КАКО СЕ ФАЋАВ ЋУРКЕ.

Ово што следи испричао нам је покојни Слободан Ристић из Големог Села.

У његовом комшилуку у сред Големог села нека баба живела је сама и чувала је ћурке. Једне ноћи баба чује неку галаму и кокодакање код кокошарника, па по мраку изађе да види шта се дешава. Има шта и да види, неки мангупи (није утврђено да су Крушоглавчани) краду јој ћурке из кокошарника. Баба их љубазно запита: "А бре, деца, зашто ги фаћате теј ћурке?", а они били итри па одговоре: "За ноге, бабо, за ноге, не бој се".