ЧЛАНАК О ПОЉАНИЦИ ОБЈАВЉЕН НА ОК РАДИЈУ.

Уз помоћ Душана Ђорђевића, новинара Врањских, чланак "Зашто Пољаница нема одборника" објављен је на ОК радију, а мож да се види и на интернет страници [Only admins are allowed to see this link]
Да не бисте тамо лутали, исти текст прилажем и овде:

ЗАШТО ПОЉАНИЦА НЕМА ОДБОРНИКА У СКУПШТИНИ ГРАДА

Да ли је Пољаница пасторче Града Врања, или је можда слепо црево или неки други непотребни и штетни део здравог организма Градског језгра и врањског Поморавља? Ако се иоле погледа однос градских власти према овом делу своје територије, а који у укупној површини Града учествује са око 21%, онда се одговор намеће сам по себи. Гледано на мапи, територија Пољанице стварно изгледа као неко слепо црево, кога су током историје усмеравали у разне стране света, а на крају га судбина везала за Врање.

Пољаница је до 1965. године имала своју општину са седиштем у Власу, па је на неки начин своју судбину решавала својим снагама и својом памћу. Укидањем општине, Пољаници као да су посечена крила. Почело је њено нагло слабљење и исељавање, тако да је од око 10.000 становника колико је имала 1953. године, сада остало мање од 2.500, претежно старих људи.

Данас Пољаница, крај са 22 села, нема ни једног одборника у Скупштини Града Врања где би заступали интересе свога краја. Многи нису могли да поверују да је то истина, када знају да је између два светска рата из овога краја било посланика у Народну скупштину у Београду. Како је то могуће, питају се сви! Неки кажу да је такав изборни систем. И јесте такав, накарадан. Саме политичке странке одређују ко ће бити одборник, а странке су кандидовале људе из Врања, шта ће њима неки одборници из Пољанице! Зато, кад кажемо странке, мислимо на органе власти јер ту може да се стави знак једнакости по многим питањима, поготово по односу према Пољаници.

Без обзира на сва законска ограничења, мислим да су органи власти и политичке странке могли и требали да се договоре о модалитету заступања Пољанице у Скупштини града па и у Градском већу. Могли су, само да су хтели. Не разумем зашто нису хтели. Можда би неко могао да одговори и на ово питање.

Драгољуб Здравковић