinu. Kao da u Poljanici nema planina. To je ono što uništava Poljanicu još vieše, ja sam o tome već i pisao, čini mi se, ili sam nameravo da pišem. Lepo je pisati o pršlosti svoga zavičaja, natera suze na oči, ali ajde da iz toga nešto i naučimo, smislimo, uradimo. Da nešto predložimo. Ima nas puno koji ne živimo u rodnom selu, ajde da nekako smislimo neki predlog, nekuj akciju. Gde su naši stručnjaci, inžinjeri, ljudi od ideja, naši političari na kraju koji su u vrhu vlasti. Ajde da ih potražimo...
Odoh ja predaleko, lepo rekoh na početku da ovde jedna tema rađa drugu. Molim da mi ne zamerite. Puino pozdrava i hvala na strpljenju ako ste ovo pročitali.
Veliki pozdrav!