ИМЕНА И НАДИМЦИ У ПОЉАНИЦИ

[b]НЕКАДА СУ У ПОЉАНИЦИ ЖИВЕЛИ: КРСТА, РИСТА, АНТАНАС, СТОЈКО, СТАМЕНКО, ФИЛИП, ЗДРАВКО, ВЕЛИЧКО, РАНИСАВ, РАДИСАВ, БРАНИСЛАВ ... ИЛИ СОВКА, РУСКА, АТИНА, ЈЕВРОСИМА, ДОБРИЊА, РАДУНКА, БОЖАНА ... ТИХ ИМЕНА САДА УГЛАВНОМ НЕМА.
У ВРЕМЕ МОЈЕГ ДЕТИЊСТВА НАЈЧЕШЋА ИМЕНА СУ БИЛА МОМЧИЛО, ЗОРАН, ЗАРИЈЕ, МИЛАН, СТОЈАН, ДРАГАН, ... ИЛИ КОСОВКА, ЉУБИНКА, ДАНИЦА, РАДА, МИРА ... И ОВА ИМЕНА СЕ СВЕ РЕЂЕ СРЕЋУ.
ДАНАС СЕ ДЕЦИ НАЈЧЕШЋЕ ДАЈУ НЕКА ТУЂА, СТРАНА ИМЕНА, КАО ДАВИД И МАТЕЈА, ИЛИ КРИСРИНА И АНДРИЈАНА. САМО НАМ ФАЛИ МИЛИЈАРДА! НЕМА ВИШЕ ТАКО ЛЕПИХ НАРОДНИХ ИМЕНА КАО ШТО ЈЕ РУЖИЦА, МИЛУНКА, МИЛЕВА ИЛИ МИЛОВАН, РАДОВАН, СТЕВАН.
НЕКА КАЖЕ КО ШТА ХОЋЕ, АЛИ МЕНИ СЕ ЧИНИ ДА ЈЕ И ОВО ДОБАР НАЧИН ДА НАША ПОЉАНИЦА ПРОПАДНЕ ЈЕДНОМ ЗАУВЕК!

Срећа да је изгледа прошла мода тих нових имена куме-Чика Љубо,видим у задње време ово мало деце која се рађајау ошпет добијају стара имена попут Петре,Димитрија,Николе и сл...
Ових дана очекујем да опет проради и званични сајт Пољанице,добио сам обећање једног нашег бизнисмена да ће извршити уплату домена.
Подсећања ради линк за сајт је www.Poljanica.org

П.С.За Чика Љубу,добио си статус модератора па можеш да мењаш или евентуалне грешке ипсрављаш на форуму.
Поздрав!

Кажеш, Ћосо, да се полако враћају стара имена и то је баш лепо. Нико не очекује да се у овом времену деци дају имена као што су Стојко или Параскева, али има много прихватљивих старих имена, нека си већ споменуо, а сећам се да је одавно у моди име Филип, Немања и слично. Надамо се да се настави у том правцу. Помислимо само: када ће Немац или Енглез своме детету да додели име Милисав, Радисав, Стојанка или Радојка? Неће никада! Па зашто би ми користили нека њихова имена кад имамо толико лепих домаћих, историјских, који у самом изразу имају неко значење. А шта значи име Жаклина? Ваљда не знају ни они који га дају својој деци.
Да допуним своје размишљање о именима из школских дана. Тамо негде, поодавно, педесетих година прошлог века, у Влашкој основној школи имали смо друга Алексић Драгића! Дуго нисам знао шта му је име а шта презиме, јер први пут смо се сретали са именом на "ић", а искрено говорећи и нема много таквих имена у Србији, касније сам чуо и за име Милић, можда постоји још неко такво али не много. Драгић Алексић био је из Големог Села, мршав и повисок момак. Баш бих волео да сазнам где је сада и каква је његова животна прича.
Толико за сада о именима, а наредном згодом намеравам да напишем неколико речи о надимцима.
Опет поздрав Пољанчанима!

Сва срећа да је тако чика Љубо,
Код мене у комшилуку имамо Јована,Вукашина,Филипа,Јовану,Николију....
Што се тиче тог твог друга Алексић Драгића распитаћу се и обавестићу те овде на форуму.
Поздрав!

Моје мало размишљање о надимцима који се користе код нас.
Постоје три типа надимка: (1) за фамилије и махале, (2) за појединце од миља, (3) погрдни за појединце.
Наводим неколико примера за све врсте надимака, са тежиштем на село Власе, јер то ми је најпознатије, разумљиво.
(1) У Трстени познати су ми Веселци, Зељанкови, Микинци, Мацорци, Коританци, у Драгобужду Чарапинци и Криводелци, у Власу Стајчинци, Кавурци, Чадисинци, Рашинци, Ђураковци, Бабаиванинци, Куртинци, Сарајлици, Грујинци, Ђергазовци, Шутилци, Булушанци, Шотинци, Деспотови, Шутковци, Зајци, Турци, у Градњи Картавелци, Колареви, Рамчинци, у Големом Селу Пицанци, Бобамаринци, Чкодрилци, Марјашкини, Доганци, Ћокавци, Цуцке, Гангала, Богдановци.
(2) Надимке од миља (из милости) дају деци родитељи, то је познато. Такве надимке даје и снашка (млада) ближим и даљим деверима, заовама и јетрвама. Најчешће су у употреби бате, браца, убавенко, писар, златица, сеја, писарка.
(3) Погрдни надимци се обично дају у свађи, кад (слично као код псовке) понестану други "аргументи", када некога треба извређати и понизити. Већина надимака је за "једнократну" употребу, користе се од случаја до случаја, али неки могу да остану као "прирепак" дотичном срећнику. Такви надимци, ако изоставимо оно неизоставно и свеприсутно будала, су изрази: ала, алосија, аждаја; буздован, билмез, брљивко, бумбар, бивол, блента, блесавко, божјак, бесан пас; вампир, врана, вашљивко, вештица; главоња, говнар, гњида, гуска, говедар, глувча, говедо, грбавко, гуштер, гузоња, гушља, гологузан; дебељко, дерикожа, дупеглава, дрљча, дркаџија; ђубре, ђавол; жмурча, жуљан, жуљотина, жутокљунац, жегран, жељка; зевало, зубан, зевзек, змија троглавка; изешник, изелица; катил, коњина, крава, кривла, кривонога, крвопија, кривча, кождер, котруљача, конопљарка, калча, камењарка, крљеж, класурка, кртињак, коњушар; ленчуга, лажовчина, лоповчина, лудак, локаџија; љигавац, љапша; мајмун, мечка, мртвак, мокар брат; намћор, немтур, несрећник, несвртник; њушка, њушкало; омаја, ован, овца; пропалица, пијандура, прдља, помочко; распикућа, разокла, ристена, рогоња; сом, слон, сурлаш, свиња, смрдља, скубла, сероња, сивоња, стока; тумрук, темећарин, тртоња, тртогуз; ћорћутук, ћутолог, ћорча, ћуран, ћелавко; улча, улавко, умочко, усерко; фртаљко; цинцарин, циганин, цепанка, церозубанка, цаламан; чапа, чевуљача; џукела; шинтер, шибаџија, шунтавко, шушумига, шупљоглавац, штрокавко.
Постоје надимци везани за личност, који не мора да су увредљиви (али је пожељно), део су нечијег имена, исти се по томе препознаје, али надимак није постао породични, наследни. Такви су: Срба Тајка, Тома Чакрлија, Бора Шимширлија, Младен Бајдура, Коце Магаре, Ђока Јеврејин, Небојша Ципелка.

Морам да додам само за Градњу још пар надимака,како то да заборавиш чика Љубо,Ћосинци,Битини,Шкопарци,.......следи још сада немам време...

[Не, нисам заборавио Ћосинце, то сам намерно испустио, нећу ваљда ја да те хвалим За Шкопарце сам стварно заборавио, али нису они једини, заборавио сам још по неке, али сетиће се други, за Градњу и за друга села. За Битинци нешто нисам чуо, али има времена ...
Поздрав уз очекивање да још неки Пољанчанин допуни ову листу имена и надимака!

Neznam puno za druga sela, bolje neka to drugi kaže, ali za moje selo dobro znam, i imena i nadimke, a i familije. Od starih imena sećam se: Nikodije, Đura, Božil, Petronije, Anta, Trajko, Zafir, Miludin... Nadimci su od milja ili pogrdni, naravno neću da kažem na koga se odnose, a nešto se pogrdnih i ne sećam, mada Uševčani znaju da budu jezičati. Familije su sledeće, mada jedna familija ima po nekoliko naziva, a jedna te ista loza. evo ovako: Sedlarci, Šutkovci, Čuljkovi, Kamberci, Grebanovci, Grci, Šumanci, Kelerci, Keleži, Grci, Cumbe, Čuklje, Bimberci, Cvrckovci, Jevilovci, Komite, Ljote, Kalče, Samardžije, Pulenci, Mijaljini, Zajci, Jankovi, Vlajkovi...a imamo i Gazde, oni nemaju drugi nadimak jer su gazde. A i malo ih je ostalo, to su Ilići što im je kuća pored Zevetine, blizu raskršća sa Gornju mahalu.