Preuredjenje strukture foruma

Bolje je da priznam nego da nešto zabrljam, naši smo na kraju krajeva. Moje znanje o radu na kompjuterima je minimalno, ponavljam, iako sam zvanično po zanimanju informatičar. Ponavljam se, ali u vreme kada sam išao u školu, a završio 1984, mnogo toga što danas ima nije bilo ni u povoju. Moja je struka univerzalna, više sam bio posvećen upravnom postupku, sociologiji, kancelarisjkom poslovanju, statistici, nizu drugih predmeta. Kompjuter, o kakve ironije, u školi uopšte nismo ni imali niti smo na njima išta radili. Viđali smo ih samo na praksi,k dva puta godišnje po 15 dana, tako nešto. Mogli smo samo dda i9h posmatramo, jer smo samo teoretski učili, programski jezici, sastav računara, marke, od bušenih papirnih kartica, preko raznih disketa i ko zna čega još do softvera i tako dalje. Nego da prestanem da se pravdam, da pređem na stvar. Da prvo obavestim Dragana da ja nisam jedan od osnivača ovog foruma, već sam slučajno naišao na njega i priključio se. U početku nisam ni razumeo njegovu namenu, pridružio sam se potpuno neupućen. Koliko mi je poznato, osnivač foruma je Ćosa i možda još neko sa njim, nisam siguran. Svakako korisna sstvar za naš zavičaj, to je nesporno.
Moramo da preuredimo forum, i ja sam istog mišljenja kao i svi vi, neke rubrike svakako treba izmeniti a neke spojiti u jednu, tako da ga nekako smanjimo radi lakšeg snalaženja. Ja tek sada vidim Draganovu poruku, jer ima puno rubrika, neke vidim i nakon mesec dana. E, sad, što se tiče domena i prostora, rekoh već da se ne razumem u to, ja ću da iznosim svoje predloge, a ko zna, ako budu prihvaćene, neka čini šta mu valja činiti.
Bez imalo reda, to mi baš nije jaka strana, napomenuću samo nekoliko eventualnih izmena.
Poljanačke anegdote - ja bih da se ta rubrika zove "Priče i anegdote iz Poljanice",
Vode poljanice - pošto opisujemo i vode, reke i puteve, brda i ridove, ja bih da se sve to objedini u rubriku "geografija poljanice" ili tako nekako, s tim što postovi Mijovska reka 1 i 2 treba da se premeste u neku rubriku koja se odnosi na prošlost Poljanice, te rubrike su jedne od najlepših na forumu. Možda u rubriku "kakva je nekada bila Poljanica, mada bi taj naslov izmenio, da se druigačije zove, npr. Stari način života u Poljanici, jer kakva je nekada bila Poljanica, mnogi od nas se sećaju, ili šta znam, možda neko ima bolju ideju.
Radosti i problemi naših sela - Iskreno, radosti mnogo i nema, ovu rubriku bi rtrebalo spojiti sa drugim sličnim rubrikama, objediniti ih u jednu, ako je to tehnički izvodljivo, jer očigledno je povećana aktivnost na forumu, i dati im zajednički naslov. Da ne budem sebičan, ostavljam da drugi prvi iznesu svoje ideje, ionako sam možda i postao dosadan na forumu jer se skori svuda pojavljujem.
Takođe se slažem sa Draganom da naš forum može biti od koristi ne samo Poljanici nego i širem području napuštene Srbije poput naše Poljanice. Treba i prošlost a treba i sadašnjost, a mora i malo da se misli na budućnost. Suviše mi surovo zvuči da će Poljanica jednom ostati potpuno prazna, iako vidim koliko propada, ne gubim nadu da će bar neki njen deo ne ssamo opstati nego čak i napredovati. Nada umire poslednja, iako ja ne živim u Poljanici, voleo bih da je ona naprednija.
Što se tiče nastavnika i drugih službenika u Poljanici, ja gotovo i nemam podatke o mnogima, a čuo sam i da su mnogi pomrli, neki i pre vremena. Trudimo se, kopamo po papirima i internetu, tražimo podatke iz prošlosti, ali nema ih. Da bi nam bilo lakše duši, nismo jedini, stanje je svuda tako. Ja živim u Belom Potoku, koji je više na Avali nego pod Avalom, a najtačnije ko u epskoj pesmi "kod Avale", na 15 - 20 km od centa glavnog grada. Oni tek nemaju i neznaju ništa, pa čak ni gde je kuća slavnog junaka Vase Čarapića. A imajmo u vidu da je ovde bilo mnogo pismenijih ljudi nego u Poljanici recimo pre sto godina. Ja sam radio ovde u mesnoj kancelariji, dokumentacije, osim crkvenih knjiga koje koriste matičari, nema. A crkvene knjige su do mog odlaska u penziju najstarije iz 1892. godine i koriste se kao matične knjige rođenih, venčanih i umrlih. Iako postoje tragovi da se u Poljanici živelo i u doba Nemanjića, ako ne ranije, podataka jednostavno nema, Poljanica je zabačena i izolovana, vrlo ,malo istraživana. Od oslobođenja od Turaka masovno je naseljavana, od 1878. godine, neka sela su stara tek 130. godina, odnosno neke mahale, a neke i mnogo više, čak po nekoliko vekova.
Možemo se osloniti samo na ono što sami znamo, što smo videli ili čuli od drugih, tako će morati valjda da bude i na sajtu. Mislim da je vreme koje pamti čika Ljuba, sa onim što je od starijih čuo, jedno prilično razdoblje, imamo još neiscrpnih tema iz prošlosti koju sami pamtimo, neke nvršili, a nekima su tek dati naslovi. Treba valjda neko da opiše naše setve, vršidbe, ljupenje kukuruza, vetrenjače, kopanje i zagrćanje...ima tu dosta toga. Da li sadašnja deca od 15 pa i 20. godina znaju šta su to rukoveti, a čuli su za Mokranjčeve rukovete, da li znaju šta je jaram a svaki dan mogu da čuju tu reč, i stotine drugih pojmova, pogotovo onih iz uvek specifične Poljanice. Ima dosta, a uporedo moramo da mislimo i na sadašnjost pa i na budućnost našeg kraja, ako smo se već uhvatili u to kolo. Pa još naši privatni životi...
Ovde se prepliće mnogo toga, mnogo je vezano za nekadašnju i sadašnju politiku, a mi ne možemo da je zaobilazimo kad je ona uvek bila i jeste prisutna. Nemamo pravo da propagiramo niti omalovažavamo bilo koju političku opciju, ali ne možemo da ignorišemo političke događaje iz prvog i drugog svetskog rata, kao i posle njih, ako je naka tema duboko vezana za neki događaj. Dakle, iako na prvi mah ne izgleda, ovo je vrlo složen posao i daleko je samo od zanimacije. Ali mi imamo cilj, on je višestruk, volonerski je i možemo biti opušteni da nećemo podbaciti. Što se tiče sredstava za sajt, nije to puno, neka je i 5-6 hiljada dinara, ako Ćosa ne bude mogao da nađe sredstva, smislićemo neko rešenje. Bitno je da sajt postoji, a to što je malo zarđao, nije strašno, očistićemo ga. Ne bih rekao da je zarđao, možda se samo nahvatalo malo prašine.

Da vas više ne zamaram, puno vas pozdravljam.
P.S. Mnogo toga mi je u glavi, ali izgleda da je komjuter izdržljiviji.