ДИВЉИ ПИЛИКИ ИЛИ ПТИЦЕ ПОЉАНИЦЕ.

Halo Poljancani,
Bas lepo koliko ste aktivni. Dugo nisam bila na forumu i treba mi par dana dok procitam sve napisano Potrudicu se ovih dana da to i ucinim. Moja a i vasa Poljanica je sigurno za sve nas najlepsi, najbolji, najmiliji (i jos puno takvih najnaj) deo sveta, gledan ovako iz daljine i sa udobne stolice. Mislim da bi se to najnaj malo promenilo kad bismo morali rmbati za parce hleba. A svi mi znamo koliko je poljanacko polje plodno i darodavno.
Zemlja pored Veternice se dosta razlikuje od one u slivama, kod Sarajlici, Srbe Tajke, Djokica i ostalih razbacanih po brdima. Cinjenica je da su Poljancani skroman, posten i radan narod, bar je to tako bilo u moje vreme. Ili sam ja onda bila prezelena, pa upamtila samo ono idilicno i lepo. Onda je selom autobus prolazio dva puta, dizuci prasinu za sobom. Asfaltiranje puta je bila senzacija. Prvi televizor je delilo pola sela, pa se desavalo da se u zaru gledanja polomi i pokoji prozor, a gol i ostali uzvici preplase zivotinje oko kuce, pa se one posakrivaju kokodacuci ili podvucenog repa
Cika Ljuba voli kd se zbori poljanacki. Sas vreme se taj zbor izgubi, zabravi ili istuvi iz glavu, koj ce me razume kd ovakoj pisem? Al ajde reko za njegovu rados. Mlogo me raduje kd se dopisujemo, pa da ga i ja zaradujem Ovoj gore pisano neje kritika na moju Poljanicu, za mene sie je toj takoj. Ne bi volela ako nekoj misli da sm depresivna ili nedaj boze oneraspolozena. Sas godine se mlogo toj drukcije gleda, covek se promeni, uozbilji, a poneki bogami i opameti. Ne znam da li toj i za mene znaci, a i neje me briga.
Bas je zamoran ovaj poljanacki.
Elem, da se vratim na spomenutu temu: Ne znam da li su danasnji Poljancani poput onih predjasnjih. Predaleko sam, a moje retke poste prekratke, da bih o tome mogla imati misljenje. Cinjenica je da i oni imaju mobilne telefone, auta stoje pred svakom kucom a put je cak i sa druge strane Veternice dobio asfaltni ogrtac. Napredak u svakom pogledu. Zli jezici tvrde da covek, sto vise ima, to vise i zeli i da je visoki standard uzrok njegovim depresijama.
Znate li onu pricu o Srbinu, koga je Bog posle smrti primio u svoje odaje, pa posto je ziveo po veri i istini, hteo mu ispuniti poslednju zelju? Srbin promisli malo, pa pozeli da njegovom komsiji crkne krava. "Zasto, covece, pita ga Bog, "koje ti koristi imas iz toga?" "Ma ja nemam koristi, ali on ima stete," argumentuje nas Srbin.
Slicne price se desavaju u Poljanici i u stvarnosti. A to rastuzuje i kvari secanja iz proslosti. Ali ko sam ja da o tome presudjujem? Lako je meni sa strane meriti i premeravati. Ko zna sta bih radila da sam u centru dogadjaja, da svaku paru vise puta prevrnem pre no sto je potrosim.
Necu vise. Nekako mi ne uspeva odrzati duhoviti stil, sve zapadam u neko duboko razmisljanje, a za to mi je u ovo doba noci nekako kasno.
Zato vas pozdravljam, moji Poljancani, ostanite takvi kakvi jeste!
Gordana